Nepodnošljiva lakoća samouništenja
Piše: Željko Avramović
Nekada, u bivšoj Jugoslaviji bilo je “mani zemlju koja Bosnu nema”.
Danas, neki se uporno, kontinuirano i sistematski trude da od Bosne naprave zemlju kakva nigde nema.
Jedinu dobrovoljnu koloniju.
Svaka zemlja je priča za sebe, ali u fundamentalnim postavkama svaka je nalik jedna drugoj.
Ono što se pravi od BiH poslednje dve godine ne liči ni na šta.
A, nešto što ne liči ni na šta, ili počne da poprima uspostavljene standarde ili je osuđeno na propast.
Prelomna tačka BiH je presuda Dodiku.
Ako bude oslobođen, BiH ima neku sansu.
Ako bude potvrdjena presuda, to je kraj BiH.
Jer suđenje Dodiku nije krivični postupak pojedincu, već disciplinovanje i potčinjavanje naroda.
Srba i Hrvata. Nijedan od ova dva naroda neće na to pristati.
I neće za to biti odgovoran čak ni Šmit zbog koga se došlo u ovu fazu.
Biće to zločin iz strasti.
BiH će “ubiti” oni koji se kunu u nju i koji je istinski vole. Želeći da napave više BiH, napraviće da je nema. Učiniće to zbog opsednutosti.
Kada uđete u opsesivno stanje, onda zbogom pameti. Tada od drveta ne vidite šumu. Povlačite iracionalne poteze bez smisla i logike.
Jasno je da pojedinci nisu odoleli primamljivom iskušenju da sudskim putem politički eliminišu Dodika. Naivnost u politici nije nimalo simpatična i morali su znati da šta god da urade, Dodik neće biti eliminisan, ali će biti eliminisana mogućnost opstanka BiH. I tu Dodik ne mora ništa više da uradi. Oni su sve uradili.
Nije čudo što samo na ovim prostorima postoji izreka “kolju vola za kilo mesa”.
Da postoji ta sklonost da se zarad sitne koristi napravi velika šteta.
Pritom, u ovom slučaju nema nikakve koristi, a šteta je ogromna i izvesna.
