Kreiraju zakon, a u pozorištu se nisu našli ni slučajno

Kome je trebalo da na brzinu i bez ikakvih ozbiljnih promišljanja pusti u skupštinsku proceduru Nacrt zakona o pozorišnoj djelatnosti?

Kome je bitno da se preko noći to stavlja pred poslanike i kakav to oni odnos imaju prema pozorištu, pitaju se pozorišni radnici reagujući na stavke Nacrta zakona o pozorišnoj djelatnosti koji su nedavno usvojili poslanici Narodne skupštine RS.

Iako je bila formirana radna grupa sastavljena od direktora i dugogodišnjih radnika u oblasti pozorišta, s ciljem da predloži određene stavke za Nacrt zakona, do posljednjeg sastanka na kojem bi trebalo da vide šta će na kraju biti na skupštinskoj proceduri nije došlo.

Nenad Novaković, direktor Narodnog pozorišta RS i jedan od članova radne grupe, pojasnio je da su na sastancima koje su imali neki njihovi prijedlozi i stavke usvojeni uz obavezu Ministarstva prosvjete i kulture RS da će kada napravi konačnu verziju pozvati članove radne grupe da o tome diskutuju – do čega nije došlo.

-Nacrt zakona je prošao s mnogo nesprovodivih članova. Neshvatljivo je da Nacrt zakona nije lektorisan, jezičkih grešaka je mnoštvo. Druga stvar, kakav tuđi i naš jezik, ja govorim srpskim jezikom. Znači to je nonsens u zakonu u RS. Nije mi jasno kako neko može da traži da umjetnički direktor mora da ima 20 godina radnog staža. Takav čovjek trenutno ne postoji u BiH- kazao je Novaković, a šta o njegovoj posljednjoj zamjerki misli pitali smo Ljubišu Savanovića, glumca NP RS i bivšeg umjetničkog direktora ove kuće, za kojeg kolege tvrde da je veoma uspješno obavljao pomenutu funkciju, iako je na istu došao s nepunih 25 godina  i nepune tri godine radnog iskustva kao glumac NP RS.

-Ne tvrdim da nije bitno iskustvo u radu, ali je mnogo bitnije da čovjek koji je na tom mjestu zna šta hoće i da shvati ozbiljnost i obimnost tog zadatka. Pored mnogih mana, ovaj zakon je u korijenu sasjekao bilo kakve mogućnosti rada za mlade ljude. Zapravo, sramota bi bila za svako ozbiljno ministarstvo da ovakav tekst nacrta zakona dođe u skupštinu. Nažalost, kod nas je to normalno- smatra Savanović, koji je kategoričan po ovom pitanju.

Izlaz iz ovakve situacije Novaković vidi tako što treba usaglasiti Zakon o radu sa zakonom o pozorištu jer se mnoge stavke mimoilaze, pa se pitaju kojeg se zakona pridržavati. Pojasnio je i da bi prema novom zakonu za svaku kupovinu pozorišna kuća morala da dostavlja račun Ministarstvu, što ih dovodi u situaciju da za kupljenu svijeću za predstavu moraju da pišu Ministarstvu.

-Da budem vrlo iskren, ovaj zakon odgovara direktoru. Sutra neki direktor može da zove mladu, lijepu glumicu na večeru, ako ona odbije, taj isti direktor može da joj da otkaz jer ne polaže nikome račune. Mnogo je nevjerovatnih stavki, i da ih je pravio mrski neprijatelj iz Madagaskara, napravio bi neku logičniju stvar nego što je ova- iskren je Novaković.

Baš poput Novakovića, i Luka Kecman, dekan Akademije umjetnosti Banjaluka, takođe član radne grupe, navodi da do tog posljednjeg sastanka na kojem je trebalo da se usvoje prijedlozi zakona nije došlo.

-Nije bilo nikakve potrebe da se žuri sa slanjem tog dokumenta u skupštinsku proceduru jer taj zakon nije ničim uslovljen niti ima oznaku hitnosti. Moglo se sačekati da se sve još jednom pogleda jer je on zaista nešto što bi nam predstavljalo ozbiljnu osnovu za širenje pozorišne mreže u RS i regulisanje odnosa načina i funkcionisanja rada unutar pozorišta uzimajući u obzir savremene tokove pozorišta u Evropi i u svetu- istakao je Kecman.

On je dodao da su čuli neke komentare od strane predstavnika opozicije u Narodnoj skupštini RS da je prijedlog zakona smiješan i nikakav.

-Tim više smo mi povređeni s obzirom na to da je jedna vrlo ozbiljna ekipa radila na svemu tome i mislim da, pošto na kraju ne znamo o čemu se radi, nismo zaslužili da nas neko tako okvalifikuje jer ti u Narodnoj skupštini koji su takvu stvar izrekli, većina njih nije dostojna cipele da nam šeta, a kamoli da komentariše nešto o pozorištu jer u pozorište nisu ušli ni slučajno- rekao je Kecman.

Istog stava je i Predrag Bjelošević, direktor Dječijeg pozorišta RS, koji je napomenuo da poput svojih kolega nije vidio šta je na kraju otišlo u skupštinsku procedure.

Smatra da ukoliko su usvojene stavke nesprovodive i nepovoljne za funkcionisanje pozorišne djelatnosti, nacrt treba da ide na javnu raspravu. Možda više od samih stavki Nacrta zakona, pozorišne umjetnike boli odnos poslanika prema pozorištu, ali i kulturi uopšte.

Njihovo nepoznavanje bilo čega što ima veze s ovim prikazano je i u jednom televizijskom prilogu, a povodom toga status Gradskog pozorišta “Jazavac” na Facebooku juče je bio:

-Pojavio se jedan video o poslanicima i njihovom odnosu prema kulturi i pozorištu, koji je toliko tužan da ga nećemo ni staviti na našu stranicu.

Novica Bogdanović, umjetnički direktor “Dis teatra” iz Banjaluke, smatra da zakon o pozorišnoj djelatnosti svakako treba da postoji, ali da je problem što se on ne sprovodi i što druge stvari u društvu nisu pripremljene za izvršavanje tih zakonskih akata.

Govoreći u ime amaterskih pozorišta, naveo je da je jedan od njihovih problema do sada bio što su bili registrovani kao udruženje građana i samim tim je bilo teže da apliciraju na neke konkurse Ministarstva kao ostala pozorišta.

Svi članovi radne grupe s kojima smo razgovarali, uključujući i Vitomira Mitrića, reditelja iz Istočnog Sarajeva, slažu se da je ovaj nacrt zakona obuhvatao sva važna pitanja za pozorišnu djelatnost. Jedno od bitnih, dodao je Mitrić, bilo je da omogući lakše osnivanje pozorišta i novih pozorišnih scena u Republici Srpskoj.

-Ali kada pogledamo drugu stranu naše stvarnosti, dolazimo do istine da pozorište nema tu moć da mijenja, ne svijet, nego ni nas same. O krizi pozorišne umjetnosti govori se odavno. Moglo bi se reći od kada pozorište i postoji. Kome je potreban zakon o pozorištu? Kome je danas potrebno pozorište? Što bi narodni poslanik išao u pozorište? Imaju oni druga preča posla. A, kako bi nas i moglo promijeniti, kada je pozorište daleko od nas – kazao je Mitrić, zaključivši da pozorište nije tu da zasmijava publiku, nego je ono više od života.

No, upravo oni kojima je pozorište više od života, tj. oni koji igraju na daskama koje život znače, najnezadovoljniji su Nacrtom zakona o pozorišnoj djelatnosti.

-Mislim da neko za ovaj nacrt zakona treba da odgovara jer je osramotio i Ministarstvo, samim tim i Valdu RS i sve nas kojih se taj zakon tiče. Ali i sumnjam da će bilo ko odgovarati, nažalost. Sigurno je da nećemo ćutati i da ćemo preduzeti sve da ovaj zakon ne bude usvojen. Na sajtu Skupštine piše da je ovaj zakon u javnoj raspravi koju pozorišni radnici jedva čekaju, kao i razgovor s onima koji su taj zakon pisali. Pored toga, ovo nije zakon koji vrijeđa samo pozorišne radnike, nego pokazuje odnos prema kulturi u RS- poručio je Ljubiša Savanović, a kako će se dalje odvijati stvari u vezi sa spornim zakonom, ostaje nam da vidimo.

(NN)