Panter pričao o “vječitim”: Zvezda mi je dala srpski pasoš, ali u Partizanu smo bili kao familija
Foto: Tanjug
Bivši kapiten Partizana Kevin Panter bio je gost u podkastu “Full Court Passport” koji vode Boštjan Nahbar i Rik Bušer.
Panter je, najprije, prokomentarisao rivalstvo između Partizana i Crvene zvezde.
“Uvijek kažem da moraš fizički da budeš tamo i osjetiš to, takvo je moje mišljenje. Možeš ti to da vidiš na internetu, da slušaš od prijatelja, trenera, ali kada si fizički tamo pred punom Partizanovom ili Zvezdinom Arenom osjetiš i razumiješ magnitudu onoga što ljudi osjećaju i koliko je sve intenzivno na i izvan parketa. Postoji mnogo događanja i izvan terena, pogotovo koja se odnose na publiku, a ti moraš da ostaneš fokusiran na košarku koja i jeste glavna stvar, tako da postoji mnogo dijelova slagalice”, započeo je Panter.
Uslijedilo je pitanje da li je moguće iskustvo srpskog derbija uporediti sa nečim drugim.
“Iskreno, to nije moguće. Najbliže tome je ono što rade Panatianikos i Olimpijakos. Jednostavno, nemoguće je uporediti sa bilo čim drugim jer je odnos Partizana i Crvene zvezde više od sporta. Možeš da odeš na Lejkerse protiv Seltiksa, da govoriš o Golden Stejtu i Klivlendu, ali ono što se ovdje dešava ne može da se uporedi sa nečim iz NFL-a, MLB-a, NBA-a. Postoje mnoge druge stvari koje utiču na igru koje generalno nisu bitne, ali jesu ako govorimo o utakmici”, rekao je Amerikanac i dodao:
“Tome doprinose navijači, očekivanja ljudi čiji je način života takav da se poistovjećuju sa svojim klubom i timom prije nego što smo mi (igrači) bili tamo, oni dišu, žive za tim, kulturu. To je ono što pravi zavisnost, ali u isto vrijeme i stavlja određenu težinu”.
Pričao je Panter i o srpskom pasošu.
“To se dogodilo još dok sam bio u Crvenoj zvezdi, nisam ga dobio kada sam bio u Partizanu. Bilo je to prije nego što nas je kovid pogodio i ako se dobro sjećam u mojoj četvrtoj godini profesionalne karijere. Bio sam u Olimpijakosu kod Dejvida Bleta. Napustio sam ih i otišao u Crvenu zvezdu koja mi je dala pasoš. Sezonu poslije sam prešao u Milano i tek poslije toga sam otišao u Partizan. Tako da sam ja već imao srpski pasoš, odnosno prije dolaska u Partizan. Uvijek sam slušao o tome da imam pasoš i da mogu da igram za nacionalni tim, ali iskreno ne brinem o tome. Drago mi je zbog te činjenice. Počeo sam da shvatam kako funkcionišu stvari u Evropi. Posmatrao sam to kao dobru priliku i nastavio sam da radim”.
Bio je u oba kluba, ali je bolje igrao u crno-bijelom dresu, a kao ključnu je isticao timsku hemiju na parketu i van njega.
“Moja najbolja godina je ona u Partizanu. Mislim na onu drugu u kojoj smo bili Zek, Matijas, Dante, Jam, Danilo, Džejms… Taj tim je sve radio zajedno, bili su tu još Tristan, Trifa, bukvalno smo sve radili zajedno. To je razlog zbog čega mi je to bila i najbolja godina van terena. Bili smo prava familija, ostali smo to i sada. I dalje smo u kontaktu. Imali smo zajedničke momente, izlazili smo napolje svi zajedno. Postojale su situacije u kojima se meni nešto ne radi, ali ću učiniti to jer moj “brat” voli to da radi. To je ono što nas je učinilo toliko bliskim. Prve godine smo igrali Evrokup, a onda smo u drugoj svi već bili zajedno. Naravno tu su i Aleksa i Smajli, znali smo koji nam je sistem. Znali smo Željka i šta on želi od nas. Počeli smo sezonu sporo, a onda smo povukli prekidač i sve ostalo se zna”, zaključio je bivši kapiten Partizana.
Oznake: Kevin Panter
