Francuski dijalog u Srbiji
Nekako u jeku glasnih argumenata koji se čuju u našoj javnosti da Evropska unija ne traži litijum na svojoj teritoriji, već ga traži u Srbiji, nezapaženo je prošla vest o tome da se dijalog o francuskom projektu ’Emili’ i litijumu organizuje u toj zemlji, unutar EU.
Dijalog u Srbiji može se povezati sa sudbinom jednog starog Dijaloga, i to Dijaloga sa velikim D. Naime, devedesetih se na Ušću pojavio elegantni brod restoran sa istoimenim nazivom – Dijalog. Brod je izgrađen početkom dvadesetog veka, a možda je bio i zaplenjen ili dobijen kao reparacija nakon Prvog svetskog rata, kao i mnogi brodovi iz tadašnje jugoslovenske rečne flote. Kako se brod obreo na Savi nije previše relevantno za sam dijalog o kome danas pišem.
Mnogi, pa i ja, su uživali u nenametljivom crvenom brodu i dobroj kuhinji koju je Dijalog pružao. Taj brod nekako tone 2010. godine, a još uvek nisam saznao da li je Dijalog ostao na savskom dnu, ispred Muzeja savremene umetnosti ili se neko potrudio da ga izvadi iz mulja i obnovi.
Brojni su pokušaji u različitim oblastima da se sa dna na površinu izvuče više puta potonuli dijalog u Srbiji, pa ću se i ja danas u tome oprobati i to u oblasti značajnoj za evropsku integraciju Srbije. Govorim o zelenoj tranziciji, kao delu pristupnih pregovora pod kodnim imenom Klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost.
Postavljam pitanje gde su energetska i zelena tranzicija Srbije i koji su njeni najjači stubovi i obraćam se stručnjacima iz više oblasti, od energetike, rudarstva i ekonomije do zaštite životne sredine.
Nekoliko je činjenica i poruka iz Evropske unije koje mogu umiriti sve koji sa zabrinutošću gledaju na projekte iskopavanja i prerade kritičnih minerala u Srbiji, od postojećih do budućih rudnika. Pre svega to je obaveza da strateške sirovine, uključujući i litijum, borate i bakar moraju da budu proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda i to ne samo u zemljama EU. U suprotnom Srbija, tj. kompanije stupanjem na snagu ove direktive februara 2027. neće moći na tržište Evropske unije da izvoze ni strateške sirovine, ni proizvode koji ih sadrže. Naime, EU uvodi baterijski pasoš kao vid digitalnog sertifikata koji će sadržati podatke o poreklu i održivosti materijala koji se koriste u procesu proizvodnje baterija za električna vozila.
Vredi pročitati direktivu Evropske unije o strateškim sirovinama koja predviđa i skraćenje lanca snabdevanja kao politiku EU. Pandemija, kao i ratovi, nesigurnosti i budući izazovi nalažu da se pitanje snabdevanja i održivosti lanaca proizvodnje posmatra dugoročno, a da se i strateške sirovine, kao i proizvodnja traže u evropskom dvorištu.
Briga za biodiverzitet, a pre svega za vodu, mora nas voditi dalje u istraživanje efekata iskopavanja litijuma i tu jasne odgovore i inovativna rešenja daju i oni koji planiraju iskopavanje, ali ne vidim da njihovi odgovori dolaze do javnosti.
Čekamo studiju o uticaju projekta „Jadar” na životnu sredinu koja će dati odgovore na mnoga pitanja i nakon koje će moći da se otvori argumentovana rasprava, bez dezinformacija koje se svakodnevno plasiraju i bez širenja panike.
Svako ima pravo da vaga projekte i politike koje se tiču našeg okruženja. Ustav prepoznaje pravo da budete informisani i pravo da učestvujete u procesu donošenja odluka.
Nekako u jeku glasnih argumenata koji se čuju u našoj javnosti da Evropska unija ne traži litijum na svojoj teritoriji, već ga traži u Srbiji, nezapaženo je prošla vest o tome da se dijalog o francuskom projektu „Emili” i litijumu organizuje u toj zemlji, unutar EU.
Nacionalna komisija za javnu debatu (Commission nationale du débat public), kao telo osnovano 1995. godine, koje je svoj ugled steklo u oštrim, ali ipak konstruktivnim stavovima organizuje ovu raspravu u Francuskoj.
Nepoverenje u komisije koje su u Srbiji osnivane u proteklim decenijama za brojna pitanja mora se prevazići, i to upravo kroz stručnjake koji bi u nju ušli, kako bi branili pravo da građani budu obavešteni, da učestvuju u raspravama, da se javno objavljuju svi podaci od uticaja na životnu sredinu i da odluke o javnim politikama budu utemeljene, balansirane i plod dijaloga.
Projekat „Emili” je u Francuskoj započet krajem 2022. godine i ovih dana privode se kraju istraživanja u oglednom postrojenju koje će pokazati potencijale projekta i uticaj na životnu sredinu.
Ovaj „francuski dijalog” je model koji i Srbija može slediti, uz postavljanje istih pitanja koja postavljaju i građani Francuske, a u čemu im pomaže pomenuta komisija. Sam projekat „Emili” ide veoma proaktivno ka građanima, obezbedio je i internet prezentaciju sa svim materijalima koji se tiču ovog projekta.
Četemhaus dijalog smo savladali još 2019. godine na Fakultetu političkih nauka, doista o temi koja je i danas više nego aktuelna, o izbornim uslovima, ali vreme je da savladamo i „francuski dijalog” u kome se u srcu francuske, u malom mestu nalik na Nedeljice započinje dijalog, bez fizičkog napada i upada na tribine, već uz argumente, istraživanja, kao i prve pokazatelja efekata rudarenja i prerade.
Francuska i Srbija u tom smislu mogu u slično vreme da otvore javni dijalog o temi koja je i u jednoj i u drugoj državi prepoznata kao strateški važna za procese zelene tranzicije, dekarbonizacije privrede i prelaska na elektromobilnost.
Francuski litijum, inače takođe projektovan iz budućeg podzemnog rudnika, iako značajan po kapacitetima (34.000 tona litijum karbonata), manji je od planirane proizvodnje u sklopu projekta „Jadar” koja bi dostigla 58.000 tona.
U maju prošle godine otvorena je i prva gigafabrika litijumskih baterija u Francuskoj od strane ACC grupacije koju čine „Stelantis”, „Mercedes-Benc”, „Saft” i „Total enerdžis”. Po ranijim navodima, u Ćupriji bi uskoro trebalo da se krene sa izgradnjom gigafabrika baterija slovenačkog „Inobata”, koji pored fabrike baterijskih ćelija „Eleven Es” u Subotici već stvara solidnu osnovu za naš sektor elektromobilnosti. Veliki entuzijasta na ovom polju Emanuel Makron sastajao se nekoliko puta sa Ilonom Maskom da ga ubedi da pored Nemačke svoju drugu gigafabriku u Evropi otvori baš u Francuskoj.
Kada sve ovo savladamo, od evropskih direktiva, do dijaloga, lakše će biti da neostrašćeno i uz pomoć činjenica razgovaramo i o dolini Jadra i o projektu koji je u toku, bez napada, politizacije, diskvalifikacija i dehumanizacije koja se, kao što već znate, lako prima kod nas oduvek, od Nušića, pa sve do danas.
Ujedno, dolina Jadra nije politički projekat, već ogledni prostor na kome se pokazuje moć dijaloga, moć građana, kao i moć institucija da stroge ekološke zakone sprovedu i zaštite vladavinu prava.
Taj dijalog će olakšati i svima nama koji se iskreno zalažemo za evropsku integraciju Srbije da se vrednosti na kojima počiva EU čitaju i vide u svim projektima, politikama i reformama koje se sprovode u Srbiji.
Da zaključim, Srbiji je potreban francuski dijalog.
Pravnik
Milan Antonijević/politika.rs
