NOVIM ZAKONOM DO POBOLJŠANJA POSLOVNOG OKRUŽENJA Podsticaji će poboljšati status radnika
Podsticaji u privredi kojima će Vlada u narednom periodu stimulisati poslodavce da povećavaju plate trebalo bi da ispuni svoj osnovni cilj i poboljša status radnika – poruka je poslodavaca iz Republike Srpske.
Ukoliko bi se ideje Vlade RS počele sprovoditi u praksi, od prvog jula, kako je i predviđeno, privrednici bi za povećanje plata radnicima bili nagrađeni smanjenjem troškova po osnovu poreza i doprinosa.
“U osnovi je namjera da se svim poslodavcima koji budu povećavali plate vrati dio uplaćenih poreza i doprinosa na iznos povećanja plate. Prijedlogom su predviđena dva nivoa podsticaja. Oni koji se budu kretali u povećanju neto plate do 550 KM će imati povrat 30 odsto poreza i doprinosa, a oni preko tog iznosa 70 odsto”, rekao je Saša Aćić iz Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
Prema riječima Saše Trivića, osnivača banjalučke pekarske kompanije “Manja”, podsticaji poslodavcima koji odluče da povećaju plate radnicima će biti isplaćeni po završetku godine
“Poslodavac će na kraju, kada se završi prvi ciklus od šest mjeseci, odnosno po završetku tekuće godine podnijeti zahtjev Ministarstvu privrede i preduzetništva za koje radnike se traži podsticaj i država će u dva mjeseca prebaciti iznos na račun poslodavca. To znači da bi ovakav model u praksi mogao da funkcioniše bez dodatnih komplikacija”, navodi Trivić.
On dodaje da je ovo samo prelazno rješenje i da je Zakon o podsticajima RS odgovor Vlade na zahtjev privrednika da se u mjerama ekonomske politike obezbijedi podrška privrednicima.
“Mi smo tražili da se smanje ukupni porezi i doprinosi na stopu kao iz 2008. godine i ovo znači da će oni koji budu povećali plate na taj način prije doći do željene stope. Sam koncept je napravljen da podsticaj bude privremen do trenutka kada rast budžetskih prihoda bude toliki da se svim poslodavcima može smanjiti poreska stopa”, kaže Trivić.
Trivić ističe da će podsticaji poboljšati status radnika, te da je to trenutno najvažnije.
“Danas kada je neminovan rast plata, onda je pomoć privrednicima koji podižu plate da istovremeno ne moraju i puno više uplatiti državi za poreze i doprinose velika, na način da ćemo taj dio sredstava koji ćemo nekako obezbjediti za rast plata preusmjeriti većim dijelom u plate radnika, a manjim dijelom u poreze i doprinose. Tako da je to velika podrška Vlade i privrednicima i radnicima“, zaključuje on.
Iz Privredne komore RS poručuju da se zalažu za sve mjere koje će doprinijeti rasterećenju privrede, unapređenju uslova poslovanja i smanjenju nameta na platu, ali dodaju da je izuzetno bitno i poštovanje načela jednakosti u pristupu koje, kako smatraju, ovakvo rješenje nema.
„Ovakvim zakonom biće stimulisani, odnosno nagrađeni privrednici koji do sada nisu povećavali plate, dok s druge strane oni koji su u međuvremenu na neki način dali svoj maksimum, odnosno iskoristili sve moguće resurse kako bi povećali plate radnicima, neće biti obuhvaćeni ovim zakonom. Imate situacija da u istoj grani privrede postoje privrednici koji su do su sada povećavali plate, drugi nisu i sada će u suštini biti nagrađeni oni koji hoće da povećaju plate u narednom periodu. Zbog toga mislimo da je definitivno trebalo da se donese rješenje koje bi se na isti način odrazilo na sve privrednike i na sva privredna društva“, rekao nam je Vladimir Blagojević iz Privredne komore RS.
Saša Aćič iz Unije udruženja poslodavaca RS rekao je da Unija daje podršku ovakvim rješenjima, te da smatra da će njihovo sprovođenje ovakve odluke u praksi imati pozitivne efekte.
“Radi se o jednoj od glavnih mjera definisanih Memorandumom o zajedničkim politikama Vlade RS i Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske, a odnosi se na smanjenje opterećenja na rad. Svakako da dajemo podršku ovakvim rješenjima koji će, vjerujemo, imati pozitivne efekte u smislu rasta plata odnosno životnog standarda radnika, kao i na rast konkurentnosti naših kompanija. U naredne dvije godine očekujemo rast plata između 10 i 15 odsto, što bi u osnovi rezultiralo dovođenjem zbirne stope poreza i doprinosa na bruto platu na nivo iz 2008. godine kada je iznosio 28 odsto. Pored navedenog, cilj ove mjere je formalizacija poslodavaca koji funkcionišu u sivoj zoni. Ove mjere svakako destimulišu takvo poslovanje”, poručuje Aćić.
Pored stimulisanja poslodavaca za povećanje plata, stvaranja uslova za zadržavanje stanovništa na prostoru RS, kao i unapređenja poslovnog okruženja, Zakonom se stvaraju i pravni osnovi za izradu Registra podsticaja u privredi, čija izrada je već u toku.
(Nevena Stanojević/ banjaluka.net)
