Nikola Topić o borbi s rakom, treniranju tokom hemioterapije, podršci: “Pamtiću to do kraja života”
Srpski košarkaš Nikola Topić odigrao je sjajnu utakmicu u prvoj utakmici pred svojim navijačima u Oklahomi pokazao kakav je potencijal i kakav talenat posjeduje.
On je za 11 minuta na parketu postigao devet poena uz tri skoka i dvije asistencije u pobjedi od 105:86 nad Bruklinom.
Prošao je kroz najteži period srpski plejmejker, pobijedio je rak testisa, prethodno i tešku povredu ligamenta kolena, a poslije pauze od skoro dvije godine ponovo je na parketu i pokazuje zbog čega ga je Oklahoma izabrala kao 10. pika na NBA draftu pre dvije godine.
Sada je i po prvi put stao pred novinare poslije jedne utakmice Oklahome u NBA ligi.
Kako su izgledale ove posljednje dvije utakmice za tebe, ne samo da si prvi put bio na parketu u Oklahomi, već si bio i ključni faktor u pobjedi?
– U početku je bilo prilično čudno. Polako ponovo hvatam osećaj za igru. Bila sam van terena neko vreme i bilo je baš neobično vratiti se. Uhvatio sam sebe kako radim neke stvari koje ranije nikad nisam radio. Bilo je prilično teško da se prilagodim na to, ali svaka utakmica je bila sve bolja. Prva u G ligi, druga je bila bolja. Prva ovde je bila okej, druga bolja. Mislim da će biti samo još bolje.
U utakmici protiv Milvokija dobio si ovacije kada si ušao u igru i već u prvom napadu upisao asistenciju. Dolaziš s reputacijom plejmejkera. Šta pamtiš iz tog trenutka, kako si se osećao?
– To je bio neverovatan trenutak. Pamtiću ga do kraja života zahvaljujući navijačima. Sigurno ću ga pamtiti zauvek. Bilo je sjajno. A ta asistencija… krenuo sam u prodor, mislim da je Bobi Portis bio na meni, pa sam jednostavno pročitao situaciju. Kao i uvek, pokušavam da donosim prave odluke i čitam odbranu. Džeger je bio otvoren, dodao sam mu loptu i, srećom, pogodio je i to je bilo to.
Večeras si bio dio dva veoma važna naleta vaše ekipe koji su donijeli ovu pobjedu. Šta je funkcionisalo u tim trenucima i pomoglo vam da napravite razliku?
– Mislim da smo igrali jako dobru odbranu. Skakali smo dobro, što nam je omogućilo tranziciju, u kojoj smo bili sjajni. Onda smo dolazili do dobrih šuteva, delili loptu. Bilo je prilično jednostavno. Kada pomeramo loptu, ulazimo u reket, skačemo i trčimo, sa ovim momcima je stvarno lako igrati.
Koliko ti je značila podrška saigrača i cijele organizacije tokom ovog dvogodišnjeg procesa?
– Mnogo, naravno. Moram da zahvalim celoj organizaciji Tandera – od igrača, preko stručnog štaba, medicinskog tima do uprave. Svi su bili ogromna podrška tokom celog procesa. I naravno navijači. Na tome ću im biti zahvalna do kraja života. Pamtiću to zauvek i pokušaću da im se odužim na terenu.
Pomenuo si tokom Ljetne lige da si mnogo naučio o sebi dok si se oporavljao od povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Šta si naučila o sebi kroz ovaj posljednji proces?
– Mislim da sam ponovo mnogo naučio o sebi. Situacija je bila prilično neobična, pa naučiš mnogo o svom telu, o tome kako reaguje na različite stvari. Bilo je ohrabrujuće to videti i veoma sam zahvalan što sada stojim ovde i razgovaram sa vama. Rekla bih da je to najvažnije.
Možeš li da govoriš o “nevidljivom radu” koji si ulagao da ostaneš spreman za teren, dok si istovremeno prolazio kroz hemoterapije i sve to?
– Trudio sam se da budem što spremniji. Trenirao sam koliko god sam mogao, jer sam se tako osećao bolje, to je bio jedini razlog. Postoje i studije koje pokazuju da treniranje tokom tih terapija može da pomogne, i meni je sigurno pomoglo.
Tek ti je druga utakmica, ali djelovao si veoma samouvjereno. Da li si se osjećao toliko samouvjereno kako si izgledao?
– Ne. Bio sam nervozan. To mi je, izgleda, jedna od jačih strana, da sakrijem emocije. Bila sam prilično nervozan, ali sam delovo samouvereno.
Koja je najteža stvar? Praktično nisi igrao nekoliko godina, a ovo ti je druga NBA utakmica. Šta je najveća prepreka?
– Rekao bih fizička igra. Mnogo je drugačije u odnosu na evropsku košarku i Letnju ligu u kojoj sam igrao. Mislim da je to najveća stvar na koju ću morati da se prilagodim – zaključio je Nikola Topić.
(Telegraf.rs)
Oznake: Nikola Topić
