Kako izbjeći školovanje za biro?

U vri­je­me ka­da i naj­ra­zvi­je­ni­je ze­mlje na bi­ro­ima ra­da go­mi­la­ju ne­za­po­sle­ne, u Re­pu­bli­ci Srpskoj, odmah po sti­ca­nju di­plo­ma, do za­po­sle­nja mo­gu do­ći ma­te­ma­ti­ča­ri, fi­zi­ča­ri, in­for­ma­ti­ča­ri, elek­tro­inženje­ri i za­na­tli­je – obu­ća­ri, mon­te­ri i in­stаlаte­ri.

Inženje­ri in­formаci­onih te­hno­lo­gijа, ljekаri, inženje­ri grаđe­vi­ne i di­plo­mirаni ve­te­rinаri, u pro­sje­ku, po­sao do­bi­ju za go­di­nu.

Na po­sao u svo­joj stru­ci, naj­duže če­ka­ju pro­fe­so­ri fi­lo­zo­fi­je, so­ci­olo­gi­je, ge­ogrаfi­je, di­plo­mirаni no­vinаri, bi­bli­otekаri i inženje­ri menаdžmentа. I do pet go­di­na.

Iako trži­šte ra­da va­pi za za­na­tli­ja­ma, ma­lo je mla­dih ko­ji žele da bu­du obu­ća­ri, ko­va­či, re­me­na­ri, zi­da­ri, te­sa­ri, ar­mi­ra­či…

I pri­la­go­đa­va­nje obra­zo­vnog sis­te­ma krat­ko­ro­čnim po­tre­ba­ma trži­šta ra­da, pu­tem for­mi­ra­nja po­la­znih stu­dij­skih i obra­zo­vnih pro­gra­ma, če­mu teže u re­sor­nom mi­nis­tar­stvu Vla­de RS, može os­ta­ti bez re­zul­ta­ta, uko­li­ko se de­si da do­đe do po­slo­vnog kra­ha kom­pa­ni­je ko­ja za­poš­lja­va ve­li­ki broj ka­dro­va odre­đe­ne stru­ke.

Po­slje­dnjih go­di­na, ta­kve slu­ča­je­ve smo ima­li u oblas­ti ban­kar­skog se­kto­ra, trgo­vi­ne, no­vin­ske dje­la­tnos­ti, drvne i me­tal­ske in­dus­tri­je.

– Ako za je­dan dan u je­dnom mjes­tu, bez po­sla os­ta­ne sto­ti­nu ra­dni­ka eko­nom­ske stru­ke, 60 no­vi­na­ra, 70 drvo­pre­ra­đi­va­ča ili sto­ti­nu trgo­va­ca, sva­ka upi­sna po­li­ti­ka, ba­zi­ra­na na po­tre­ba­ma trži­šta ra­da, pa­da u vo­du. Svrše­ni stu­den­ti i sre­dnjo­škol­ci odre­đe­ne stru­ke, u mjes­ti­ma gdje se de­si ta­kav slu­čaj, na po­sao će mo­ra­ti da če­ka­ju naj­ma­nje tri go­di­ne duže – tvrdi naš sa­go­vor­nik iz je­dne sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je.

Zbog to­ga su pri­si­lje­ni da se do­ško­lo­va­va­ju i ra­de pre­kva­li­fi­ka­ci­je, što pred­stav­lja do­da­tno ma­te­ri­jal­no op­te­re­će­nje.

Da je na dje­lu zna­ča­jan ras­ko­rak izme­đu obra­zo­va­nja i trži­šta ra­da, uka­zu­je

Ma­rin­ko Umi­če­vić, te­hni­čki di­re­ktor Fa­bri­ke obu­će “Be­ma” iz Ba­nja­lu­ke. On tvrdi da je ta fir­ma, ko­ja za­poš­lja­va vi­še od 1.200 ra­dni­ka, ta­lac Mi­nis­tar­stva pro­svje­te i kul­tu­re Re­pu­bli­ke Srpske i Ško­le uče­ni­ka u pri­vre­di Ba­nja­lu­ka.

– U Ba­nja­lu­ci pos­to­je za­ni­ma­nja kožar, tek­sti­lac i ga­lan­te­ris­ta, a pre­du­ze­ća ko­ji­ma su po­tre­bni ta­kvi ka­dro­vi, oda­vno ne­ma. Kao da u re­sor­nom mi­nis­tar­stvu ne zna­ju da su fa­bri­ke u ko­joj je pre­ra­đi­va­na koža, oda­vno pre­tvo­re­ne u sva­dbe­ne sa­lo­ne, sa­lo­ne na­mje­šta­ja, ve­le­trgo­vi­ne i sli­čno. To su tro­go­diš­nje ško­le, ta­ko da dje­ca ne mo­gu upi­sa­ti fa­kul­te­te. Sa­vje­tu­ju im da pri­va­tno upi­su­ju čet­vrti ra­zred, da mo­gu nas­ta­vi­ti ško­lo­va­nje, jer u toj stru­ci ne­će na­ći po­sao – kaže Umi­če­vić.

On is­ti­če da već ne­ko­li­ko go­di­na traži da se u ško­le uvo­de za­ni­ma­nja obu­ćar  i obu­ćar­ski te­hni­čar, ali da ni­ko ne mrda prstom.

– “Be­mi” ovoga tre­nut­ka tre­ba 30 inženje­ra, 50 po­slo­vo­đa i 20 mo­de­la­ra kre­ato­ra. Ne­ma tog ka­dra na trži­štu ra­da u Ba­nja­lu­ci, pa ih mo­ra­mo tražiti sa stra­ne – is­ti­če Umi­če­vić i do­da­je da bi bi­lo pože­ljno da uče­ni­ci ba­nja­lu­čke ško­le u pri­vre­di, obav­lja­ju pra­ksu u “Be­mi”.

Jo­vi­ca Bra­tić, di­re­ktor Za­nat­sko-pre­du­ze­tni­čke ko­mo­re RS kaže da mno­gi u na­šem re­gi­onu za­nat­ski po­ziv doživ­lja­va­ju kao po­niženje, dok su u ra­zvi­je­nim ze­mlja­ma za­na­tli­je na ci­je­ni.

– Da­nas na trži­štu ne­ma­mo za­na­tli­ja, a po­tre­bna je sa­mo go­di­na da se za­nat izu­či. Ro­di­te­lji gri­je­še u us­mje­ra­va­nju, go­vo­re­ći dje­ci da tre­ba da upi­su­ju fa­kul­te­te za me­nadžere i sli­čno, a što su, pre­ma mom miš­lje­nju, izmiš­lje­ne pro­fe­si­je – kaže Bra­tić.

On sma­tra ka­ko bi dje­cu, već od čet­vrtog i pe­tog ra­zre­da osno­vne ško­le, tre­ba­lo us­mje­ra­va­ti u prav­cu trži­šta ra­da.

– To bi tre­ba­lo da bu­de oba­ve­za ško­le. Ali, to je sku­po. Kod nas je­dnos­ta­vno ne možeš da na­đeš do­brog te­sa­ra, zi­da­ra, me­ha­ni­ča­ra, auto­la­ki­re­ra… Pos­to­je oni u sis­te­mu obra­zo­va­nja, ali za to ni­ko ni­je za­in­te­re­so­van – na­vo­di Bra­tić.

Pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, sis­tem obra­zo­va­nja mo­ra da pre­trpi ra­di­kal­ne pro­mje­ne, jer po­nu­da za­ni­ma­nja ni­je us­kla­đe­na sa trži­štem ra­da.

– Mi tre­ba da proi­zvo­di­mo ka­dro­ve za pri­vre­du, a ne za bi­ro. U RS, oko 60 od­sto lju­di ne ra­di ono što želi, već ono što mo­ra. Na ne­ki na­čin, to se po­ku­ša­lo sma­nji­ti uvo­đe­njem do­kva­li­fi­ka­ci­je i stru­čne pre­kva­li­fi­ka­ci­je odra­slih, ali slab je efe­kat to­ga – ocje­nju­je Bra­tić.

Pot­pred­sje­dnik Udruženja uni­je po­slo­da­va­ca RS Sa­ša Tri­vić slaže se da već oda­vno pos­to­ji dis­pro­por­ci­ja po­tre­ba u pri­vre­di i po­nu­de ško­lo­va­nog ka­dra, ali da se to po­slje­dnjih go­di­na re­gu­li­še.

– I po­slo­dav­ci i ško­le, ali i re­sor­no mi­nis­tar­stvo, tre­ba da ulože mno­go na­po­ra da bi­smo kva­li­tet pra­kti­čne nas­ta­ve po­di­gli na vi­ši ni­vo. Upi­sna po­li­ti­ka mo­ra bi­ti do­bro us­kla­đe­na sa trži­štem ra­da. Već se pri­mje­ću­ju po­ma­ci za­la­ga­nja i mi­slim da će se to po­se­bno osje­ti­ti u na­re­dnom pe­ri­odu – na­vo­di Tri­vić.

Svo­jom upi­snom po­li­ti­kom, za sva­ku na­re­dnu aka­dem­sku go­di­nu, Mi­nis­tar­stvo pros­vje­te i kul­tu­re, na osno­vu pri­je­dlo­ga ja­vnih vi­so­ko­škol­skih us­ta­no­va, nas­to­ji da do­pri­no­si sma­nje­nju bro­ja ne­za­po­sle­nih. Konаčnu odlu­ku o upi­su stu­denаtа do­no­si Vlаdа Re­pu­bli­ke Srpske, ko­ja iz go­di­ne u go­di­nu po­ku­ša­va da oslu­šne po­tre­be trži­šta ra­da.

– Nas­to­ji­mo da uzme­mo u ob­zir sve bi­tne pa­ra­me­tre, strаte­ške ci­lje­ve obrаzovаnjа, podаtke sа Za­vo­da za za­poš­lja­va­nje RS, podаtke o bro­ju stu­denаtа nа po­je­di­nim stu­dij­skim progrаmimа, o bro­ju uče­nikа ko­ji zаvršаvаju če­tvo­ro­go­diš­nju sre­dnju ško­lu, podаtke Pri­vre­dne ko­mo­re o iskаzаnim po­trebаmа po­slodаvаcа zа zаpošljаvаnjem kаdrovа vi­so­ke stru­čne spre­me, podаtke o stаro­snoj stru­ktu­ri pro­fe­sorа u školаmа. Tu su i podаci o ne­ve­ri­fi­kovаnom nаstаvnom kаdru i ci­je­ni po­je­di­nih stu­dij­skih progrаmа – na­vo­de u Mi­nis­tar­stvu.

Iz budžetа Srpske ne finаnsirаju se stu­den­ti nа su­fi­citаrnim stu­dij­skim progrаmimа, či­me Vla­da RS želi dа pod­stаkne što vi­še stu­denаtа dа upi­su­ju de­fi­citаrne stu­dij­ske progrаme.

I u Mi­nis­tar­stvu ra­da RS, svo­jim pla­no­vi­ma i dje­lo­va­njem, nas­to­je da sma­nje broj ne­za­po­sle­nih u na­re­dnoj go­di­ni, za se­dam od­sto.

To će, kažu, pos­ti­ći pod­sti­ču­ći za­poš­lja­va­nje u pri­va­tnom se­kto­ru i bo­ljom ko­or­di­na­ci­jom službi u drža­vnim us­ta­no­va­ma.

– Po­slo­dav­ci­ma ko­ji ure­dno za­po­sle pet i vi­še li­ca, vra­ća­će se do­pri­no­si za no­vo­za­po­sle­ne i po­slo­dav­ci će, u tom slu­ča­ju, ima­ti no­ve oba­ve­ze da to li­ce u ra­dnom odno­su zadrže naj­ma­nje tri go­di­ne – izja­vi­la je ra­ni­je Mi­ra Va­sić, po­mo­ćnik mi­nis­tra za rad i za­poš­lja­va­nje.

Po no­voj stra­te­gi­ji za­poš­lja­va­nja, u 2017. go­di­ni, po­sao bi tre­ba­lo da do­bi­je sko­ro tri i po hi­lja­de lju­di. Me­đu nji­ma je i oko 1.500 li­ca iz bo­ra­čkih ka­te­go­ri­ja.

Već ne­ko­li­ko go­di­na u RS pos­to­ji i za­kon­sko ure­đe­nje oblas­ti obra­zo­va­nja odra­slih, ko­je je iz­vrše­no u svrhu us­kla­đi­va­nja po­tre­ba trži­šta ra­da sa po­nu­dom ra­dne sna­ge.

Na­čel­nik Odje­lje­nja za op­šte, pra­vne i eko­nom­ske po­slo­ve u Za­vo­du za obra­zo­va­nje odra­slih Bo­jan Ba­jić, na­vo­di da je do sa­da pro­gram obra­zo­va­nja odra­slih za­vrši­lo 4.640 po­la­zni­ka.

– Naj­ve­ći broj pro­gra­ma obra­zo­va­nja odra­slih, do­ne­sen je na osno­vu zah­tje­va trži­šta ra­da i u svrhu od­go­vo­ra na po­tre­be za obra­zo­va­njem ka­dro­va ko­jih ne­ma na trži­štu. Po­la­zni­ci se obra­zu­ju za za­ni­ma­nja ko­ja su im ne­op­ho­dna za za­po­sle­nje, i sa ste­če­nim zva­njem mo­gu ra­vno­pra­vno da učes­tvu­ju na trži­štu ra­da – is­ta­kao je Ba­jić.

(Narodne.net)