NOVA SAZNANJA O SVEMIRU: Američki i britanski naučnici otkrili tragove života na Veneri

Visoko u toksičnoj atmosferi planete Venere, astronomi na Zemlji otkrili su znake onoga što bi mogao da bude život.

Ako otkriće potvrde dodatna posmatranja teleskopom i buduće svemirske misije, to bi moglo da skrene fokus naučnika ka jednoj od najsvetlijih tačaka na noćnom nebu. Venera, nazvana po rimskoj boginji lepote, gori na temperaturama od stotina stepeni, a pokrivaju je oblaci koji sadrže kapljice nagrizajuće sumporne kiseline. Malo je onih koji su se usredsredili na kamenitu planetu kao stanište na kom je nešto živo, objavio je Njujork tajms.

Astronomi, sa Univerziteta u Kardifu u Velikoj Britaniji i Tehnološkog instituta u Masačusetsu u SAD, koji su izvestili o otkriću u nekoliko redova, nisu snimili bilo kakve slike. Ali moćnim teleskopima otkrili su hemikaliju – fosfin – u gustoj Venerinoj atmosferi. Posle mnogo analiza, naučnici tvrde da je nešto živo – jedino objašnjenje za izvor hemikalije, prenosi Nedeljnik.rs.

Neki istraživači dovode u pitanje ovu hipotezu i umesto toga sugerišu da bi gas mogao da nastane kao rezultat neobjašnjivih atmosferskih ili geoloških procesa na planeti koja ostaje misteriozna. Ali otkriće će takođe podstaće neke naučnike da se zapitaju da li je čovečanstvo previdelo planetu koja je možda sličnija Zemlji od bilo čega drugog u našem Sunčevom sistemu.

“Ovo je zapanjujuće i iznenadno otkriće”, rekla je Sara Seger, naučnica sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu i jedan od autora članka o ovom otkriću.

“To će definitivno podstaći više istraživanja o mogućnosti života u Venerinoj atmosferi”, dodala je ona.

Venera je jedna od najlepših tačaka na nebu. Ali izbliza, postaje manje ljupka.

Često nazivana Zemljinim bliznacem, Venera je približno iste mase kao i Zemlja. Mnogi naučnici misle da je Venera nekada bila prekrivena vodom i da je posedovala atmosferu u kojoj je život kakav poznajemo mogao da procveta.

U ranijim danima sunčevog sistema, Zemlja nije bila toliko gostoljubiva kao što je danas. Nekada je na njoj bilo života, čak i čitave biosfere koja nije preživela u okruženju bogatom kiseonikom, koje se kasnije razvilo. I koliko god je Zemlja vremenom postala dom meduza, paprati, dinosaurusa i Homo sapiensa, Venera je nečim transformisana u pakao.

Svemirski programi pokušali su na desetine robotskih misija na Veneri. Ali ta planeta je jela metal, za nekoliko minuta sve bi se istopilo. Od svih pokušaja, samo dva su uspela direktno da uhvata slike površine planete.

(SB/banjaluka.net)