Kojić: Evidentan nacionalni disbalans na štetu Srba

Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milorad Kojić ističe da je evidentan i nedopustiv disbalans u nacionalnoj zastupljenosti Srba u institucijama pravosuđa na nivou BiH, što mora biti popravljeno u skladu sa Ustavom i pozitivnim zakonima.

On potvrđuje za Srnu da je nedavno uputio poslaničko pitanje vezano za nacionalnu strukturu zaposlenih u pravosuđu na nivou BiH, o čemu će biti riječi na narednoj sjednici Predstavničkog doma zakazanoj za srijedu, 7. juna, u Sarajevu.

Prema njegovim riječima, u pristiglim kompletiranim odgovorima iz ključnih pravosudnih institucija na nivou BiH sasvim je jasno vidljiv disbalans u smislu nacionalne zastupljenosti Srba

“U Viskom sudskom i tužilačkom savjetu (VSTS) BiH na tri pozicije rukovodećih državnih službenika imamo situaciju da su sva trojica Bošnjaci, a na pojedinim pozicijama imamo čak 77 odsto Bošnjaka, dok je procenat zastupljenosti Srba zanemarljiv”, naglašava Kojić.

On ističe da, kada se uzme u obzir popis stanovništva u BiH iz 1991. godine kao jedino relevantan, vidimo da je popunjavanje radnih mjesta u pravosuđu na nivou BiH vršeno na štetu srpskog naroda, posebno imajući u vidu činjenicu da i dio Srba koji se tako izjašnjava živi na području Federacije BiH, a ne na teritoriji Republike Srpske.

“Veoma je važno da će nakon ovih odgovora definitivno uslijediti moja inicijativa da se u skladu sa Zakonom o VSTS-u BiH i Ustavom BiH ovaj disbalans na štetu Srba popravi i da se uspostavi nacionalni balans koji je zagarantovan i zakonom i Ustavom BiH”, poručuje Kojić.

U Sudu BiH trenutno je sistematizovano 56 sudijskih pozicija, od kojih su 21 sudija bošnjačke nacionalnosti, sedam hrvatske nacionalnosti i 14 srpske nacionalnosti, a troje sudija se izjašnjavaju kao ostali. Trenutno je u ovom sudu upražnjeno 11 sudijskih pozicija, navodi se u odgovoru ove pravosudne institucije na pitanje Kojića, koje se zainteresovao za broj, procentualnu zastupljenost i entitetsko prebivalište Srba, Hrvata, Bošnjaka i ostalih sudija u okviru svakog odjeljenja.

Pitajući da li se u Sudu BiH poštuju ustavne i zakonske nadležnosti koje se tiču zastupljenosti konstitutivnih naroda i ostalih u BiH, Kojić je pitao i za broj, procentualnu zastupljenost i entitetsko prebivalište rukovodioca u okviru Zajedničkog sekretarijata i Kancelarije registara.

U odgovoru Suda BiH navedeno je da Zajednički sekretarijat ima šest rukovodilaca, od kojih su četiri Bošnjaci (66,6 odsto), jedan rukovodilac je Hrvat (16,7 odsto), dok je šesti rukovodilac iz reda ostalih, takođe 16,7 odsto.

I Kancelarija registrara u Sudu BiH ima šest rukovodilaca, i to četiri Bošnjaka (66, 6 odsto), peti je Hrvat (16,7 odsto), a šesti Srbin (16,7 odsto).

Kada je u pitanju nacionalna struktura ostalih zaposlenih u Sudu BiH, u Zajedničkom sekratarijatu trenutno je 85 radnika, od kojih je 48 bošnjačke nacionalnosti (56,5 odsto), sedam ih je hrvatske nacionalnosti (8,2 odsto), 26 srpske nacionalnosti (30,6 odsto) i četvoro iz reda ostalih (4,7 odsto), stoji u odgovoru Suda BiH poslaniku Kojiću.

Što se tiče Kancelarije registrata, trenutno su zaposlena ukupno 132 radnika, od kojih su 77 Bošnjaci (58,3 odsto), 20 je Hrvata (15,1 odsto), 27 je Srba (20,5 odsto) i osam ostalih ili 6,1 odsto.

Iz Suda BiH dodaju da u nacionalnoj strukturi u Jedinici interne revizije Suda djeluju jedan Bošnjak kao rukovodilac odjeljenja i jedan Srbin kao interni revizor.

Navedeno je, takođe, da 36 sudija u Sudu BiH ima prebivalište u FBiH (80 odsto), a devet je sudija iz Republike Srpske (20 odsto).

Entitetsko mjesto prebivališta svih rukovodilaca u Zajedničkom sekretarijatu i Kancelariji registrara je u FBiH, a u odjeljenjeu Jedinice interne revizije jedan zaposleni živi u FBiH, a drugi u Republici Srpskoj.

Kada je u pitanju entitetsko prebivalište svih ostalih zaposlenih u Sudu BiH, u Zajedničkom sekretarijatu ima ukupno 63 radnika sa prebivalištem u FBiH (74,1 odsto), a 22 radnika imaju prebivalište u Republici Srpskoj (25,9 odsto).

U Kancelariji registrara, 108 zaposlenih ima prebivalište u FBiH (81,2 odsto), dok u Republici Srpskoj prebivalište imaju 24 zaposlena ili 18,2 odsto.

Predsjednik Suda BiH Ranko Debevec napominje da mjesta rukovodioca nisu reizborna niti su ograničena na mandatni period, te je najveći dio rukovodnih mjesta popunjen u mandatima prethodnih predsjednika Suda BiH.

“Tokom mog mandata izabrana su ukupno četiri rukovodioca odjeljenja u Zajedničkom sekratarijatu, Kancelariji registrara i Jedinici iinterne revizije, i to dva Bošnjaka i po jedan Hrvat i Srbin”, naveo je Debevec u odgovoru Kojiću.

(Srna)