NE MOGU SAMI NA TRŽIŠTE Privrednici traže pomoć grada da povećaju konkurentnost

Čak 76 odsto banjalučkih privrednika smatra da lokalna samouprava nema definisanu politiku, niti bilo kakvog uticaja na razvoj ovog sektora.

Privrednici nisu zadovoljni ni načinima na koji ih Gradska uprava informiše o pitanjima koji su od značaja za njihovo poslovanje, niti ulogom Gradske uprave u rješavanju pitanja nezaposlenosti. Smatraju takođe i da nemaju jednak tretman od strane lokalne samouprave.

Ovi depresivni podaci rezultati su ankete privrednog sektora, koje je uradila Gradska razvojna agencija u svrhu prikupljanja opštih informacija o poslodavcima, njihovim planovima za novo ulaganje, proširenje, nova zapošljavanja, potrebama za radnom snagom i poslovnom okruženju. Takođe, cilj je bio da se provjeri zadovoljstvo privatnog sektora uslugama Gradske uprave sa prijedlozima za unapređenje, a rezultati su objavljeni u nedavno usvojenoj Strategiji razvoja Banjaluke do 2027. godine.

Anketa

Anketa je obuhvatila 325 subjekata koji posluju u prerađivačkoj industriji i koji zapošljavaju najveći broj radnika, zatim građevinarstvu, oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, elektro industriji, trgovini, turizmu i ugostiteljstvu, uslugama i drugo. Najveći broj anketiranih privrednih subjekata, njih 60 odsto, posluje u sektoru proizvodnje i prerade.

Većina ispitanika potvrdila je da planira nove investicije radi povećanja proizvodnih kapaciteta, kupovine novih mašina i opreme, izgradnje novih objekata ili proširenja postojećih, te kupovine zemljišta.

Nažalost, više od 40 odsto anketiranih je imalo ili smatra da će se suočiti s nedostatkom stručnog kadra, a kao razloge za to navode neodgovarajuće obrazovne profile, nezainteresovanost nezaposlenih za rad u privredi, neadekvatan plan i program rada u stručnim školama, kao i nedostatak mehanizama za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika.

– Trebaju nam ljudi koji bi naučili ovaj posao, da moje znanje ne propadne, da ne moramo za sve dijelove koji su nam potrebni ići u Italiju ili Njemačku. Sramota je da mi ovdje ne može proizvesti neke stvari. Tražim mladog čovjeka koji hoće da uči, treba samo da ima volju ali ne uspijevam naći nikoga. Ljudima je u glavi samo Njemačka. Omladina bježi napolje, jer ovdje rade loše plaćene poslove – priča nam Borko Kuzmanović, koji se bavi preradom metala i održavanjem mašina za preradu drveta.

Nekad bilo…

Prisjeća se i da u Banjaluci više nema one industrije kao nekada, kada su firme zapošljavale po nekoliko hiljada radnika, dok je sada, kaže, sve prešlo u male firme, koje imaju do deset ljudi.

Grad ove godine izdvaja milion maraka za subvencije za zapošljavanje, ali saglasni su da se, uprkos tome što imaju raznovrstan sistem aktivnosti i mjera za podsticanje privrednog razvoja i poboljšanje uslova privređivanja, ne postiže sinergijski efekat njihove realizacije, jer ne postoji jedinstven sistem praćenja ekefata datih podsticaja.  Dugoročni ciljevi i opredjeljenje da se sistematski bave privrednim razvojem zajednice definisani su novom Strategijom do 2027. godine.

– Ovaj strateški cilj će se realizovati stvaranjem uslova za jačanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, veći priliv direktnih domaćih i stranih investicija, naročito u sektoru prerađivačke industrije. Prerađivačka industrija pruža najveće mogućnosti za zapošljavanje i povećanje konkurentnosti, u smislu novih ulaganja u proizvodne procese, mašine i opremu, unapređenje radne snage, te razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Кljučna pretpostavka za postizanje ovog cilja je stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta, podrške funkcionisanju MSP i preduzetnika i pružanja kvalitetnih usluga u svim fazama njihovog razvoja i realizacije novih investicija – navodi se u ovom strateškom dokumentu.

Plan je i izgradnja poslovne, komunalne i saobraćajne infrastrukture, kontinuirano unapređenje administrativnih procedura i javno-privatnog dijaloga, te sveobuhvatan sistem podsticaja.

Najveće prijetnje

Кao najveće prijetnje privrednici vide jaku konkurenciju i slab kapacitet za izlazak na tržište zemalja Evropske unije, neprilagođenost školskog sistema potrebama privrede, kao i zastarjelost opreme, sa velikim troškovima održavanja.

Znaju šta treba da urade

Privrednici smatraju da lokalna samouprava može pomoći da se poveća konkurentnost domaćih privrednika na tržištu, i to tako što će ih informisati o konkursima za učešće u razvojnim projektima za bespovratna sredstva, posredovati u dobijanju povoljnih kredita – iz razvojnih projekata ili podrškom garantnih fondova, podsticajima za zapošljavanje, finansijskom podrškom start-ap i mikro preduzećima.

Važnim takođe smatraju i druge vidove podrške, subvencije ili oslobođenje od plaćanja naknada i lokalnih taksi, uklanjanje administrativnih barijera i izgradnju poslovne i komunalne infrastrukture, a ističu da je važna i njihova promocija na internet stranici Grada.

(Srpskainfo)