MINISTRI SPOLJNIH POSLOVA EU: Zapadni Balkan ostaje prioritet Brisela

Ministri spoljnih poslova EU su na danas održanom sastanku potvrdili da zapadni Balkan ostaje prioritet EU u narednom periodu, rekao je Žozef Borel, visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbjednost EU.

Podsjetivši da je u regionu nedavno boravio Miroslav Lajčak, specijalni predstavik EU za region, on je najavio da će o regionu biti posvećena naredna rasprava ministara spoljnih poslova u aprilu, što znači da je urodilo plodom pismo koje su predstavnici devet zemalja EU nedavno poslali, pišu Nezavisne.

Obzirom da prvobitno nije bilo planirano da se o našem regionu raspravlja na današnjem sastanku, lideri šest zemalja EU, koje je predvodila Hrvatska, zatražili au da se dodatna pažnja posveti BiH na tom narednom sastanku, imajući u vidu tešku situaciju u zemlji.

Gordan Grlić Radman, hrvatski ministar spoljnih poslova, uoči sastanka je istakao da EU mora pomoći BiH da ostvari političku stabilnost i institucionalnu stabilnost, što je, kako je naglasio, ključno za njen evropski put.

Spominjanje regiona na sastanku je značajno jer su ministri spoljnih poslova na dnevnom redu imali veliki broj pitanja, od uvođenja sankcija kineskim i sjevernokorejskim zvaničnicima, situacije u Rusiji, problema vezano za aktivnosti Turske u Sredozemnom moru, Libanon, odnose sa SAD, i brojnim drugim pitanjima, a prvobitno nije bilo predviđeno bavljenje zapadnim Balkanom, kako smo pisali proteklih sedmica.

Što se tiče BiH, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska i Slovenija su sastavili nezvanični dokument u kojem pozivaju EU da se usresrijedi na BiH i pomogne zemlji da sprovede ključne reforme.

Kako javljaju agencije, u dokumentu se tvrdi da BiH “jedva funkcioniše” i da joj treba pomoći u sprovođenju reformi koje bi trebale da podstaknu kandidaturu zemlje za članstvo u EU i da ublaži tenzije u regionu. U dokumentu, koji je portal “Euraktiv” dobio na uvid, naglašeno je da BiH mora da ostane u strogom fokusu EU i da politička pitanja u BiH zahtijevaju veću pažnju Savjeta EU za spoljne poslove i Evropskog savjeta.

Portal navodi da je BiH i dalje “talac etničkih tenzija izmedu pravoslavnih Srba, Hrvata katolika i muslimanskih Bošnjaka”, više od 25 godina nakon što je Dejtonskim sporazumom 1995. godine završen najkrvaviji sukob u Evropi još od Drugog svjetskog rata, te da “nezgrapna vlast jedva funkcioniše” u zemlji.

U tekstu piše da vlasti u BiH sporo sprovode demokratske i ekonomske reforme, te da je zemlja vrlo malo napredovala na putu članstva u EU.

Diplomate u dokumentu navode da su pred BiH i dalje veliki izazovi na putu ka demokratskoj zrelosti i “pune funkcionalnosti kao države”.

Neimenovani diplomata EU upoznat sa pitanjem, kako ističe Srna, rekao je da je svrha dokumenta da se BiH stavi u fokus EU i da se podstakne podrška država članica u sprovodenju ključnih reformi koje bi trebale da budu završene ove godine, uključujući izborni zakon.

(SB)