NAJVEĆA IMENA: Andrej Rubljov branilac titule na turniru Srpska open

An­drej Ru­bljov, svjet­ski broj šest, u Ba­nja­lu­ku stiže kao bra­ni­lac ti­tu­le na Srpska ope­nu.

Čo­vjek ko­ga mno­gi na­zi­va­ju na­slje­dni­kom le­gen­dar­nog Ma­ra­ta Sa­fi­na, uz No­va­ka Đoko­vića, naj­veći je fa­vo­rit da se do­mo­gne pe­ha­ra, iza se­be ima ne­ko­li­ko go­di­na ja­ko do­brog te­ni­sa i re­zul­ta­ta ko­ji za­služuju sva­ko po­što­va­nje, uprkos to­me što još ni­je uspio doći do grend slem ti­tu­le u se­ni­or­skoj kon­ku­ren­ci­ji.

Nje­gov život i ka­ri­je­ra, bez su­mnje, bi­li su pre­do­dređeni za sport. Rođen je 20. okto­bra 1997. go­di­ne u Mos­kvi, u pra­voj rus­koj spor­tskoj po­ro­di­ci. Nje­gov otac An­drej Ru­bljov sta­ri­ji bio je pro­fe­si­onal­ni bo­kser, dok je maj­ka Ma­ri­na Ma­ren­ko bi­la te­nis­ki tre­ner u mos­kov­skom Spar­ta­ku. Između os­ta­lih, bi­la je tre­ner i Ani Kur­nji­ko­voj, je­dnoj od naj­bo­ljih rus­kih te­ni­ser­ki svih vre­me­na.

Te­nis je bio pre­do­dređen i za An­dre­je­vu ses­tru, Anu Ari­nu Ma­ren­ko, ko­ja se ovim spor­tom ta­kođe ba­vi­la pro­fe­si­onal­no, a o ka­kvoj spor­tskoj po­ro­di­ci je ri­ječ, svje­doči i po­da­tak da je Ru­bljovov djed, An­drej Fjo­do­ro­vič Tju­ra­kov bio tre­ner u rva­nju grčko-rim­skim sti­lom.

https://twitter.com/eurosport/status/1618186727188750337?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1618186727188750337%7Ctwgr%5E049dc996fdf5cead73778cc44b89a9484963d26e%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.nezavisne.com%2Fsport%2Ftenis%2FPredstavljamo-najveca-imena-Srpska-opena-Andrej-Rubljov%2F767616

Da će nje­go­va ka­ri­je­ra bi­ti obećava­juća, na­go­vi­jes­tio je već u ju­ni­or­skim da­ni­ma. Go­di­ne 2012. osvo­jio je Oranž bol, je­dan od naj­pres­tižni­jih ju­ni­or­skih tur­ni­ra. Na­re­dnih go­di­na nas­ta­vio je sa za­paženim re­zul­ta­ti­ma u ju­ni­or­skoj kon­ku­ren­ci­ji, a kru­na to­ga sti­gla je 2014. go­di­ne ka­da je osvo­jio ju­ni­or­ski Ro­lan Ga­ros, pos­tav­ši ta­da svjet­ski broj je­dan u toj kon­ku­ren­ci­ji.

Nje­go­va pro­fe­si­onal­na se­ni­or­ska ka­ri­je­ra počinje go­di­nu ka­sni­je. Ru­bljov je do sa­da osvo­jio 12 ATP tur­ni­ra u po­je­di­načnoj kon­ku­ren­ci­ji, ali ni­ka­da ti­tu­lu na grend sle­mu, na ko­me je naj­da­lje sti­zao do čet­vrtfi­na­la. Ta­ko je bi­lo i ove go­di­ne na Aus­tra­li­jen ope­nu, ka­da je na pu­tu među četi­ri naj­bo­lja te­ni­se­ra za­us­tav­ljen od ka­sni­jeg osva­jača i svjet­skog bro­ja je­dan No­va­ka Đoko­vića.

https://twitter.com/luv_lokked/status/1584940260298870784?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1584940260298870784%7Ctwgr%5E049dc996fdf5cead73778cc44b89a9484963d26e%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.nezavisne.com%2Fsport%2Ftenis%2FPredstavljamo-najveca-imena-Srpska-opena-Andrej-Rubljov%2F767616

Do ti­tu­le ni­je do­šao ni na mas­ter­si­ma se­ri­je 1.000. Iako je sti­gao do dva fi­na­la, Zve­rev i Ci­ci­pas bi­li su pre­te­ški ri­va­li, te je Ru­bljov mo­rao po­ložiti oružje u dva se­ta. Ipak, značajan re­zul­tat rus­ki te­ni­ser os­tva­rio je 2021. go­di­ne na Olim­pij­skim igra­ma u To­ki­ju, ka­da je u miks-du­blu sa Anas­ta­si­jom Pa­vličen­ko­vom osvo­jio zla­tnu me­da­lju.

U ovoj go­di­ni iz­gu­bio je fi­na­le Du­ba­ija od su­na­ro­dni­ka Da­ni­la Me­dve­de­va, a bo­lje sreće ni­je bio ni na os­ta­lim tur­ni­ri­ma. Tre­nu­tno nas­tu­pa na mas­ter­su se­ri­je 1.000 u Mon­te Kar­lu, na ko­me je 2021. go­di­ne os­tva­rio svoj prvi pla­sman u po­lu­fi­na­le, po­bije­div­ši u po­lu­fi­na­lu Ra­fa­ela Na­da­la, čo­vje­ka ko­ji je pri­je to­ga 11 pu­ta po­di­gao tro­fej u Kneževi­ni.

Andrey Rublev teaching fans how to take a picture with him is the best thing you have probably seen today.pic.twitter.com/m8EqPPoTaB

— Relevant Tennis (@RelevantTennis) January 31, 2023

Na­kon Mon­te Kar­la, An­dre­ja bi tre­ba­lo da upo­zna i pu­bli­ka u Ba­nja­lu­ci, a kao je­dna od zvi­jez­da u uspo­nu no­ve te­nis­ke ge­ne­ra­ci­je već je po­ka­zao da mu ovaj tur­nir i te ka­ko pri­ja, jer je, pod­sje­ti­mo, u pro­šlo­go­diš­njem fi­na­lu sa­vla­dao No­va­ka Đoko­vića.

I za nje­ga, kao i za broj­ne te­ni­se­re, važi pra­vi­lo da zna da bu­de i te ka­ko ne­pri­ja­tan na te­re­nu, jer la­ko zna da po­kaže svo­ju frus­tra­ci­ju ka­da mu ne ide, a ne­ri­jet­ko re­ket ili pu­bli­ka bu­du ne­ka vrsta ko­la­te­ral­ne šte­te.

Ipak, pu­bli­ka bi vi­še tre­ba­lo da uživa u nje­go­vim te­nis­kim kva­li­te­ti­ma, ko­jih je ne­su­mnji­vo mno­go. Naj­bo­lji pla­sman u ka­ri­je­ri bi­lo mu je pe­to mjes­to na ATP lis­ti, ko­je je os­tva­rio u sep­tem­bru 2021. go­di­ne, prenose Nezavisne.

(SB)