KRAJEM OKTOBRA: Beograd domaćin konferencije Pokreta nesvrstanih, pozivi za 120 zemalja

Pokret nesvrstanih zemalja ove godine obeležava šest decenija postojanja, a Beograd bi tim povodom trebalo da opet bude domaćin jedne konferencije kao što je to bio u septembru 1961. godine. Plan državnog rukovodstva Srbije jeste da organizuje skup u drugoj polovini oktobra, računajući da će tada epidemijska situacija u svetu, a pogotovo u našoj zemlji, biti znatno relaksiranija. Ideja je da to bude konferencija na nivou ministara spoljnih poslova, na koje bi bili pozvani predstavnici 120 država članica Pokreta nesvrstanih, kao i onih koje su, kao i Srbija, u statusu posmatrača, a kojih je 25 ukupno, piše politika.rs.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović kaže za „Politiku” da su u ovom trenutku u fazi intenzivne komunikacije s Azerbejdžanom, koji je aktuelni predsedavajući Pokreta nesvrstanih i da se dogovaraju oko formata sastanka. „Podrška Bakua nam je apsolutno neophodna jer smo mi samo zemlja posmatrač”, ističe on. Inače, ako i ovog septembra Generalna skupština Ujedinjenih nacija ne bude mogla da se fizički održi (prošlog puta je bila onlajn), skup u Beogradu bi mogao da bude i najveće multilateralno okupljanje u svetu ove godine.

Događaj je praktično najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u neformalnom razgovoru s novinarom Senadom Hadžifejzovićem, govoreći o tome da poštuje istoriju i činjenicu da imamo Kuću cveća, da je to za nas nešto što je važno i što možemo da pokažemo, „posebno zemljama iz Pokreta nesvrstanih”. „Pokušaću nešto na jesen da uradim tim povodom jer je 60 godina od konferencije u Beogradu”, naveo je on, kao goste apostrofirajući zemlje osnivače – Indiju, Egipat, Ganu i Indoneziju (uz Srbiju), kao i predsedavajućeg, Azerbejdžan.

Srbija je bila domaćin dvodnevnog skupa i u septembru 2011. godine, u čast pola veka nesvrstanih, kada je ugostila delegacije više od 100 zemalja sa oko 600 članova. Među učesnicima su bili i zvaničnici UN, Organizacije islamske konferencije, Afričke unije, Arapske lige, a kao posmatrači i predstavnici Španije, Mađarske i Finske. Predsedavajući Pokreta nesvrstanih tada je bio Egipat. Domaćin ovogodišnjeg skupa biće predsednik Vučić, dok je pre deset godina to bio predsednik Boris Tadić.

Prva konferencija nesvrstanih bila je na nivou šefova država ili vlada, a idejnim tvorcima smatraju se predsednici SFRJ Josip Broz Tito, Egipta (u to vreme Ujedinjene Arapske Republike) – Gamal Abdel Naser, Gane – Kvame Nkrumah i Indonezije – Sukarno, kao i prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru. U Beograd su te 1961. došli predstavnici 25 tadašnjih nesvrstanih zemalja, tri države posmatrača, ali i više oslobodilačkih pokreta, partija i organizacija. Tito i Jovanka Broz su prvih šest dana septembra bili domaćini Naseru, Nehruu, Nkrumahu, Sukarnu, etiopskom caru Hajleu Selasiju, premijerki Cejlona (kasnije Šri Lanka) Sirimavo Bandanaraike, predsedniku Tunisa Habibu Burgibi, predsedniku Kipra Makariosu Trećem, kralju Maroka Hasanu Drugom, kralju Kambodže Norodomu Sihanuku…

Nemanja Starović ističe da je opet prilika da brojni zvaničnici dođu u Beograd, da se svi vide, ali i da se događaj, više svečanog karaktera, iskoristi za brojne bilateralne susrete. „S obzirom na to da vakcinacija u Srbiji ide dobro, za sada smo umereni optimisti da će uslovi dozvoliti fizičko prisustvo svih pozvanih. Postoji dobra volja, mi se pripremamo i radimo na tome kao da će biti ’živa’ konferencija, a sve zavisi od epidemioloških uslova”, dodaje on. Skup bi bio u Palati „Srbija”, gde bi većina salona bila pripremljena za bilateralne sastanke. „Ovo je prilika da Beograd potvrdi svoju ulogu, svoj prirodni položaj jedne žarišne tačke na mapi svetske diplomatije. To može biti mnogo važno za autoritet zemlje”, naglašava državni sekretar u MSP-u.

Slično kaže i iskusni bivši diplomata Živadin Jovanović, navodeći da Srbija treba da obeleži ovaj veliki jubilej jer joj je to dužnost kao „rodnog mesta” Pokreta nesvrstanih. Pored toga, ističe Jovanović za naš list, Srbija na taj način opet može da afirmiše Beograd kao mesto odakle se lansiraju ideje za novi vek, novi poredak, za multipolarnost, ravnopravnost, za bližu saradnju zemalja s približno istim interesima.

Obeležavanju 60 godina od osnivanja nesvrstanih priključio se i Institut za međunarodnu politiku i privredu, iz koga je inače potekla sama ideja o osnivanju ovog pokreta, budući da je institut nekada bio vezan za predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Direktor instituta prof. dr Branislav Đorđević kaže da je pri kraju rad na međunarodnom zborniku na temu Pokreta nesvrstanih u kome će biti prilozi više od 20 autora iz nesvrstanih zemalja, biće organizovan skup na kojem će učestvovati ambasadori nesvrstanih zemalja akreditovanih u Beogradu, a priprema se i virtuelna izložba. „Institut ima mnogo građe koja se odnosi na Pokret nesvrstanih. To su knjige iz zemlje i inostranstva koje su objavljivane o Pokretu nesvrstanih, od Beogradske konferencije pa nadalje”, kaže Đorđević za „Politiku”.

I prof. Đorđević i bivši šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović smatraju da bi Srbiji bilo od koristi da je punopravni član Pokreta nesvrstanih. Na pitanje kako bi se to uklopilo sa zvaničnom politikom evrointegracija Srbije, Đorđević kaže: „Srbija želi, ispunjava, trudi se, ide tim putem, ceni vrednosti Evropske unije. Ali u ovom trenutku kada smo mi samo kandidat za prijem u EU, a prijem je još neizvestan, ne vidim razlog što ne bismo imali i jači nivo odnosa u Pokretu nesvrstanih, a to je punopravno članstvo. Imate i afričke i latinoameričke države koje pripadaju Pokretu nesvrstanih, ali i Afričkoj uniji, odnosno Organizaciji američkih država. Imate Komonvelt, a imali ste Veliku Britaniju koja je bila članica EU. Imate Organizaciju frankofonskih država, a Francuska je u EU. Zaista ne mislim da je to u nekoj koliziji. Pritom, Pokret nesvrstanih nije čvrsta organizacija kao što je EU”, ocenjuje Đorđević.

Priznajući da je pristrasan kao „zaljubljenik” u Pokret nesvrstanih, Jovanović ukazuje da je mogućnost organizovanja skupa povodom 60 godina od osnivačke konferencije – prilika i prednost koju ne bi trebalo propustiti. „Taj pokret danas objedinjava skoro dve trećine država članica UN, neke od njih su rastuće moći i ekonomije, a dve su članice BRIKSA – Indija i Južna Afrika. Kina je redovno posmatrač u Pokretu nesvrstanih. To je nasleđe pozitivnog karaktera koje mnogo znači za afirmaciju Srbije na globalnom planu”, ukazuje on i ističe da je bitno da svih tih 120 zemalja jedino Srbiju, od svih bivših republika SFRJ, prepoznaju kao baštinika tradicije nesvrstanih zemalja.

Od velikog značaja za Srbiju je i to što je prvi od pet osnovnih principa nesvrstanih – poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja. „Mislim da mnogo nesvrstanih zemalja, pa i drugih, imaju probleme sa separatizmom, aktivnim ili pritajenim. Srbija može da dobije veliku podršku u svojoj borbi za očuvanje legitimnih prava nad KiM”, ističe Jovanović.

Ukazuje i da su danas međunarodni odnosi na prekretnici, isto kao početkom šezdesetih. Podseća na ondašnju dominantnu podelu na tzv. slobodni svet i svet iza „gvozdene zavese” i ocenjuje da su i danas slične podele i konfrontacije u globalnim odnosima. Predsednik SAD Džozef Bajden danas govori o „alijansi demokratija” (savezu demokratskih zemalja), za razliku, valjda, od autoritarnih sistema – prvenstveno Rusije i Kine. „Srbija mora da gleda unapred i da vidi da će pre ili kasnije biti suočena s pitanjem – jeste li demokratija ili autoritarni režim”, napominje on.

Između nesvrstanih svakako postoje i problemi, ponekad dođe i do sukoba, dodaje Jovanović, ali u pokretu koji ima dve trećine država sveta mora se pretpostaviti da nije baš sve idealno i da se ne slažu u svakom pitanju. Ali je u principu to organizacija gde ima najviše saglasnosti oko suvereniteta, teritorijalnog integriteta, oko ravnopravnosti, nemešanja u unutrašnje poslove, oko slobode izbora samostalnog puta razvoja.

Jače prisustvo u Africi, Aziji, Latinskoj Americi

Pokret nesvrstanih je veoma brojna multilateralna organizacija i jasno je da nije moguće postići visok stepen konsenzusa o krupnim političkim pitanjima. Naravno, on ostaje jedan važan diskusioni forum, a konferencije Pokreta nesvrstanih uvek su dobra prilika za brojne bilateralne susrete i razgovore s pojedinačnim zemljama, ističe Nemanja Starović govoreći o značaju ovog pokreta i o tome može li Srbija da ima dobre odnose baš sa svim članicama, budući da su neke od njih priznale Kosovo. „Među članicama Pokreta nesvrstanih su brojne države Afrike, Azije i Latinske Amerike koje su nam jako važne, jer generalno pojačavamo svoje prisustvo i svoj stepen saradnje sa tim državama. Planiramo da u narednim godinama širimo našu diplomatsku mrežu upravo u tim delovima sveta gde dugo, ili čak nikada nismo bili prisutni sa svojim ambasadama i konzulatima”, kaže Starović.

Na pitanje koliko je ovaj nivo saradnje s Pokretom nesvrstanih u skladu sa spoljnom politikom EU (kojoj bi trebalo sve više da se priklanjamo), on odgovara da težimo da u skladu s našim opredeljenjem za punopravno članstvo u EU postepeno usklađujemo svoju spoljnu politiku s Briselom – ali ne na način da narušimo naše tradicionalne prijateljske odnose s pojedinim trećim državama. „Prihvatamo da je naša obaveza da u potpunosti uskladimo spoljnu politiku u onom trenutku kada postanemo punopravna članica EU, ali dokle god to nije slučaj, mi se vodimo principima političke nezavisnosti i vojne neutralnosti. Što se tiče naše saradnje s državama Pokreta nesvrstanih, čiji smo mi posmatrač, ne smatramo da je to na bilo koji način u koliziji s našim opredeljenjem za članstvo u EU. I to ne predstavlja poseban problem prilikom usklađivanja naše spoljnopolitičke pozicije sa EU”, kaže Starović.

(SB)