MISTERIJA: Zbog čega je smijenjen ministar spoljnih poslova Kine?

Posle samo sedam meseci završena je meteorska karijera kineskog šefa diplomatije. Ćin Gang (57), koji nije viđen u javnosti od 25. juna ove godine, smenjen je juče s mesta kineskog ministra spoljnih poslova, objavili su državni mediji.

Odluka o smeni šefa diplomatije doneta je na posebnoj sednici Stalnog komiteta Nacionalnog narodnog kongresa, održanoj juče, piše „Saut Čajna morning post”.

Njegov naslednik biće Vang Ji, dosadašnji direktor Kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, prenela je kineska televizija CCTV. Ovo je Vangov povratak na čelo Ministarstva spoljnih poslova, jer je ranije 10 godina bio na funkciji prvog čoveka diplomatije druge ekonomije sveta.

Iznenadna objava o Ćinovoj smeni došla je nakon mesec dana spekulacija o njegovoj sudbini. Ministarstvo spoljnih poslova odbijalo je da razjasni njegov „misteriozni nestanak” iz javnosti, što je podgrevalo razne spekulacije: od ozbiljne bolesti, preko velikih političkih grešaka koje je napravio, do ljubavne afere s poznatom televizijskom voditeljkom Fu Sjaotijan, s kojom navodno ima sina.

Nestanak Ćina izazvao je interesovanje i samih Kineza. Najveći internet pretraživač „Baidu” nedavno je zabeležio ogroman porast pretraga koje se odnose na ime sada smenjenog šefa diplomatije. Posmatrači kažu da nije uobičajeno da se na kineskom internetu bez potpune cenzure raspravlja o glasinama o tako visokom zvaničniku.

„Odsustvo cenzure tera ljude da se zapitaju da li ima istine u glasinama o borbama za vlast, korupciji, zloupotrebi moći i položaja i romantičnim vezama”, rekao je za BBC Ijan Čong sa Nacionalnog univerziteta Singapura.

„Crvena lampica” u diplomatskim krugovima upalila se kad je početkom jula iznenada otkazana poseta šefa spoljne politike Evropske unije Đuzepa Borelja Pekingu, takoreći pred njegovog polazak za Kinu. Borelj je trebalo da se sastane s Ćinom. Kad je posle toga Ćin Gang propustio i sastanak ASEAN-a, zemalja jugoistočne Azije u Džakarti, na koji je otišao Vang Ji, bilo je jasno da se nešto događa. Nagli nestanak visokih kineskih zvaničnika iz javnog života uvek se smatrao potencijalnim znakom da su iz nekog razloga pali u nemilost, što se juče i obistinilo.

Ćinov poslednji javni angažman bio je 25. juna, kad je u Pekingu razgovarao s visokim diplomatama Vijetnama, Rusije i Šri Lanke. Kamere su tada uhvatile raspoloženog Ćina kako hoda pored zamenika ruskog ministra inostranih poslova Andreja Rudenka, koji je stigao u Peking da objasni kineskim zvaničnicima šta se dogodilo tokom pokušaja pobune plaćenika „Vagnera” koju je predvodio Jevgenij Prigožin.

Za Ćina se smatralo da je bio ne samo Sijev izbor, već i pomoćnik od poverenja. Reč je o diplomati koji je brzo napredovao u državnoj hijerarhiji od portparola Ministarstva spoljnih poslova do zamenika ministra, pišu kineski mediji. U julu 2021. godine imenovan je za ambasadora Kine u SAD, a 17 meseci kasnije postao je ministar spoljnih poslova. Sa 57 godina, bio je jedan od najmlađih ministara na toj funkciji.

„Dugo ćutanje je bilo veoma štetno za kinesku diplomatiju”, komentarisao je za „Vašington post” Ćinovu smenu Nil Tomas, saradnik za kinesku politiku na Institutu za politiku društva Azije u Vašingtonu.

Po njemu, zavisnost Komunističke partije od tajnih poteza koji se vode unutar državne nomenklature može oslabiti sposobnost Kine da uspešno radi sa spoljnim svetom.

Iako je Ćin zapamćen po oštrom ukoravanju agresivne politike SAD, njegova smena može iskomplikovati pokušaj otopljavanja odnosa između Pekinga i Vašingtona. Kad je državni sekretar Entoni Blinken susreo Ćina u Pekingu, nedelju dana pre njegovog nestanka iz javnog života, dogovorili su se da kineski ministar spoljnih poslova uzvrati posetu SAD.

Ćin, koji pripada generaciji diplomata poznatih kao „vukovi ratnici”, ostao je upamćen po tome što je na svojoj prvoj konferenciji za medije na položaju ministra otvorio kineski ustav i naglas novinarima pročitao da je Tajvan „sveta teritorija Narodne Republike Kine”.

Američki mediji pišu da, dok je bio ambasador, uprkos zalaganju, nije uspeo da napravi veliki „proboj” u srcu američke politike u Vašingtonu. Zato je Ćin putovao širom Sjedinjenih Država, gde se sretao s profesorima, poslovnim ljudima i običnim građanima. Viđan je često na mečevima svog omiljenog košarkaškog kluba Vašington vizards, prvog tima iz NBA lige koji je posetio Kinu 1979. godine. Ostao je upamćen i po tome što je imao priliku da ćaska s Ilonom Maskom, kako neki kažu, „o smislu života” dok je bio za volanom „tesle”, prenosi politika.rs.

(SB)