Milan Vasić, glumac: Osjetio sam ljubav naroda Republike Srpske
Milan Vasić, srpski glumac i muzičar, jedna je od omiljenih ličnosti sa javne scene. Talentovan, neposredan i otvoren, epiteti su zahvaljujući kojima ima brojne obožavatelje u regionu, ali i bogatu društvenu zajednicu koja sa oduševljenjem prati svaku njegovu objavu.
Upoznali smo ga kao Savu Lađarskog u serijalu filmova Ljubiše Samardžića, a tu su i brojne druge uloge u popularnim serijama i filmovima, kao što su Ranjeni orao, Greh njene majke, Pevaj brate, Miris kiše na Balkanu, Heroji Halijarada i drugi. Pored svog primarnog zanimanja, bavi se i muzikom.
„Ja sam rođen tamo dole gde protiče Drim, ja sam momče sa Kosova, ponosim se tim…“, stihovi su pjesme koju je izveo zajedno sa Dejanom Petrovićem, a na YouTube platformi, na kanalu PGP-a preslušana je više od šest miliona puta. Među poslednjim objavljenim pjesmama je Metohijo, moja avlijo, koju je, kako kaže, posvetio ljudima iz Metohije i njihovom svakodnevnom životu.
Ovaj put, u Republiku Srpsku dolazi sa Narodnim pozorištem Priština. Predstava „SumLjivo lice“ Narodnog pozorišta Priština sa sjedištem u Gračanici biće izvedena na Velikoj sceni NPRS u petak, 28. marta, i u nedjelju, 30. marta, na sceni Pozorišta Prijedor. Izvođenje predstave ima humanitarni karakter, a dobrovoljni prilozi publike biće namijenjeni za stipendiranje srpskih učenika na Kosovu i Metohiji. Predstava je prilagođena slijepim i slabovidim licima. O karijeri, Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, Milan Vasić govorio je za portal Banjaluka.net.
Ovaj Nušićev tekst na komičan način bavi se korumpiranim stanjem državnih činovnika u Srbiji. Originalni komad je u određenoj mjeri u produkciji NP Priština, modifikovan. Da li su se Nušićevi likovi mijenjali, kakvi su oni u savremenoj verziji?
VASIĆ: Prvo želim da kažem da sam jako srećan što ponovo dolazim u Republiku Srpsku sa prištinskim pozorištem, sa sedištem u Gračanici. Znam koliko nas ljudi vole, poštuju i cene, i verujte da je to obostrano. Sumljivo lice je za nijansu urađeno modernije, ali kako god da uradite Sumnjivo lice, ako se držite glavne priče, ona je uvek ista. Jeste Nušić to pisao za Srbiju, ali taj mentalitet je zapravo karakterističan za ono što danas zovemo Zapadnim Balkanom. Gde god igrate Sumnjivo lice danas, deluje kao da je pisano baš za ovo vreme. Sve je isto. Nušić piše o tim ljudima, gde su mito i korupcija prisutni na sve strane, prosto ih ismejava. Obično ti ljudi koje Nušić ismejava, kada gledaju predstavu, umiru od smeha, jer očigledno nisu svesni da o njima piše. Predstava je jako dobro urađena, ansambl dobro igra, i siguran sam da će publika u celoj Srpskoj, gde god igramo, uživati.
Gotovo većina Vaših objava, pjesama, fotografija tiče se Kosova i Metohije. Može se reći da ste jedan od najboljih ambasadora srpske pokrajine. Koliko je ta podrška narodu i ustanovama vidljiva i opipljiva u stvarnosti?
VASIĆ: Već duži niz godina ozbiljno se bavim Kosovom i Metohijom, zato što sam ja sa Kosova i Metohije i zato što to jako dobro osećam. Mislim da se nakon četrdesete godine kod svakog čoveka javlja taj osećaj za rodni kraj. Stalno govorim da nisam sam otišao na Kosovo i Metohiju da pomažem ljudima i da predstavljam KiM, imam osećaj da me poslao neko odozgo, da je Božja volja bila da odem dole. Srećan sam kad neko kaže da sam ambasador Kosova i Metohije. Njima podrška jeste potrebna, pogotovo taj vid podrške kad ljudi dolaze kod njih i druže se. Često sam i sa decom i sa odraslima. Upitao sam jednom prilikom neku majku šta njoj i deci treba, a ona mi je odgovorila: ‘Ništa finansijski, oni žele društvo’. Jednostavno, u tom selu ima osmoro dece i oni žele društvo. Podrška je jako bitna, to sam shvatio i kada sam čitao pesme koje sam dobijao od majki sa Kosova, plakao sam dok sam ih čitao, srećan što tako gledaju na mene i što sam često dole.
I ovaj put gostovanje u Republici Srpskoj ima dobrotvorni karakter, prikupljena sredstva namijenjena su učenicima na Kosovu i Metohiji. U kakvim uslovima odrastaju djeca, čime se zanimaju mladi na KiM?
VASIĆ: Jako je lepo što je počela saradnja sa Republikom Srpskom i Srpskim sabranjem Baštionik, koji se bore da svako naše igranje bude humanitarnog karaktera. Prošle godine skupili smo 3000 evra. Zahvalan sam MUP-u Republike Srpske, oni su se privatno organizovali i skupili 1500 evra, dali su mi sredstva da ponesem narodu na KiM. Jako sam ponosan i srećan što ljudi imaju poverenje u mene i znaju da ja to neću proneveriti, neću ih izneveriti.
Mi smo sa tih 5000 evra pomogli umesto dve, pet jako siromašnih porodica. Drago mi je što smo opet tu, što sve to ponavljamo, samo su ovaj put sredstva namenjena za učenike i studente na Kosovu i Metohiji. Hvala Republici Srpskoj i Baštioniku i svima koji se trude da pomognu. Republika Srpska i KiM imaju sličnu sudbinu i zato se mnogo volimo i poštujemo.
Kad me pitate u kakvim uslovima odrastaju deca na Kosovu i Metohiji, nema tu nekog pravog odgovora, zato što su oni tamo rođeni, njima je sve to normalno. Mi, kada dođemo sa strane, vidimo da to i nije toliko normalno, ali oni odrastaju tako da su jako srećni, veseli, smišljaju različite igre, zdravo izgledaju. Prosto, tu su rođeni, to je njihova realnost. Odlično osećaju kada narod dođe i kada im se posveti vreme.
Prošle godine objavili ste pjesmu „Metohijo, moja avlijo“. Premijera je bila u Velikoj Hoči. Zbog čega baš tamo i koliko vam je značilo da se premijera baš tu desila?
VASIĆ: Dosta vremena tamo provodim, želeo sam da pesmu Metohijo, moja avlijo posvetim Velikoj Hoči i Metohiji, jer Metohija malo teže živi nego centralni deo Kosova ili Kosovsko Pomoravlje. Za Veliku Hoču mislim da je najsvetije mesto u Evropi. Naime, u Velikoj Hoči nekada je bilo 1200 stanovnika, sada ih je 900. U tom malom selu imate 9 crkava i 4 crkvišta, koji datiraju od 12. do 15. veka. Svi naši vladari, od cara Dušana do Nemanjića, svi su tamo dizali crkve i manastire. Nije tek tako neko došao i baš tu sagradio manastir ili crkvu. Vinograde u Velikoj Hoči, koji sada pripadaju manastiru Visoki Dečani, Stefan Nemanja je prvo poklonio Hilandaru, a onda je car Dušan te vinograde posvetio i poverio Visokim Dečanima. Zato mislim da je to najsvetija zemlja. Kada sam već snimao spot tamo, želeo sam da uključim svu decu i sve ljude koji tu žive, jer ako snimam pesmu o njima, treba da se i pojave u spotu. Tako je i bilo, i tako ću često sada raditi.
Snimali ste serijal o Šar planini. Šta ste naučili o ovoj prirodnoj ljepoti? U kakvim ste se zanimljivim situacijama našli, koliko su ljudi koje ste sreli bili spremni da ih snimate?
VASIĆ: U Šar planinu sam se zaljubio nakon prvog spota Ja sam momče sa Kosova. Dok sam tražio lokacije za snimanje, ostao sam očaran, prosto sam se zaljubio. Za mene je Šar planina najlepša planina u Evropi. Emisija treba da se montira, napravili smo odličan materijal, snimio sam uzduž i popreko Šar planinu, kako niko do sada nije, to je planina sa mnogo prelepih predela i izvora pijaće vode. Za četiri sata šetnje pronalazili smo 20 rečica ili izvora pijaće vode. Pojedini sagovornici su odbijali mnoge ozbiljne voditelje iz Srbije, ali kada sam ih ja pitao, oberučke su prihvatili, jer znaju da ja najviše volim Kosovo i Metohiju i želim da ih predstavim na najbolji mogući način. Ne snimam ja to da bih zaradio novac. Želeo sam da njih predstavim i da na taj način pozovemo sve ljude širom Evrope i sveta da dođu i posete Šar planinu.
Banjaluka Vas voli, publika je to pokazala i na koncertu povodom pravoslavne Nove godine. Da li imate planova da nešto slično ponovite u skorijoj budućnosti na prostorima Republike Srpske?
VASIĆ: To veče za pravoslavnu Novu godinu u Banjaluci bilo je čarobno, to je nešto što će u mom srcu ostati dugo. Inače, odmah sam pristao da radim taj koncert jer sam osetio ljubav naroda iz Republike Srpske prema meni. Svi znaju da sam glumac, pevač, ali najveći kompliment je kad mi ljudi na ulici priđu i zahvaljuju mi se za Kosovo i Metohiju, za Šar planinu, manastire na Kosovu i Metohiji i što im to približavam. Duboko verujem da će se sličan koncert ponoviti. Posle toga sam imao nastup u manastiru Gomionica, na otvaranju amfiteatra, potom i koncerte po KiM, jer želim da uveseljavam i usrećujem narod. Moguće je da ove godine imam još neki nastup u Banjaluci, samo ću gledati da sve bude još bolje i kvalitetnije.
Razgovarala: Marina Majkić Miletić
Oznake: Milan Vasić
