Prevaziđeno gradivo: Kod kuće sami programiraju, a u školi ih uče šta je disketa i kako se koristi miš
Đaci u Republici Srpskoj iz predmeta Osnove informatike i dalje uče o tranzistorima, flopi disketama i korištenju računara, iako kod kuće sami čak i programiraju.
Mada je nastavni program za predmet Osnove informatike izmjenjen 2014. godine, informatička pismenot još nije na vrhu obrazovnih prioriteta. Đaci predmet dobijaju u šestom razredu, a roditelji tvrde da su ono što uče na časovima odavno savladala kod kuće.
Gradivo od šestog do devetog razreda obuhvata osnovne informatičke pojmove, obradu teksta, izradu prezentacija, te korištenje nekih osnovnih podataka. Osnovci kažu da imaju lekcije i o programiranju, ali najviše, tvrde, uče teoriju.
– Nastavnik poveže računare i mi na svom ekranu gledamo šta on radi. To su sve gluposti, pokazuje nam kako se prave folderi, brišu dokumenti i kako se koristi miš. Svi odavno imamo računare kod kuće, koristimo internet, igramo igrice, postavljamo video, instaliramo i ažuriramo programe, a on nam pokazuje kako da napravimo folder – kaže jedan 12-ogodišnjak i dodaje da bi bilo dobro da informatiku dobiju bar u četvrtom razredu.
Roditelji komentarišu da su današnja djeca naprednija nego što su bila ona ranije. Većina mališana od rođenja ima kompjuter kod kuće, svi su na društvenim mrežama, koriste mejlove, pišu tekstove, a imaju i pametne telefone.
– Moja kćerka ima 14 godina, a sa sedam je koristila računar. Sada sama pravi aplikacije, a u školi uči osnovne dijelove računara. Smiješno je da u digitalno doba, kada sve ide preko računara, oni uče neke zastarele stvari – kaže Milica Aleksić, komentarišući da neka djeca znaju čak više i od profesora.
Ni otac mališana koji ide u šesti razred nije zadovoljan gradivom, te kaže da u „vrijeme robota“ djeca ne treba da uče o tranzistorima.
– U redu je da znaju kako je šta nastalo i kako je nekada bilo, a ne da to uče cijelu godinu. Mislim da informatika ne treba biti bubanje lekcija na pamet, nego više praktična nastava i rad na računaru – kaže otac mališana.
Upućeni tvrde da knjige i gradivo nisu loše zamišljeni, ali da je problem u realizaciji, te da bi informatiku na viši nivo podigle edukacije, seminari i doškolovanje profesora.
– Imamo dobre profesore koji informatiku imaju u malom prstu, a imamo one malo starije koje je vrijeme pregazilo, i treba im dodatna edukacija. Informatička pismenost u našem regionu trebala bi biti prioritet, jer je to budućnost – tvrdi jedan profesor, koji nije htio da mu spominjemo ime.
Moderni tokovi
Iz Republičkog pedagoškog zavoda navode da su sadržaji u knjigama usklađeni sa modernim tokovima informatike.
– Đaci uče baze podataka, uvod u grafički dizajn, osnove HTML jezika, te izradu internet sajtova. U planu i programu je i uvod u informatiku, korištenje računara, kao i obrada teksta i programski jezici – naveo je Predrag Damjanović, direktor Republičkog pedagoškog zavoda.
Tvrdnje roditelja nisu htjeli da komentarišu, niti precizirati da li će u budućnosti biti promjena.
Starosna struktura nastavnika
U osnovnim školama Republike Srpske zaposlena su 233 nastavnika informatike, a najviše ih je sa oko 20 godina radnog staža, što znači da su fakultete završili u predinformatičkom dobu, dok 58 profesora ima manji radni staž od pet godina.
Republički pedagoški zavod nije precizirao godine profesora, ali ako uzmemo u obzir da su se nastavnici zaposlili odmah poslije završenog fakulteta, oko 25 odsto nastavnika pedesetih su godina.
(EuroBlic)
