NAKON SKORO OSAM SATI: Završeni pregovori SAD i Rusije u Ženevi

Rusko-američki pregovori o strateškoj stabilnosti završeni su u Ženevi, saopštila je stalna misija SAD pri Kancelariji UN u Ženevi.

„Pregovori su završeni nešto pre 17 časova“, potvrdio je pres-sekretar misije Džozef Kružić za agenciju RIA Novosti.

Ruska agencija dodaje da je sastanak trajao oko sedam i po sati i da je održan iza zatvorenih vrata, a napravljena je kratka pauza samo za ručak, prenose agencije.

Sputnjik navodi da se, prema snimku koji je objavljen uoči početka sastanka, vidi kako predstavnici Moskve i Vašingtona ulaze u salu i sede jedni naspram drugih.

Zatim, šefovi delegacija prilaze zastavama za protokolarno fotografisanje.

Tokom fotografisanja, diplomate su čuvale fizičku distancu i nisu se ni rukovale, dodaje Sputnjik.

Svetske agencije ranije su prenele da su rusku delegaciju predvodili zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, a američku prvi zamenik državnog sekretara Vendi Šerman.

U nedelju uveče održani su preliminarni razgovori u formi radne večere.

Jedna od glavnih tema, dodaju mediji, bio je nacrt sporazuma koji je Rusija dostavila SAD i njihovim saveznicima sredinom decembra, a koji uključuje neširenje NATO-a dalje na istok.

Razgovori o bezbednosnim garancijama odvijaće se u tri faze – dva dana nakon sastanka u Ženevi, 12. januara u Briselu će se održati sastanak Saveta Rusija–NATO, a 13. januara konsultacije na bečkoj platformi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Rjabkov: Stalno slušamo o nekoj cijeni

Rusija bi mogla da pruži vojni odgovor u slučaju da NATO razmesti strateško naoružanje srednjeg i kratkog dometa u Evropi, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov nakon sastanka sa američkom delegacijom u Ženevi.

Ruska strana je svojim američkim partnerima detaljno objasnila zašto dobijanje pravnih garancija o neširenju NATO-a ostaje imperativ za Moskvu, prenosi Sputnjik.

„Mi smo, sa svoje strane, Amerikancima detaljno predstavili logiku i sadržajni deo naših predloga, objasnili zašto je dobijanje pravnih garancija o neširenju NATO-a apsolutni imperativ, zašto obavezno treba da dobijemo pravne garancije neraspoređivanja odgovarajućih udarnih oružja pored ruskih granica, a koje može da pogađa ciljeve na našoj teritoriji i zašto pokrećemo pitanje da bi NATO u velikoj meri trebalo da odustane od materijalnog razvoja teritorija država koje su pristupile NATO-u u periodu posle 1997. godine, tj. u periodu nakon potpisivanja temeljnog akta Rusija-NATO“, naveo je zamenik ministra.

Rusija je takođe pozvala Sjedinjene Američke Države da preuzmu maksimalnu odgovornost, jer se rizici od mogućeg sukoba ne mogu potceniti, dodao je on.

Rjabkov je naglasio i da se Moskva nada da će NATO u naredna dva dana shvatiti da dijalog o bezbednosnim garancijama ne sme da se dovede u ćorsokak i da Alijansa mora da izađe u susret ruskim predlozima o bezbednosnim garancijama.

„Ako se to ne desi, suprotno očekivanjima, onda će se to pitanje razmatrati i davati ocene situacije uzimajući u obzir čitav niz faktora. Ne predviđajući ništa, ne određujući unapred, ne pokušavajući da na bilo koji način odredim događaje, mogu da kažem da ne bih voleo da se suočimo sa situacijom da zemlje NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, naprave takvu grešku i ponovo deluju i na štetu sopstvene bezbednosti i bezbednosti celog evropskog kontinenta“, naglasio je ruski političar.

Osim toga, Rjabkov je primetio da Moskva vidi osnovu za postizanje sporazuma sa NATO-om o pravno obavezujućim bezbednosnim garancijama. On je napomenuo da se Rusija zalaže za nastavak dijaloga kako se rad ne bi smanjivao.

„Uložili smo značajne napore da objasnimo našim američkim kolegama zašto igranje vatrom nije u njihovom interesu, zašto se eventualno ignorisanje apsolutno opravdanog pitanja s naše strane o tome da ono što se dešavalo proteklih decenija ne može nastaviti u odnosima sa NATO-om. Potrebne su nam radikalne promene uopšte, sam obris naših odnosa, njegova matrica, njen okvir“, objasnio je Rjabkov.

Bez napretka na temu neširenja NATO-a i nerazmeštanja raketa u blizini Rusije, rad sa SAD na drugim aspektima bezbednosnih garancija biće upitan, primetio je Rjabkov.

„Jasno smo istakli da bez napretka po ova tri ključna pitanja (širenje NATO-a, neraspoređivanje raketa, materijalni razvoj teritorija država koje su pristupile NATO-u)… rad na drugim aspektima, bez obzira na sav njihov značaj, biće upitan“, istakao je on.

„Ako SAD ne odustanu od raspoređivanja potencijala koji se ubrzano razvija, onda će uskoro negde u Evropi to možda zahtevati neki vojni odgovor Rusije“, istakao je Rjabkov.

„U lošim okolnostima, ove zemlje će stradati. Na primer, SAD su raskinule najvažniji sporazum i situacija je spasena samo zahvaljujući jednostranom odbijanju Rusije da razvije svoj potencijal kršeći ovaj sporazum“, objasnio je on.

Kako je rekao, treba shvatati da se radi o jednom od najopasnijih regiona za razmeštanje oružja kratkog i srednjeg dometa.

Prema njegovim rečima, pokušaji Vašingtona da uceni i zastraši Rusiju su neprihvatljivi i neće dovesti do željenog rezultata, ali će Rusija nastaviti da pokušava da se dogovara.

„Stalno slušamo o nekoj ceni… koju će Rusija morati da plati ako uradi ili ne uradi nešto što ti ljudi žele ili ne žele. Kao da ih istorija ničemu ne uči… Takav razgovor je za nas u principu neprihvatljiv i neće dati rezultate koje traže. To su pokušaji da se postavi ultimatum, to su pokušaji ucene i zastrašivanja“, istakao je zamenik šefa ruske diplomatije.

„Razumem da je osim sankcija i ucena, u arsenalu savremene zapadne spoljne politike malo šta ostalo, gubi se čak i veština pregovaranja, ali ništa, pokušaćemo da to obnovimo, ako bude potrebno, usadićemo im te veštine“, naglasio je on.

(SB)