MMF upozorava Evropu: Javni dug mogao bi da dostigne 130 odsto BDP-a
Javni dug Evropske unije mogao bi da krene neodrživom putanjom ukoliko se ne preduzmu mjere za rješavanje fiskalnih pritisaka, upozorio je Međunarodni monetarni fond.
Iz MMF-a je ministrima finansija EU poručeno da bi putanja javnog duga mogla da “eksplodira” i nanese štetu ekonomiji Unije ako se ne reaguje na vrijeme.
U dokumentu predstavljenom tokom neformalnog sastanka ministara finansija u Nikoziji na Kipru navedeno je da bi, uz nepromijenjenu politiku, dug prosječne evropske zemlje do 2040. godine mogao da dostigne 130 odsto bruto domaćeg proizvoda.
To bi, kako je navedeno, bilo gotovo dvostruko više u odnosu na današnji nivo.
Raste pritisak na budžete
MMF je upozorio da će se vlade Evropske unije u narednih 15 godina suočiti sa povećanim pritiscima na potrošnju za odbranu, energetiku i penzije.
Stručnjaci Fonda predložili su kombinaciju strukturnih reformi, fiskalnih reformi, zajedničkog zaduživanja i fiskalne konsolidacije kako bi se taj problem riješio.
Iz MMF-a su naveli da pristup “snalaženja od danas do sutra”, koji su mnoge zemlje do sada primjenjivale, dostiže svoje granice i da je potreban strateški odgovor na rastuće pritiske na potrošnju.
Pasivnost nije opcija
Predstavnici Evropskog revizorskog suda takođe su poručili ministrima finansija da pasivnost nije opcija, naglašavajući potrebu za mjerama fiskalne konsolidacije.
U dokumentu MMF-a zemlje EU pozivaju se da podstaknu rad i zapošljavanje u bloku od 27 zemalja, pojednostave tok štednje građana u investicije, ubrzaju integraciju energetskih tržišta i sprovedu projekte otporne na klimatske promjene.
Kako se navodi, penzione reforme i viša starosna granica za penzionisanje takođe bi pomogle.
Podjele oko zajedničkog zaduživanja
MMF smatra da bi EU trebalo da se saglasi da su inovacije, energetika i odbrana javna dobra i da ih treba finansirati zajedničkim zaduživanjem.
Ipak, Unija je i dalje u zastoju kada je riječ o ideji podjele duga radi otključavanja dodatnih sredstava. Tu inicijativu snažno podržavaju pojedine zemlje, poput Španije, Italije, Grčke i Francuske, dok joj se Njemačka snažno protivi.
Komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis rekao je nakon sastanka ministara finansija da se Evropa suočava sa novim i stalnim potrebama za potrošnjom.
On je dodao da je raspoloživi fiskalni prostor već ograničen, da su nivoi duga visoki, te da starenje stanovništva dodatno pogoršava izazove.
“Ovo nije apstraktni problem. To je veoma konkretan i hitan politički izazov sa kojim se ovdje suočavamo. Rješenje je ukratko veći rast i bolja potrošnja”, rekao je Dombrovskis.
Dombrovskis je naveo i da je zajedničko zaduživanje već stvarnost, jer su na taj način finansirani projekti za jačanje odbrambenih sposobnosti EU, kao i zajam za podršku Ukrajini.
Iranski list objavio “crnu listu” svjetskih lidera: Među imenima Tramp, Netanjahu i Meloni
