Kina bi mogla osvojiti Tajvan bez ispaljenog metka

Kineska vojska mogla bi izolovati Tajvan, poremetiti njegovu ekonomiju i prisiliti ovo ostrvo da se bez ispaljenog metka pokori volji Komunističke partije u Pekingu, upozorava istaknuti think tank.

Strahovi da bi Kineska komunistička partija mogla ispuniti svoje obećanje da će jednog dana preuzeti kontrolu nad Tajvanom, ako bude potrebno i silom, pojačani su poslednjih godina zbog sve ratobornijih akcija kineskog lidera Xi Jinpinga prema samoupravnom otoku.

Postoji i treći način – karantin

Kinesko odbijanje da osudi rusku invaziju na Ukrajinu samo je pojačalo te strahove, piše CNN. U takvom scenariju analitičari i vojni stratezi dugo su se fokusirali na dve ključne opcije koje su Kini na raspolaganju – invaziju punog opsega ili vojnu blokadu.

Međutim, think tank Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona upozorava da postoji i treći način, onaj koji bi značajno otežao suprotstavljanje Sjedinjenim Američkim Državama i drugim savezničkim demokratijama – karantin.

Koristeći taktiku sive zone, koja je korak ispod otvorenog sukoba, kineska obalna straža, pomorska milicija i različite policijske agencije mogle bi uvesti potpuni ili delimični karantin nad Tajvanom, blokirajući pristup lukama i prekidajući isporuku vitalnih zaliha, kao što je energija za 23 miliona ljudi na ostrvu, navodi se u nedavnom izveštaju CSIS-a.

Sile najveće svjetske vojne sile mogle bi igrati sporednu ulogu

Pomorske, vazduhoplovne i kopnene komponente Kineske narodno-oslobodilačke vojske, najveće svetske vojne sile, mogle bi imati samo sporedne i podržavajuće uloge, pišu autori Bonny Lin, Brian Hart, Matthew Funaiole, Samantha Lu i Truly Tinsley.

“Kina je značajno pojačala pritisak na Tajvan u poslednjih nekoliko godina, podstičući strahove od potencijalnog otvorenog sukoba. Velika pažnja posvećena je pretnji invazije, ali Peking ima i druge opcije osim invazije da kazni ili pripoji Tajvan”, navodi se u izveštaju.

Na Shangri-La dijalogu o odbrani u Singapuru početkom juna, kineski ministar odbrane, admiral Dong Jun, upozorio je one koji podržavaju bilo kakve korake prema nezavisnosti Tajvana da će “doživeti samouništenje.”

“Preduzećemo odlučne mere da sprečimo nezavisnost Tajvana i osiguramo da takav zaveri ne uspe”, rekao je Dong, žestoko kritikujući “strane sile zbog prodaje oružja i ilegalnih zvaničnih kontakata sa Tajvanom.”

Taktika sive zone

Eskalirajuća taktika sive zone Kine jasno je demonstrirana ovog vikenda kada su se brodovi kineske obalne straže sukobili sa brodovima filipinske mornarice u Južnom kineskom moru. Snimci pokazuju kako su kineski vojnici pretili Filipincima sekirama i drugim oštrim oružjem, a Manila je saopštila da je jedan njen vojnik izgubio palac u incidentu.

Nivo nasilja bio je veliki korak napred u odnosu na prethodne sukobe u blizini Second Thomas Shoala, gde Filipini drže stražu na nasukanom ratnom brodu u vodama koje i Peking i Manila smatraju svojim.

Vladajuća Kineska komunistička partija tvrdi da je ostrvo njeno teritorijalno pravo, iako ga nikada nije kontrolisala, i obećala je da će “ponovno ujediniti” teritoriju ako bude potrebno i silom.

Ključna uloga obalne straže

Ali izveštaj CSIS-a tvrdi da Peking ima snažne kapacitete koji bi mogli staviti ostrvsku demokratiju ili njene saveznike u poziciju da pokrenu vojni sukob za očuvanje Tajvana.

Izveštaj navodi da se kineska obalna straža – kao i većina obalnih straža širom sveta – smatra agencijom za sprovođenje zakona. To znači da može zaustaviti i regulisati plovidbu oko ostrva u takozvanom karantinu, koji se razlikuje od blokade.

“Karantin je operacija agencije za sprovođenje zakona radi kontrole pomorskog ili vazdušnog saobraćaja unutar određenog područja, dok je blokada pre svega vojna priroda”, navodi se u izveštaju CSIS-a. Međunarodno pravo smatra blokadu ratnim činom, kažu stručnjaci.

Karantin ne bi bio objava rata, a SAD bi se našle u teškom položaju

“Karantin koji vodi kineska obalna straža nije objava rata protiv Tajvana”, navodi se u izveštaju, ali bi stavio SAD u tešku poziciju, upozoravaju autori. Prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom, SAD su dužne da osiguraju sredstva za samoobranu ostrvu i snabdevaju ga odbrambenim oružjem.

Američki predsednik Džo Bajden otišao je dalje od zakonskih obaveza, više puta izjavivši da će upotrebiti američke trupe za zaštitu Tajvana, što deluje kao odstupanje od prethodnog stava Vašingtona o “strateškoj neodređenosti.”

Šta ako Amerika vojno interveniše?

Ali ako američki vojni brodovi ili avioni intervenišu u operaciji sprovođenja zakona, kako tvrdi Kina, SAD bi mogle biti smatrane inicijatorom vojnih neprijateljstava.

Izveštaj navodi da kineska obalna straža broji 150 većih i 400 manjih brodova, što je najveća takva sila na svetu po veličini flote. Peking takođe ima stotine plovila u Agenciji za pomorsku sigurnost i pomorskoj miliciji, ribarske brodove integrisane u kinesku vojsku i agencije za sprovođenje zakona.

Tajvanska obalna straža, sa samo 10 većih i oko 160 manjih brodova, nema dovoljno snage da spreči karantin, navodi se u izveštaju.

“Potencijalni ogroman uticaj”

Autori CSIS-a primećuju da bi karantinske mere koje bi preduzeo Peking mogle biti izuzetno restriktivne, ali i dalje imati ekonomski efekat gušenja Tajvana. Nijedna zemlja ne bi želela suočiti se sa mogućnošću da joj kineske vlasti zaplene imovinu, pa bi mnogi partneri možda dobrovoljno prestali pružati usluge na ostrvu.

“Demonstracija kineske spremnosti da pretražuje i zaplijeni samo nekoliko komercijalnih brodova moglo bi imati ogroman uticaj i obeshrabriti plovidbu”, navodi se u izveštaju.

Ograničena pretraga i/ili zaplena odnosi se i na letove za Tajvan jer se karantin lako može proširiti i na vazdušni saobraćaj. Prema izveštaju, kineski avioni bi trebalo da presretnu samo nekoliko letova kako bi postigli efekat gušenja sveg saobraćaja.

Kina redovno šalje vojne avione

Kina često šalje svoje vojne avione oko Tajvana, ponekad i desetak puta dnevno. Istovremeno, karantin, a ne blokada, ne bi zahtevala od Kine da zatvori ili ograniči pristup Tajvanskom tjesnacu, navodi se u izveštaju CSIS-a. To znači da bi Vašington i njegovi saveznici mogli izgubiti glavni argument za intervenciju prema međunarodnom pravu, očuvanje slobode plovidbe međunarodnim plovnim putevima.

“Ako se karantin predstavi kao operacija sprovođenja zakona, Kina može lako proglasiti kraj operacije i tvrditi da su njeni ciljevi ispunjeni”, stoji u izveštaju. Kako bi stvari bile još skrivenije, Kina možda ne bi ni trebala koristiti reč “karantin” da bi započela operaciju izolacije Tajvana, tvrde autori.

“Verovatan scenario, ali..”

“Plovila kineskih policijskih snaga biće ovlašćena da se ukrcavaju na plovila, vrše inspekcije na licu mesta, ispituju osoblje i preduzimaju druge mere protiv brodova koji ne poštuju zahteve”, stoji u izveštaju.

Spoljni analitičari koji su pregledali izveštaj CSIS-a i govorili za CNN smatraju ga verovatnim, ali su takođe izrazili sumnje u to kako bi se stvari mogle odigrati. Neki su pomenuli da ekonomska računica ne mora nužno ići u korist Pekinga.

“…to bi bilo skupo i dugotrajno”

“Održavanje karantina bilo bi skupo i dugotrajno”, rekao je Karl Šuster, bivši načelnik operacija u Združenom obaveštajnom centru Pacifičkog komandanta američkih oružanih snaga.

“Taipei neće odustati za manje od 60 dana. Može li Peking toliko dugo izdržati napore i moguću međunarodnu reakciju?” tvrdi Šuster. Napori da se poremeti status kvo preko Tajvanskog tjesnaca mogli bi dodatno narušiti spoljnu trgovinu Pekinga, upozoravaju stručnjaci.

Alesio Patalano, profesor ratne strategije na Kraljevskom koledžu u Londonu, primećuje izazove sa kojima se kineska Komunistička partija već suočava tokom oporavka od pandemije, koja je donela pad stope rasta i nova trgovinska ograničenja, poput carina na izvoz električnih vozila.

Karantin bi imao globalne posledice

Tajvan je istaknuo industrijski razvijenu privredu, ključno čvorište u globalnim lančanim snabdjevanjima i proizvođač većine najnaprednijih svetskih poluprovodnika. Karantin prema ostrvu bi imao ekonomske posledice ne samo u zemlji već i globalno.

Tajvan i Kina su duboko ekonomski isprepleteni. Prošle godine je 35% tajvanskog izvoza završilo u Kini, pretežno integrisani krugovi, solarne ćelije i elektroničke komponente, prema podacima Ministarstva privrede Tajvana.

Uvoz iz Kine je činio 20% ukupnog tajvanskog uvoza iste godine. Između 1991. i 2022., tajvanske kompanije su uložile ukupno 203 milijarde dolara u Kinu, prema statistikama tajvanske vlade, stvarajući milione radnih mesta u Kini.

Stanovništvo bi moglo još jače podržati vladu

Osim toga, karantini mogu podstaći stanovništvo da jače podrži vladu, umesto da se pobuni protiv nje, kaže Sidharth Kaushal, viši naučni saradnik na Kraljevskom institutu za usluge odbrane u Londonu.

“Istoriski dokazi pokazuju da čak i teški blokovi imaju ograničenu efikasnost, dok ograničeni karantin može rezultirati nacionalnom mobilizacijom”, kaže Kaushal.

Karantin bi takođe mogao naterati tajvansku vladu da proglasi nezavisnost, za šta je Peking više puta rekao da bi verovatno izazvalo oružani sukob, upozorava Kaushal: “To bi onda Komunističkoj partiji ostavilo samo dve mogućnosti: eskalaciju ili povlačenje.”

Patalano kaže da je za Kinu strpljenje ključ za ostvarenje njenog cilja “ponovnog ujedinjenja.” Eskalacija, a svakako i invazija, nije isplativa, kaže Patalano. Rat košta ne samo u životima nego i u nacionalnom bogatstvu.