MUMIN UOČI KONCERATA U RS: Ne pripadam svijetu novca, već umjetnosti

I nauka i struka trenutno lutaju, ali da će ova situacija ostaviti tragove i prilične na svemu i svima nama, sigurno da hoće. Vremena za umetnost, svakako, nikad nisu ni bila dobra.

Kazao je ovo za “Glas Srpske” pjevač i frontmen novosadskog sastava “Love Hunters”, koji će 13. avgusta nastupiti na “Nektar OK festu”, a 20. avgusta na “Moto festu”, na tvrđavi Kastel u Banjaluci.

– I najčešće kad pomislim i izreknem reč umetnik, zamišljam osobu koja se bori i muči. Ipak, cenim da za pravu umetnost, ma šta to nekom značilo, tako biti mora – dodaje on.

Kada se osvrnete iza sebe, na sve koncerte, nastupe i mjesta na kojima ste svirali, šta biste rekli da ih sve povezuje? I možete li da posebno izdvojite neke nastupe?

– Bilo je puno toga, da mogu reći samo jedno, jako šareno, različito, a opet lepo. Do sada smo imali mnogo fenomenalnih svirki, poznanstava i druženja koja do danas traju, a to potiskuje ružne stvari, loša ozvučenja, nepristojne likove iz publike, prevarante menadžere i organizatore, čega je takođe bilo, nažalost. Pošto mi je, kao retko kome, uspelo da budem, ono što se kaže, prorok u svom selu/mestu/gradu, otprilike najviše volem da sviram po Novom Sadu, da nisam daleko od kuće, verovatno i zbog toga što sam deo vremena u Njujorku, gde već dugo živim. Ipak, radujem se i svirkama tamo gde nikad nismo bili, a nastupe po Pešti, Beogradu i nedavno na “Nišvilu” takođe rado pamtim!

Kako gledate na cjelokupnu situaciju u svijetu i na promjene koje su se već desile tokom trajanja pandemije? Mislite li da ćemo se malo osvijestiti, da ćemo biti bolji prema sebi i prema drugima? U kakav svijet sve ovo može da se pretvori?

– Situacija je krajnje alarmantna i trudim se da, po pitanju zagađenja, dam svoj skromni doprinos, koliko god je to moguće. Preporučio bih, sa tim u vezi, fenomenalni dokumentarac “Seaspiracy”, koji, u stvari, objašnjava dosta tih zabluda oko zagađenja, prvenstveno plastikom. Na primer, puno više zagađuju odbačene ribarske mreže po okeanima, nego plastika i plastične boce iz naše svakodnevice. O našem odnosu prema živom svetu ne bih trošio reči, jer osećam samo bes. Dosta je opasan pravac kojim idemo, a vremena za činodejstvovanje gotovo da nema.

Pratite li regionalnu muzičku scenu i postoje li izvođači, koji se, iz Vašeg ugla, trenutno ističu?

– Nažalost, ne, a i to malo što sam čuo, uglavnom mi je odvratno. Slušam dosta toga starog i starijeg, a od novijih stvari, pa, i ćorava koka ubode zrno. Svakog leta slušam puno grčke muzike raznih fela (bili na Tasosu, prim. prev.)! Najviše mi prija tišnoća.

Na koji način se danas diktiraju trendovi u muzici? Koja je razlika u odnosu na vrijeme od prije četrdeset-pedeset godina?

– Jasno je da je sve, pa i muzika, odavno biznis, pa onda to tako i ispada, da ne kažem zvuči. Ja sam sve to usko vezivao za kulturu, a kulturu ne možemo tretirati komercijalno i gledati je kroz rezultat na kasama. Vidimo da se najbolji rezultati postižu kad umetnik, autor, svi uključeni, ne moraju da strepe od rezultata svoga dela, tj. nemaju šta da izgube, te se bave svojom ljubavlju, strašću i onim za šta su rođeni, bez da im iko skače po glavi, pritiska ih i ucenjuje. Ja nisam čovek iz sveta para, već iz sveta umetnosti, pa sam, možda i pogrešna adresa za ovo pitanje.

Može li muzika za onoga ko je stvara da bude potpuna sloboda? Šta je za Vas sloboda? Imamo li je, u bilo kojem obliku?

– To je, bez lažne skromnosti, ovo što ja/mi i slični bendovi radimo. Pogotovo, prodorom interneta i svih raznih platformi, gde vam više ni izdavačka kuća ne treba, osećam se potpuno slobodan da radim apsolutno šta mi je volja. Usudio bih se reći da nikad nisam ni znao, ni pokušavao drugačije. Puno sreće me je od početka pratilo, imao sam podršku mojih sjajnih roditelja i okoline i mrak bend da me prati svuda.

Za nekoliko dana nastupićete na “OK festu”, a nešto kasnije i u Banjaluci. Recite nam kakve nastupe publika može da očekuje? I radujete li se što su nastupi uživo konačno ponovo oživjeli?

– Naravno da me raduju nove svirke, putovanja i, na prvom mestu, poznanstva i druženja. Sviraćemo naš klasični jednoiposatni repertoar, a u njemu će biti od svega pomalo, starih stvari, malo manje starih. Prilično sam zadovoljan kako bend zvuči.

Preporuke

Šta slušate/čitate/gledate trenutno i da li biste htjeli da preporučite nešto našim čitaocima?

– Završio sam upravo fenomenalnu autobiografiju Brusa Springstina “Born to run”, a preporučio bih i sjajnu “Factor Churchill” aktuelnog britanskog premijera Borisa Džonsona. Od filmova me je jako dojmio nemački “Werk Ohne Author” Florijana Henkela fon Donersmarka i stariji španski “El Cuerpo” Oriola Paula. Gledam dosta toga na “Netfliksu”. Primetio sam da, koliko god voleo staru muziku, sa starim filmovima mi se pojavio nedavno nekakav neobjašnjiv problem. Nešto ih ne mogu gledat’, vrlo retko mi ide. Volim evropski film (kad ne imitira Holivud) i američke filmove (kad ne imitiraju evropske). Ipak, holivudsku produkciju, koju uglavnom prezirem, pratim i pogledam zbog fenomenalne tehnike, efekata i svega po čemu su prepoznatljivi.

(SB)