Praznici iz ugla iznervirane domaćice: Žene, pukle smo!
Ne znam za vas, ali ja sam se proteklih dana osjećala depresivno, bukvalno sam praznike provela u kuhinji ili krevetu, a sada sam prvi put osjetila i koliko košta priprema trpeze za Božić. Pa zbog toga ću do kraja mjeseca biti švorc!
Prethodnih godina praznike sam uglavnom provodila kod kuće, u selu sa porodicom. Dok sam studirala, trebalo je samo da se „nacrtam“ tamo, dok su mama i baba pripremale sve što tada treba da se nađe na trpezi. Moje je bilo da usisam, obrišem prašinu, eventualno pomognem mami oko torte i kolača, ali je ona uvijek bila u fazonu „ti odmaraj, ja ću sve“.
Čak i kupovinu potrepština za Badnje veče i Božić obavljali su roditelji, ja sam jednom riječju „kulirala“. Znala sam da daju dosta novca na to, ali me to tada nije posebno interesovalo.
Međutim, ove godine sam prvi put praznike dočekala u gradu sa dečkom, da vas sada ne smaram razlozima zbog kojih nisam otišla na selo.
Elem, riješila sam da ove godine ja budem domaćica pa sam od ranog jutra na Badnji dan išla na pijacu po povrće, voće, suve šljive, badnjak, kupila ribu i sve što mi je bilo potrebno za božićni ručak. Pošto nismo neki ljubitelji prasetine, koju realno svako malo jedemo kod mojih na selu, za ručak sam riješila da pripremim ćuretinu koju oboje volimo. Kupila sam i potrebni materijal za kolač, razne potrepštine za kuću s obzirom da se narednih dana nije radilo, i otišla kući da se organizujem šta ću i kako da radim.
Naravno, prvo sam provjerila koliko mi je para ostalo u novčaniku. Kada sam krenula iz stana imala sam oko 100 maraka, a po povratku u novčaniku mi je jedva ostalo 10 maraka!
Plus, nisam kupila ni pečenje, a namirnice su bile dovoljne za samo dvoje ljudi! Za sat vremena spiskala sam novac koji je trebalo da mi traje bar sedam dana, s obzirom na platu koju primam.
Riješila sam da se ne nerviram, pa sam onda počela da ispunjavam obaveze. Prvo smo dva sata čistili stan, a onda sam ja ušla u kuhinju i u njoj provela skoro cijeli dan. Kada sam najzad završila sve obaveze, malo sam odmorila i odmah otišla u krevet. Iako moji božićni ručak pripremaju na Badnje veče, ja sam sve ostavila za ujutru.
Na Božić sam takođe ustala ranije, i dok sam svim rođacima i prijateljima čestitala praznik, prošlo je dosta vremena. Opet sam ušla u kuhinju, i onda počela sa pripremom ručka i kolača. Sve je to trajalo par sati, a onda sam mrtva umorna zaspala pored TV-a.
Iako sam imala dva dana odmora, bukvalno su mi prošla u spremanju i spavanju. Tek sada sam shvatila koliko se moji roditelji, prije svega majka, muče oko priprema trpeze za praznike (a vjerujem i sve ostale žene) i da im vrijeme, koje bi trebalo da provedu sa porodicom, prođe u kuvanju, spremanju i pranju sudova.
Pored toga, potrošila sam i dobar dio plate, zbog čega ću ostatak mjeseca da budem švorc. Ne smijem ni da pomislim koliko će me sve koštati jednog dana, kada budem imala djecu i spremala obrok za više ljudi.
Da li je suština praznika u krkanju i nenormalnom trošenju para na hranu za par dana ili u tome da provedemo vrijeme sa bližnjima, u okruženju koje nas opušta i čini srećnim?
(Dnevno.rs)
Na festivalu u Kanu biće prikazan film hrvatskog režisera o zločinu Srba nad Bošnjacima
