Naš prijatelj Erdogan

PIŠE: Safeta Biševac

Redžep Tajip Erdogan je, očekivano, treći put izabran za predsednika Turske, a njegovu pobedu u drugom krugu održanom u nedelju pratila je čini mi se ekspresna navala čestitki iz celog sveta.

Sudeći po medijskim izveštajima, čestitke svetskih lidera počele su da stižu i pre zvaničnog proglašenja rezultata. Nekom se može učiniti da to nije ništa neobično, jer smo onomad, 2012. imali slučaj da je EU Tomislavu Nikoliću čestitala pobedu tri sata pre zatvaranja birališta.

Čestitali Erdoganu Putin, Bajden, Makron, emiri i šeici, ali i politički predstavnici država i naroda bivše SFRJ. Bili među bržima, a značaj turskog predsednika dokazuje možda neverovatna činjenica da je ujedinio ovdašnje „liderčiće“ u izlivima poštovanja.

„Istorijska pobeda. Prvi put u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj. Milioni birača dali su Vam svoj glas, svoje nade i poverenje. Ova odluka birača nije važna samo za Republiku Tursku, već za svet“, naveo je Milorad Dodik, predsednik RS. Bakir Izetbegović, lider SDA, bio malo prisniji. „Poštovani predsedniče Erdogan, dragi brate“, poručio je na početku svoje čestitke.

I za njega je Erdoganova pobeda istorijska, a masovna podrška građana „potvrda ispravnosti puta“ kojim vodi zemlju i narod.

„Siguran sam da ćete nastaviti voditi Tursku na zadovoljstvo turskog naroda, da ćete ojačati njenu poziciju kao jedne od vodećih svetskih sila, te da će kao i do sada BiH u vama imati iskrenog prijatelja“, naveo je Izetbegović.

„Poverenje naroda sobom nosi najveću odgovornost za svakog državnika, pogotovo kada je stečeno tokom brojnih izazova, koje su nam svima donele prethodne teške godine i okolnosti na globalnom planu“, napisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svojoj čestitki.

„Dok nastavljate da vodite Tursku ka novim uspesima, radujem se zajedničkom radu na izgradnji naše odlične saradnje“, poručila je predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Erdoganu skoro istovremeno čestitali Putin i Zelenski, ali kada neko ujedini Dodika i Izetbegovića, Vučića i Osmani, mora da je „faca“. Ili mu možda zavide i rado bi da budu na njegovom mestu i moćni?

Ima li nekih pouka iz turskih izbora za naše političke (ne)prilike? Čini mi se da bi opozicija Srbije iz grešaka kolega iz Turske mogla da nauči neke stvari.

Na Balkanu birači vole jake lidere, zato je i njima potreban harizmatičan vođa. Nije, međutim, dovoljno samo da kritikuju, moraju da ponude i rešenja.

Ona, pak, ne treba da se svode na vladajuću retoriku i mantru, jer teško je biti jači lider od jednog autokrate, veći nacionalista, populista, demagog… Probao Kemal Kiličdaroglu u Turskoj i pukao.

Uz to, koliko god da je jedinstvo opozicije neophodno, ne treba mešati „babe i žabe“. Probala turska opozicija s koalicijom „šestorke“ i pukla.

Izbori su sve izgledniji u Srbiji i zato možda nije loše imati ove stvari na umu. U suprotnom, uprkos protestima, lako može da nam se desi da Vučić vlada kao i Erdogan duže od dve decenije. Ali, ako narod to želi…

(Danas)