“KOLUMBIJSKI MODEL”: SAD predlažu Beogradu i Prištini zajedničko upravljanje Gazivodama

Vlade Kosova i Srbije se još uvek nisu izjasnile da li je za njih prihvatljiva studija izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode koju su im 23. juna uručile Sjedinjene Američke Države (SAD).

Ni Vlada Kosova, ni Vlada Srbije i njena Kancelariji za Kosovo nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su dobili studiju i koliko je ona za njih prihvatljiva, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao, piše RSE.

Studija SAD je izrađena na osnovu Vašingtonskog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. U njoj se predlaže rešenje o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, koje se većim delom nalazi na Kosovu (9,2 km kvadratnih), u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, dok manji deo pripada opštini Tutin u Srbiji (2,7 km kvadratnih).

Naime, preporučuje se da dve strane, na osnovu “Kolumbijskog modela”, reše sporna pitanja oko vodosnabdevanja, energetskim agencijama i kontrolom prilikom poplava, te da bi isti model mogao da se primeni i na reku Ibar, koja protiče kroz sever Kosova i Srbiju.

Šta je “Kolumbijski model”?

“Kolumbijski model” je zapravo američko-kanadski Sporazum o reci Kolumbija koji je postignut 1961. godine i na osnovu kog su izgrađene četiri brane: tri u Kanadi i jedna u državi Montana u SAD. Iz State departmenta zaključuju da od ovog Sporazuma koristi imaju milioni ljudi sa obe strane granice.

Hidrosistemom zvanično upravlja javno preduzeće “Ibar – Lepenac” sa sedištem u Prištini, u vlasništvu Vlade Kosova. Izvršni direktor ovog preduzeća Berat (Lushatku) Ljuštaku nije želeo da komentariše studiju o upravljanju Gazivodama uz obrazloženje da je nisu izanalizirali.

Da li je studija o upravljanju vodnim resursima prihvatljiva za Kosovo?

Haljim Đerđizi (Halim Gjergjizi), koji je bio uključen u projekat izgradnje veštačkog akumulacionog jezera Gazivode sedamdesetih godina, smatra da je studija SAD prihvatljiva za Kosovo jer se radi samo o upravljanju vodnim resursima, a ne o vlasništvu nad jezerom Gazivode.

„Kao preporuka, ona (studija) je uredna, ispravna i verujem da je u interesu Kosova po pitanju upravljanja i korišćenja vode na optimalan način. Što se tiče pitanja imovine, to je rešeno pre izgradnje (jezera) i nema mesta za diskusiju. Svetska banka ne bi investirala bez rešavanja imovinskog pitanja”, poručuje Đerđizi.

Dokumenti Svetske banke ukazuju na to da je i Kosovo bilo uključeno u projekat izgradnje jezera Gazivode 1972. godine.

Ceo projekat je koštao preko 100 miliona dolara, a od Svetske banke je uzet kredit od 45 miliona dolara i taj ugovor su ratifikovale tadašnja Pokrajinska Skupština Kosova i Savezna Skupština SFR Jugoslavije, dok je ostatak finansiran kroz specijalni fond za nerazvijena područja preko Banke Kosova. Potom se brana na jezeru Gazivode gradila između 1979. i 1984, radi vodosnabdevanja stanovništva, za industriju, termoelektrane i navodnjavanje.

Sa druge strane, Avdi (Gjonbalaj) Đonbaljaj, stručnjak za vodne resurse, koji je nadgledao izgradnju jezera Gazivode, ističe da studija SAD ne može biti prihvatljiva za Kosovo jer se, prema njegovoj oceni, pitanje jezera Gazivode može rešiti tek nakon međusobnog priznanja Kosova i Srbije i Sporazumom o vodama.

„Trebalo bi formirati komisiju (sa stručnjacima) iz oblasti vode, kada se dve zemlje priznaju, da se sklopi bilateralni sporazum, pozivajući se na Helsinški sporazum. Ova konvencija pokazuje kako treba upravljati vodnim resursima“, poručuje Đonbalaj u izjavi za RSE.

Vidi li se put za rešavanje spora?

Direktor Foruma za etničke odnose iz Srbije Dušan Janjić ocenjuje da je studija izvodljivosti o upravljanju jezerom Gazivode korak u dobrom pravcu, ali napominje da ona neće rešiti spor između Kosova i Srbije oko ovog pitanja.

Janjić u izjavi za RSE ocenjuje da se “kolumbijski model” oko upravljanja vodnim resursima neće primenjivati, kao što se ne primenjuje ni Briselski sporazum.

“A pitanje ko će moći da raspolaže investicijama i da koristi resurse vode tek mora da se pregovara u poglavlju (Brisleskog sporazuma) o međusobnim potraživanjima i pravima nad resursima”, navodi Janjić.

Šta je Kosovo odbilo, a Srbija predlagala?

Kosovo i Srbija su prošle godine u okviru dijaloga, koji se u Briselu vodi posredstvom Evropske unije, pokrenuli pitanje finansijskog i imovinskog potraživanja, ali ništa konkretno nije dogovoreno. Srpska strana insistira da upravljanje jezerom Gazivode bude u nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom, što je kosovska strana kategorično odbila.

Upravo na ove suprotne stavove dve strane ukazuje i Janjić, ali napominje da je činjenica da se jezero Gazivode većim delom nalazi na Kosovu, koje stoji iza stava da “Srbija može pod izvesnim uslovima da dobije pravo korišćenja”.

“Srbija pak pretenduje da pripada njoj. To su sadašnje pozicije i ovaj papir ne rešava taj problem”, kaže Janjić i podvlači da se studija SAD odnosi isključivo na korišćenje resursa kako same vode, tako i za proizvodnju električne energije, te da je koncentrisana na podizanje kapaciteta i efikasnosti rada sadašnjeg postrojenja.

“Taj pristup smo mi imali još u doba Jugoslavije. Sam sistem je potpuno zapušten i očigledno bi trebalo očekivati od nekog drugog da napraviti studiju celine, a to je kanal Ibar – Lepenac, unutar koga je i samo jezero. Ne može da se unapredi kvalitet vode ako se ne radi rekonstrukcija Ibar – Lepenac kanala”, kaže Janjić.

On ne veruje da će Kosovo i Srbija biti zadovoljne ovom studijom i dodaje da je, na osnovu ranijih izjava američkih, srpskih i kosovskih zvaničnika, očekivao da se studija bavi i novcem koji će Američka Međunarodna razvojna banka – DFC uložiti.

“Da su se pozabavili širim kontekstom, oni bi podigli razvoj i dobili bi i Albance i Srbe”, zaključuje Janjić.

Šta piše u Vašingtonskom sporazumu?

Kosovo i Srbija su 4. septembra 2020. godine potpisali Vašinsgtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa dve strane uz prisustvo tadašnjeg predsednika SAD Donalda (Trump) Trampa.

Jedna od tačaka tog Sporazuma se odnosila na jezero Gazivode, na severu Kosova.

„Obe strane su se složile da će raditi sa američkom Agencijom za energiju i drugim telima Vlade Sjedinjenih Država na izradi studije, u cilju podele jezera Gazivode/Ujmani kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje vodom i energijom“, piše u sporazumu, koji su potpisali tadašnji premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Obe strane su se obavezale i na diverzifikaciju snabdevanja energijom.

Zašto je važno jezero Gazivode?

Jezero Gazivode je najveće jezero na Kosovu, koje je nastalo pregrađivanjem reke Ibar. Od velike je važnosti za Kosovo jer snabdeva vodom preko 500.000 građana u sedam opština južno i severno od reke Ibar – Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Zvečan, Vučitrn, Glogovac, Srbica i deo Prištine.

Pored toga, elektrane „Kosova A“ i „Kosova B“, „Trepča“ i kompanija „Ferronikeli“ u potpunosti zavise od vodosnabdevanja iz jezera Gazivode.

Takođe, u hidroelektrani Valač (Vallac) proizvodi se 32 megavata (MV) električne energije.

(SB)