Magazin 19.05.2020.

Ivana Stanković, poznati model, za banjaluka.net: Zahvaljujući petrovačkim korijenima izrasla sam u jaku ličnost

ČITANJE: 10 minuta

Moj najveći uspeh privatno je to što sam uvek ostala svoja, što uvek imam svoj stav i nikada neću prodati veru za večeru, tako da smatram da nemam čega da se stidim sa moralne strane i to mi je veoma važno u životu, rekla je u ekskluzivnom intervjuu za portal banjaluka.net svjetski poznata manekenka i model, jedna od najljepših Srpkinja, žena koja vuče korijene iz Bosanskog Petrovca, Ivana Stanković.

Ova uspješna i jaka žena, bez ijedne mrlje i bilo kakvog skandala u svojoj i više nego uspješnoj karijeri, istakla je da kroz njena djela i postupke žive svi oni dobri ljudi iz njene porodice i okoline gdje pogotovo misli na ljude u Bosanskom Petrovcu, za koje ima samo riječi hvale i za koje kaže da su je vaspitavali i formirali kao ličnost. U ovom ekskluzivnom intervjuu za bh. medije, Stankovićeva priča o svojoj karijeri, idolima, djetinjstvu u selu Skakavac kod Bosanskog Petrovca, planovima i neostvarenim željama.

Vaši korijeni su iz Bosne, tačnije iz Bosanskog Petrovca, odnosno sela Skakavac u kojem ste proveli dio djetinjstva. Šta je ostavilo poseban utisak na Vas iz tog kraja, gdje su ponosni jer imaju takvu ličnost porijeklom iz svog mjesta? Da li su ti čvrsti planinski ljudi velikog i mekog srca i dobre duše imali uticaj i na Vas kao ličnost?

Uvek sam videla puno ljudske topine u očima svih tih ljudi koje pamtim. Moja baka i deka sa mamine strane su prezimena Marjanović iz sela Skakavac, nedaleko od Petrovca. Baka je porijeklom iz sela Kolunić, tako da mi je Marinko Rokvić rod sa bakine strane. To do sada nisam nigde spominjala, pa eto imate ekskluzivnu informaciju (smijeh)… Nažalost, nisam nasledila taj gen za lepo pevanje, a poznato je da ljudi iz Petrovca i okoline lepo pevaju. Ja sam kao dete živela za ta leta koja sam provodila u Skakavcu i to mi je obeležilo detinjstvo. Ta
prelepa priroda, ti divni ljudi, čistog srca. Iz tog kraja nosim u srcu veliko bogatstvo za čitav život i nezaboravne, zlata vredne, uspomene.

Da li vas nešto vuče da posjetite taj kraj i možemo li to očekivati u bliskoj budućnosti? Kada se zadnji put bili u tom dijelu Bosne I šta bi voljeli vidjeti tamo?

U Bosanskom Petrovcu, odnosno selu Skakavac sam poslednji put bila 1990. godine i za sada nemam snagu da dođem ponovo. Znam da mnogo toga više nije isto, a ja bih volela da sačuvam u sećanju onu sliku Petrovca i Skakavca koju imam.

Šta poručujete Petrovčanima i Bosanskom Petrovcu u ova teška vremena, kada se narod tamo bori sa nemaštinom, nezaposlenošću, a sada I korona virusom?

Uh, teško pitanje. Ne znam zaista. Nije lako otići, napustiti svoj rodni kraj, a nije lako ni živeti u siromaštvu. U Srbiji se dosta toga promenilo na bolje, svaki dan vidim neki pomak napred, pa se zaista nadam da će tako biti i u “mom kraju” uskoro.

Kako podnosite sveukupnu situaciju oko korona virusa i kako gledate na sve to?

Korona je nešto što smo do sada gledali dsamo na filmu. Definitivno smo svi zajedno deo jedne istorije o kojoj će za stotinjak godina učiti neki novi mladi ljudi. U Srbiji smo pošli zaista sjajno. Naravno, tragedija je za sbvaku žrtvu koja je bila, ali to je ništa kako je moglo da bude.

Naša Vlada se odlično pokazala, nije bilo nestašice hrane, respiratora, a ni panike kao u mnogim razvijenim zemljama. Predsjednik Aleksandar Vučić i njegov tim, kao i lekari su mnogo učinili za narod u ovom periodu i hvala im za sve to.

Radili ste sa skoro svim vodećim svjetskim modnim kreatorima. S kim ste sve sarađivali tih godina i ko je od njih je na Vas ostavio najveći utisak I zašto?

Lakše mi je da kažem s kim nisam radila, zaista ha, ha, ha (smeh op.a.), a to su samo Ralf Loren, Lagerfeld i Žan Pol Gotje, od poznatih imena. A od ljudi sa kojima sam radila, tri dizajnera su me najviše impresionirala, a to su Armani-zbog te neverovatno elegantne i nestvarno lepe i kvalitetne odeće koju stvara, zatim Dona Karan i Kavali – zbog njihove spontanosti, neposrednosti, energije i smisla za humor. Dona Karan bi zaista mogla biti i bosanka po mentalitetu, to sam joj i rekla. A ona je meni rekla da još istražuje porodično stablo, ali da amisli da vodi poreklo sa naših prostora.

Dijelili ste pistu sa mnogim svjetskim top modelima, da li ste sa nekima od njih ostvarili prijateljstvo i očuvali kontakt?

Nisam. To su i tada bila površna druženja. Mada, kao veoma prijatne pamtim Kristi Trlington, Evu Hercigovu I Adrijanu Sklenarikovu. Zadržala sam dva prijateljstva sa manekenkama koje nisu top modeli I baš mi je drago zbog toga. A ako već i hoćete malo “ogovaranja” (smijeh op.a.), kao ne baš prijatne pamtim Lindu Evanđelistu i Jasmin Gauri, dok je Klaudija Šifer bila poprilično hladna i rezervisana.

Okušali ste se i u književnim vodama, autorka ste dva autobigrafska romana, imali ste nekoliko promocija. Šta Vas je ponukalo da se uhvatite pera i podijelite dijelove svog života sa javnošću i o čemu pišete u svojim romanima?

Pa vi mora da niste pročitali moje bigrafije, priznajte (smijeh op.a.). Jer, svako ko ih pročita apsolutno zna da bi bila ludost da ih nisam napisala. A kada mi pišu preko društvenih mreža da li je sve to istina, ja to shvatam kao kompliment da je nekom neverovatno ono što sam ja živela više od 20 godina.

Može li Bosanski Petrovac možda biti mjesto za promociju Vaše knjige?

Ne, nažalost. Objasnila sam već zašto. Ali, nosim ga uvek sa sobom u srcu. Sećam se posebno srede koja je uvek bila pijačni dan i tada smo dolazili svi porodično iz Skakavca u nabavku. Ja bih kupovala “Itd” i “Ven”, jer sam uvek volela novine i zamišljala kako ću i sama jednog dana biti u njima. Za Petrovac i Skakavac me vežu zaista lepe uspomene.

Jeste li imali idola u svom poslu i koliko je uopšte bitno imati idola?

Nikada nisam imala idola u manekenstvu. Želela sam da devojke u meni vide svog idola…skromno, znam…ali bez šale, znala sam da imam taj redak talenat koji mi je Bog dao, a to je da kada stanem ispred kamere mogu da budem ko god poželim i nisam imala potrebu za idolima. S druge strane, što se lepote tiče, Sindi Kraford mi je bila prelepa, pa Jasmin Gauri i jedna manje poznata manekenka Ines Rivero. A idola sam imala kao i mnoga deca u periodu
osamdesetih, i to je bila Lepa Brena, nju sam naprosto obožavala. Bila mi je sva kao neka živa lutka, onako bucmasta, rumena i plava i donosila je radost svojim pesmama i koncertima.

Niste ispunili vaš san, uvijek to ponavljate. Šta vam je to nedostajalo i šta je to vaš san?

Moj san je bio da postanem svetski top-model i taj san nije bio nerealan obzirom na talenat koji mi je dao Bog. No, za modeling je možda i više nego i za jedan drugi posao potrebna sreća koja mene nije pratila i moram da naglasim da tu politika, to jest moje porijeklo apsolutno nije igralo nikakvu ulogu. Ljudi iz sveta mode su potpuno apolitični, ali mi je birokratija pravila problem, odnosno moj pasoš, jer su bile potrebne vize za svaku zemlju i to baš kada sam ja bila
najtraženija. Tako da sam mnogo poslova izgubila baš iz tog razloga.

Da li ste se i čega sve odrekli zarad uspjeha i karijere i šta Vam je najviše nedostajalo na putu do svetske slave?

Ma nisam se odrekla ničega i nikada od mene nećete čuti da se nešto žalim po tom pitanju. Meni je manekenstvo samo donelo. Zamislite, u ono vreme devedesetih, ja sam zarađivala, putovala svetom, mogla da pomognem svojima. Da, nedostajali su mi prijatelji i porodica, ali čuli smo se svaki dan, a i mogla sam da dođem u Beograd kada god poželim, nisam bila u zatvoru, a ni na nekom kruzeru gde ste u obavezi da budete po par meseci. Kao model vi ste svoj gazda i to je velika privilegija i sloboda. A na putu do svetske slave i samog vrha manekenstva mi je nedostajala samo sreća i zaista ništa drugo.

Šta smatrate Vašim najvećim uspjehom u poslovnom i pravatnom smislu?

U poslovnom smislu moj najveći uspeh je svakako naslovna strana magazina “Vogue”, jer to je “Dream come true” svakog modela, potom kampanja za Armanija i “Police” naočare sa Brus Vilisom, za bunde Đanfranka Ferea i naravno brojne revije za Armanija, Kelvin Klajna, Donu Karan, Hermes, Gucci, pa čak jednom u Rimu i za Versaćea i mnoge druge poznate dizajnere. Privatno, moj najveći uspeh je to što sam uvek ostala svoja, što uvek imam svoj stav i nikada neću prodati veru za večeru. Mislim da nemam čega da se stidim sa moralne strane i to mi je veoma važno u životu. Na taj način, kroz moja dela i postupke, žive svi oni dobri ljudi iz moje porodice i okoline gdje pogotovo mislim na selu Skakavac kod Bosanskog Petrovca, a koji su me vaspitavali i formirali kao ličnost.

Da li imate želju da se sada oprobate, pored manekenstva, i u nekom novom poslu i kojem? Da li je to TV, gdje ste imali dosta uspjeha prethodnih godina?

Apsolutno. Velika mi je želja da ponovo zaživi veoma gledan projekat “Prvi srpski top model”, koji je uprkos ogromnoj gledanosti išao samo jednu sezonu iz nekih drugih razloga koji se tiču tadašnjeg rukovodstva TV Prva. Takođe, želim da se oprobam i u glumi, znam da imam talenta i za to.

Pa da li ste imali ponuda da glumite?

Do sada su mi samo nudili da igram samu sebe, što ne smatram da bi bilo pametno.

Šta mislite o starletama na našim prostorima, koje su navodno modeli, a miljama su daleko od toga? Kakvo je to zanimanje, i kome te ličnosti mogu biti uzor?

A šta mogu da mislim? Jadna je majka koja ih je rodila, eto, da budem sasvim iskrena. Modeli nisu, starlete još manje jer to kod nas ni ne postoji, pa nismo u Kanu.

Pa šta su onda te žene koje očigledno žive u materijalnom bogatstvu i odakle im to sve?

Sami izvucite zaključak. “Bogata sirotinja”, što bi otpevala preslatka Aleksandra Prijović. To što su se uništile spolja plastikom je još i najmanja šteta. One su uništile svoju dušu, osim ako se ne pokaju i ne vrate na pravi put.

Koja je tajna Vašeg dobrog izgleda? Podijelite neki savjet našim čitaocima.

Osim genetike, ja sam od 17. godine počela da se negujem kvalitetnim kremama i da se rukovodim onom izrekom “bolje sprečiti nego lečiti”. Nedeljno na svoj Instagram profil dobijam u proseku oko desetak pisama žena i devojaka koje zanima kako se negujem, pa sam odlučila da uskoro napišem pravi mali savetnik za lepotu i negu sa mnogobrojnim savetima protiv starenja lica koji nemaju nikakve veze sa plastičnom hirurgijom i botoksom. Veliki sam protivnik istih. Biće u toj mojoj “bjuti enciklopediji” svega: koje kreme su najbolje, koji serumi, vitamini, ali i namirnice. Evo, za vaše čitaoce par namirnica koje podmlađuju i koje ja redovno koristim su jogurt, kefir, surutka, borovnice, kao i zeleni čaj.

(banjaluka.net, Foto: Danilo Mataruga)

Koja je tvoja reakcija?