Pozorje je prostor za prvu teatarsku ligu

Ovogodišnji program specifičan je po tome što sve tri praizvedbe, tekstova Milana Markovića, Tanje Šljivar i Vide Davidović, dolaze iz pozorišta van Srbije.

Na 69. Sterijinom pozorju će moći da se vidi sedam predstava u takmičarskom programu i tri u međunarodnom programu “Krugovi”,  upravo je objelodanila Ana Tasić, pozorišna kritičarka “Politike”, u ovom slučaju aktuelna selektorka 69. Sterijinog pozorja. Pod sloganom “(Post)apokaliptične svetlosti pozornica” ovogodišnje festivalsko izdanje biće tradicionalno održano od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu.

Selekcija pored ostalog donosi tri praizvedbe originalne savremene srpske drame što je, kako kaže Ana Tasić, vrlo dobro jer je u posljednjim godinama na Pozorju bilo situacija da bude prikazano manje od tri njihove praizvedbe, imajući u vidu trendove autorskih projekata i dramatizacija romana i drugih književnih dela, ili adaptacija filmskih scenarija.

– Svakako najvažniji segment Pozorja upravo je afirmacija savremene domaće drame, pa je ključno da ona bude prisutna u najsjajnijem svetlu.  Ovogodišnji program specifičan je po tome što sve tri praizvedbe tekstova Milana Markovića, Tanje Šljivar i Vide Davidović dolaze iz pozorišta van Srbije, iz teatara u Kranju i Ptuju – “Kišni dan u Gurliču”, u Varaždinu – “Režim isceljenja” i Banjaluci, u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem – “Mali ratovi i kabine Zare” – kaže za “Politiku” Ana Tasić i dodaje:

– One su u celini bile umetnički vrednije od srpskih predstava nastalih prema originalnoj savremenoj domaćoj drami, i zato su one ušle u program, a ne predstave iz Srbije, kojih i nije bilo mnogo, svega desetak. Ovu činjenicu treba, pre svega, shvatiti kao afirmaciju srpske drame van granica Srbije.

Kojim smernicama ste se upravljali prilikom selekcije?

Apsolutan prioritet u izboru predstava bio je njihov umetnički kvalitet, vrednosti dramskih tekstova, režije, glume, scenografije, kostima, muzike, i zaista su svi ostali parametri u odlučivanju bili podređeni tome, geografsko poreklo predstava, produkcijski uslovi, eventualni festivalski koncept… Žao mi je što vrednosti srpske produkcije od 20. marta 2023. do 20. marta 2024. godine nisu bile na višem nivou, tako da smo se našli u situaciji da sve tri praizvedbe savremene drame dolaze iz pozorišta van Srbije.

Kako i zašto se iskristalisao ovogodišnji slogan Pozorja: “(Post)apokaliptične svetlosti pozornica”?

Ovaj slogan se  rodio iz tematskih odrednica savremenih originalnih tekstova Tanje Šljivar, Milana Markovića i Vide Davidović, čiji se akteri očajnički, ali nepopustljivo probijaju kroz mračne, apokaliptične šume savremenog društva, izudaranog ratovima, pandemijama, migrantskim krizama, tranzicijama, ekonomskim poteškoćama. U košmarnim okolnostima oni ne odustaju od pokušaja da prevaziđu nagomilane krize, lomove, strahove. A zapravo sve ostale predstave, u takmičarskom i u međunarodnom programu, komuniciraju više ili manje sa ovim sloganom: “Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878” Narodnog pozorišta iz Subotice, “Očevi i oci” Narodnog pozorišta u Beogradu, “Bilo jednom u Novom Sadu” Novosadskog pozorišta, “Brod za lutke” Narodnog pozorišta iz Bitolja, “Crvena voda” Narodnog pozorišta iz Splita, “Moji tužni monstrumi” zagrebačkog pozorišta Gavela i “Ljubičasto” Kamernog teatra 55 iz Sarajeva.

Kakav je tematski raspon izvedenih predstava? Kakvo je ogledalo srpske drame u regionu, Evropi?

Kao što slogan sugeriše, predstave koje su ušle u program, pa i one koje nisu, u najvećoj meri su kritički usmerene prema našem svetu određenom prekomernim izlivima nasilja, društveno-političkim nepravdama, negativnom selekcijom, lažnošću, bahatošću i neznanjem koji su proterali istinu, skromnost i mudrost na margine društvene scene. A pozorište kao savest društva, ili njegova humanistička projekcija, ovu marginalizovanost vrline vraća u centar, gde joj je mesto. Što se tiče statusa naše drame van Srbije, može se reći da je ona u regionu zaista procvetala. Pored selektovanih predstava, u poslednjih godinu dana bilo je produkcija nastalih prema tekstovima Vide Ognjenović i Dušana Kovačevića u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grčkoj, u Mađarskoj i Švedskoj su rađene predstave inspirisane delima i životom Danila Kiša…

Koliko ste predstava odgledali između dva festivalska izdanja?

Za ovaj festival sam uživo gledala oko 70 predstava, oko 60 za takmičarski program i desetak za „Krugove”. Produkcija srpskih pozorišta u poslednjih godinu dana nije nažalost bila na najvišem nivou, generalno govoreći, što se vidi i po selekciji. Sterijino pozorje je naš najznačajniji i najreferentniji pozorišni festival, prostor za prvu teatarsku ligu, umetnički krem. Smatram da njegov program treba da održava visok, najviši nivo, koliko je to moguće naravno, jer program ne može biti bolji od produkcije, on je njen odraz, u određenoj meri subjektivan odraz, ali i dalje odraz. Kao selektorka veoma sam srećna što je bilo zaista vrednih predstava van Srbije koje su u bitnoj meri ojačale kvalitet predstojećeg Pozorja. Da ih nije bilo, iskreno bila bih u velikom problemu. Zaista mi je žao što nema više predstava iz Srbije, ali, ponavljam, najvažnije je bilo postići najviši mogući umetnički kvalitet programa festivala. I u vezi s tim, mislim da je jako bitno čvrsto se držati jasnih profesionalnih kriterijuma, ne padati pod uticaj ličnih i grupnih, neumetničkih interesa, što se nažalost u našoj sredini često dešava, a to je gotovo siguran put srozavanja istinskih kvaliteta.