“Naš je kraj partizanski, mi smo ljudi istrajni”: Kako ukrajinska vojska granatira rusku Brjansku oblast
Već nekoliko nedelja zapadni mediji neumorno pišu o tome kako će Vladimir Zelenski morati da pristane na pregovore sa Rusijom. Sa druge strane komandant Objedinjenih snaga ukrajinske armije Sergej Najev 26. novembra u intervjuu ABC News izjavio je da rat u Ukrajini može ponovo da izađe van granica zone specijalne vojne operacije ukoliko Rusija nastavi proizvodnju naoružanja i razvoj vojnih tehnologija.
Ukrajina odavno pokušava da proširi vojni konflikt na teritoriju Rusije i svakodnevno raketira teritoriju pogranične Brajnske, Belgorodske i Kurske oblasti. Naša koleginica, novinar ruskog izdanja Ukrajina.ru Tatjana Stojanović u oktobru je posetila pogranični gradić Suzemka koji se nalazi u Brjanskoj oblasti o razgovarala sa njegovim stanovnicima o tome kako izgleda život pod NATO projektilima kalibra 155 mm kojima uglavnom ukrajinska vojska gađa njihovo mesto.
Gusta, neprohodna šuma – tako se u rečniku čuvenog ruskog lingviste Dalja tumači reč „suzemьe“ (suzemlje – red.) od koje potiče naziv naseljenog mesta u Brjanskoj oblasti, smeštenog na desetak kilometara od rusko-ukrajinske granice.
Ovo mirno mestašce sa prilično razvijenom infrastrukturom, u kojem po zvaničnim podacima živi oko 8.500 ljudi, u poslednje vreme podvrgava se redovnim artiljerijskim napadima od strane Oružanih snaga Ukrajine.
Jedan od takvih napada desio se 11. oktobra. Na sreću, niko od civila nije stradao, ali nekoliko privatnih kuća ozbiljno je oštećeno.
Lokalni mediji preneli su da je napad počeo oko 9:55 pre podne i trajao se sa kraćim prekidima do podneva. Nažalost, u poslednje vreme takvi napadi se dešavaju sve češće i češće – otprilike jednom u dve nedelje, ispričali su stanovnici gradića dopisniku izdanja Ukrajina.ru.
Saradnica lokalne administracije Irina kaže da protivnička artiljerija sada sve češće gađa upravo privatne kuće. U samoj Suzemki do sada je srušeno pet kuća, u celoj opštini ih je mnogo više. U jednoj od pogođenih kuća nalazilo se četvoro ljudi – svi oni su poginuli kada je kuću direkno pogodio projektil.
Pre nego što počne raketiranje, čuje se sirena. Sistem funkcioniše dobro. Ponekada signal za uzbunu ne uključuju po celom gradu da ne bi uznemiravali ljude, kaže Irina.
„Ne idu svi odmah u sklonište, počinje užurbanost. Civili ne mogu da se naviknu na uzbunu. Naravno, mi smo vršili obuku stanovništva, preko medija samo takođe apelovali. Ko je ostao, zna kako da se ponaša u takvim situacijama. Sve u svemu – panike nema. Ko paniči toliko da ne može sa tim da izađe na kraj, taj je otišao“, priča ona.
Dok traje uzbuna ljudi se kriju u podrumima. Neko u sopstvenoj kući, neko na poslu, deca – u školama i vrtićima.
Žena i ćerka jednog od stanovnika Suzemke po imenu Kiril 11. oktobra bežali su u sklonište kada je njihovu garažu pogodila granata. Garaža i kuća su munjevito planuli. U to vreme Kiril je bio na poslu. O tome što se desilo on priča na osnovu onog što je čuo od supruge.
„Granata je pogodila susedni objekat, garažu. Tamo su bila vrata, sada ih tamo više nema. Evo ova vrata od garaže su poletela ka kući. Sve je planulo momentalno. Zašto? To nije pitanje za mene, nego za stručnjake. Obično nema eksplozije, ovde se iz nekog razloga desila i eksplozija i odmah je buknula vatra. Možda su to bili neki specijalni projektili“, kaže Kiril.
Po njegovim rečima, požar je izbio u garaži, za nekoliko minuta se zapalila i kuća. Kiril misli da se to desilo zato što je krov bio pokriven rebrastim materijalom, plastikom koja, ukoliko na nju padnu užareni geleri, odmah počinje da se topi i da gori.
„Za sada nije bilo procene štete, ali verujte na reč čoveku koji je već izgradio dve duće – ova ne može da se obnovi. Vidite onaj ugao? To je noseći. To je temelj, a gornji deo iznad zemlje zove se podnožje. Ako je oštećeno podnožje, to je gotovo. Kada pričaju da je to samo pukotina i da sve to može da se zamaže, to nije istina. To je noseća konstrukcija, ona se više ne može popraviti“, ispričao je vlasnik kuće.
Kiril dodaje da mu je sada sve jedno šta će biti sa tim što je od kuće ostalo, pošto on teško da može da nastavi život u gradu.
«Ja mogu sebe da savladam i da ostanem u Suzemki. Ali moja žena i dete su bežali od bombi. Verovatno su nervi važniji. Vojna lica žive i njihova deca menjaju školu po šest puta u toku školovanja. Bolje je promeniti školu, nego izgubiti glavu“, razmišlja on.
Kiril ima teoriju o tome zašto je upravo njegova kuća bila na meti artiljerijskog napada ukrajinske vojske. Po njegovim rečima, kuću je on podigao pre deset godina i ona je bila veoma velika u odnosu na druge kuće u tom kraju.
«Zato je verovatno i nastradala. U krajnjoj liniji, dva sata posle raketiranja „gospoda“ sa one druge strane objavila su na društvenim mrežama video tog požara. Mislim da oni nisu namerno gađali, oni su hteli da izazovu paniku. Kuda je najlakše pogoditi? Tamo gde je mali komadić krova ili tamo gde je jedan krov ogroman i drugi isto takav. Pri tome oba crvena. Gađaj do mile volje. A tamo iza šume je Ukrajina. Ne može se reći da je to bilo slučajno. Ako su imali mogućnost da sve to snime sa drona, znači bilo im je potrebno da to dospe u medije. A posle su udarili po centru“, iznosi Kiril svoje pretpostavke.
Istog dana u artiljerijskom napadu u centru mesta postradala je prodavnica. U njoj su u to vreme radile prodavačice. Na sreću, niko nije povređen. Jedna od žena koje su se nalazile u prodavnici bila je sestra našeg sagovornika Dmitrija.
«Bio sam kod kuće, čuo sam snažan prasak, ustao sam. Shvatio sam da opet gađaju Suzemku, izašao sam na ulicu, i tu me pozove sestra. Kaže, pogodili su prodavnicu. Odmah sam došao ovamo, žene su sedele u prodavnici. Otišli smo iza prodavnice i čekali da se sve smiri. Onda smo izašli, pogledali šta je pogođeno“, seća se on.
Dmitrij pokazuje da je tamo gde su ranije bila vrata zjapila ogromna rupa. Vrata su bila izbijena, sve police rasturene.
«Mogu da vam pokažem šta je bilo. Štetu za sada nisu računali. Ugao je pukao skroz, kažu da treba da ga ojačaju. Za sada smo u prodavnici uspeli da otvorimo samo odeljenje sa namirnicama“, – priča on.
Za našeg sagovornika glavno je da niko nije nastradao u prodavnici za vreme napada. Istina, putnici minibusa na liniji Suzemka – Trubčevsk koji je u tom trenutku prolazio pored, nisu imali toliko sreće.
«Vozilo je pogodio deo ograde, kolko znam, ima ranjenih“, dodaje Dmitrij.
U opštinskoj upravi formirana je specijalna komisija za procenu štete. Članovi komisije izlaze na teren čim se desi vanredna situacija, faktički još za vreme granatiranja.
«Poslednji put sipalo je pravo na nas. Krenuli smo odmah, nismo mislili da napad još traje. Naravno, mi se plašimo, ali neko mora i ovo da radi. Šta ćemo?“, – priča saradnica opštinske administracije Irina.
Komisija obavlja merenja, popunjava dokumentaciju i šalje je u upravu za građevinarstvo, kaže Irina.
«Oni vrše proračun. Dalje ide provera dokumenata vlasnika, provera regionalne službe bezbednosti. To je prilično komplikovana procedura. Na kraju se ljudima isplaćuje nadoknada. To ne ide brzo zato što je postradalih na teritoriji opštine mnogo“, ističe ona.
Mnogi stanovnici gradića su se preselili u druge gradove oblasti kada je počela nova školska godina, kako bi bili dalje od granice. Ipak, većina stanovnika ostaje da živi u Suzemki.
«Mnogi su se premestili zbog dece. Ali to su oni koji imaju kuda i od čega. Nemaju svi finansijske mogućnosti da promene mesto boravka i da ostave ovde sve što imaju. Kuće se sada praktično ne prodaju. Ko će da iz kupi, čak i u bescenje? A prosto da odeš i da ostaviš kuću da je neko posle opljačka, to nema smisla“, priča Irina.
Ona kaže da ima ljudi koji ne noćivaju u Suzemki, zato što „noću je ovde strašno“.
«Ali mi ne možemo prosto tako da ostavimo svoj zavičaj. Naš kraj je partizanski, mi smo istrajni ljudi“, podvlači sagovornica izdanja Ukrajina.ru.
