Jedemo preko tri puta više hljeba od evropskog prosjeka
Mladi kuvar Dragan Matušić radio je u nekoliko gradova našeg regiona. Kaže da su razliku u prehrambenim navikama i više nego primjetne.
“Bio sam sad u Sarajevu, radio u jednom restoranu u centru. Inače u Zagrebu, manja košarica, četiri polovice kruha je dosta, dok dole malo, treba dvije-tri košarice nadopuniti, pojedu kruh, tako da jede se više kruha ovdje, definitivno”, kaže Dragan Matušić, kuvar iz Zagreba.
Veća potrošnja hljeba, tijesta i njegovih prerađevina odraz je niskog životnog standarda građana. Razlog je što 70 odsto stanovnika BiH ima ograničen budžet, kažu u Pokretu potrošača RS. Po potrošnjih ostalih prehrambenih namirnica, takođe smo daleko od evropskog prosjeka.
“Recimo sirovo meso u EU troše negdje oko 86 kilograma, kod nas negdje oko 50 odsto od toga, 43 kilograma otprilike. Recimo povrće negdje oko 67 odsto, voće oko 40 i nešto odsto, a ribe recimo 20 odsto, ono što je nužno”, kazao je Dragovan Petrović iz Pokreta potrošača RS.
Činjenicu da nam je hljeb osnovana prehrmabena namirnica, kažu Banjalučani, dugujemo malo tradiciji, malo navikama.
Cijena, pa kvalitet, logika je kojom se većina kupaca vodi kada kupuje hljeb, kažu pekari, ali priznaju i potrošači. Hljeba na stolu mora biti, a uz njega, šta se nađe.
(ATV)
