“Procurio” prijedlog Njemačke i Francuske za rješavanje kosovskog pitanja

Navodni nacrt francusko-nemačkog sporazuma za rešenje kosovskog pitanja u pregovorima Beograda i Prištine procurio je u javnost.

Kako prenosi Euraktiv, ova verzija bi, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da bude podložna izmenama i dopunama tokom pregovora dve strane. On otkriva i, kako se navodi, koliko malo sinergije postoji između dve strane za rešavanje ovog pitanja.

Zvaničnici u Beogradu i Prištini potvrdili su postojanje novog nemačko-francuskog predloga za sporazum o konačnom statusu Kosova, ali se nisu složili oko toga šta dokument zapravo kaže.

Napor da se sporazum potpiše do kraja godine došao je sa svih strana, uključujući Francusku, Nemačku i SAD, koje su odbacile više nagoveštaja tokom poslednjih nedelja. U međuvremenu, zvaničnici EU obećali su podršku njihovom sporazumu na Samitu Berlinskog procesa prošle nedelje.

Primetno je da ovaj navodni nacrt ne pominje reč “priznanje”, ali se to praktično podrazumeva, pogotovo imajući u vidu sadržaj tačke 3 dokumenta.

Ovo su svi članovi dokumenta.

Član 1: Кosovo i Srbija će razvijati normalne, dobrosusedske odnose međusobno zasnovane na jednakim pravima.

Član 2: Кosovo i Srbija će se rukovoditi zajedničkim težnjama ka članstvu u EU.

Član 3: U skladu sa SSP-om (Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju) koji su potpisale obe strane, Кosovo i Srbija će sve sporove između sebe rešavati isključivo mirnim putem i uzdržaće se od pretnje ili upotrebe sile. Oni ponovo potvrđuju nepovredivost sada i u budućnosti granica/granice koja postoji između njih i obavezuju se da će u potpunosti poštovati teritorijalni integritet jedni drugih.

Član 4: Кosovo i Srbija polaze od pretpostavke da nijedna od dve strane ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime.

Član 5: Кosovo i Srbija će promovisati mirne odnose na Zapadnom Balkanu i doprineti regionalnoj bezbednosti i saradnji u Evropi.

Član 6: Кosovo i Srbija postupaju uz uzajamno poštovanje nadležnosti svake strane.

Član 7: Кosovo i Srbija izjavljuju spremnost da regulišu praktična i humanitarna pitanja u procesu normalizacije svojih odnosa. Oni će zaključivati sporazume u cilju razvoja i unapređenja na osnovu ovog Ugovora i na obostranu korist saradnje u oblasti ekonomije, nauke i tehnologije, saobraćaja, pravosudnih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, sporta, životne sredine, zaštite, i u drugim oblastima. Detalji su dogovoreni u Dopunskom protokolu.

Član 8: Кosovo i Srbija razmenjuju stalne misije. Oni se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade. Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće obrađena posebno.

Član 9: Кosovo i Srbija su saglasni da ovaj Ugovor neće uticati na bilateralne i multilateralne međunarodne ugovore i sporazume koje su oni već zaključili ili se na njih odnose.

Novine u nacrtu

Kako navodi Euraktiv, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da plan predviđa članstvo Kosova u UN, bez protivljenja Srbije. Takođe, napomenuo je i da bi to Srbiji dalo više novca iz fondova EU i brz put do članstva, ali je rekao da je takav stav “neprihvatljiv” jer je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji eksplicitno odbija priznanje Kosova.

Priština kaže da predlog predviđa rešavanje pitanja u nekoliko faza, i takođe predviđa priznanje Kosova od pet država članica EU koje ga trenutno ne priznaju (Španije, Grčke, Kipra, Rumunije i Slovačke), pri čemu Srbija samo prihvata da postoji, a ne da ga formalno priznaje.

Međutim, francusko-nemački predlog u svom sadašnjem obliku, daje drugačiju sliku.

Umesto priznavanja i čvrstih rokova, ovaj nacrt se fokusira na normalizaciju odnosa iz perspektive zajedničke budućnosti EU, pri čemu je najkritičniji element razmena stalnih misija, sličnih ambasadama, ali na nižem nivou.

Guranje EU

Na osnovu dosadašnje diskusije, na Samitu Berlinskog procesa prošle nedelje, šef diplomatije EU Žozep Borel izneo je “predlog stranama da naprave konkretan i nepovratan napredak na putu ka sveobuhvatnoj normalizaciji“, koji su podržale Nemačka i Francuska.

Nemačka je izašla u punoj snazi u guranju znaka na isprekidanoj liniji.

– Podržavamo Miroslava Lajčaka iz sve snage. To smo više puta radili zajedno sa Francuskom, ali naravno i sa Kvintom. Nadamo se da će dijalog napredovati, a trenutna kriza ponovo naglašava hitnost – saopštilo je pre nekoliko dana nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.

Portparolka nemačkog ministarstva spoljnih poslova rekla je ranije ove nedelje da, “što se tiče Zapadnog Balkana, ali posebno u vezi sa Kosovom i Srbijom, moramo da se sklonimo od redovnog gledanja u ambis rokova koji ističu. Ovo je takav rok”.

– Poenta je da sada moraju da se naprave kompromisi – dodala je ona.

Kontradiktorna dešavanja

Međutim, dešavanja u protekloj nedelji uglavnom su percipirana kao kontradiktorna: s jedne strane pozitivna atmosfera na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu, a s druge rasplamsavanje regionalnih tenzija, pre svega između Beograda i Prištine, koje su usledile tokom vikenda.

One su eskalirale nakon što je Priština ranije ovog meseca (1. novembra) počela da primenjuje zahteve, po fazama, tražeći od svih vlasnika automobila da preregistruju vozila i koriste tablice koje izdaje prištinska vlada.

Ovo će, navodi Euraktiv, uticati na oko 10.000 vozila na severu KiM sa srpskom većinom, gde se inače koriste srpske tablice koje izdaje Beograd.

Priština je želela da promenu uvede u junu, ali je zbog međunarodnog pritiska ona odložena za 31. oktobar. Zatim je, nakon intervencije Zapada, kosovski premijer Aljbin Kurti najavio da će se ona postepeno uvoditi, počevši od upozorenja, zatim novčanih kazni, a zatim i potpune zabrane takvih tablica do sredine aprila 2023.

Vest je izazvala negodovanje i proteste među Srbima na KiM i masovne ostavke srpskih predstavnika u policiji, pravosuđu i drugim institucijama.

Nazadovanje, datumi i brige

Zvaničnici EU sada brinu da bi nedavna eskalacija mogla da predstavljaju nazadovanje na putu ka bilo kakvom sporazumu između dve strane.

– Nedavna dešavanja dovode u opasnost godine napornog rada u okviru dijaloga Beograda i Prištine – rekao je Borelj u prošlonedeljnom saopštenju.

I EU i NATO pozvali su dve strane da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih akcija.

– Nadali smo se da konačno postoji neki zamah u pravom smeru i ka nekoj vrsti rešavanja ovog pitanja, posebno prema samitu Zapadnog Balkana u decembru – rekao je za Euraktiv EU zvaničnik.

Beograd i Priština su letos dogovorile da će se sastajati najmanje jednom mesečno u Briselu u okviru dijaloga uz podršku EU, koji do danas nije održan i, s obzirom da je Borel spreman da otputuje iz Brisela narednih nekoliko nedelja, malo je verovatno pre decembra.

– Ali realno, sada bi pobeda bila i ako bi dve strane barem odlučile da se sastanu licem u lice – dodaje zvaničnik.

SAD su, u međuvremenu, bile željnije da se zalažu za rok do kraja godine, što je više puta pominjalo poslednjih nedelja.

– Evropske kolege kažu da je ovo pitanje nedelja, a ne godina – za dogovor, za put napred. Uzimajući u obzir kontekst onoga što se dešava, svi moraju preuzeti odgovornost za stvaranje stabilnosti, ne samo u Evropi, već i u regionu – rekao je američki izaslanik za region Gabrijel Eskobar krajem oktobra.

Reakcije

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je tokom vikenda da francusko-nemački plan podrazumeva “poziciju da je nezavisnost Kosova već gotova stvar”, ali da Srbija to ne može da prihvati.

– To nam ne daje priliku da pregovaramo, jer nam je neprihvatljiva osnova od koje se polazi, da je Kosovo nezavisna država – rekao je Dačić za N1.

Kosovo bi se zalagalo za francusko-nemački plan jer bi to u suštini značilo da Srbija odustane od svojih pretenzija na Kosovo, uz podršku “najmoćnijih evropskih zemalja kao i Sjedinjenih Američkih Država”, kazao je juče Glauk Konjufca, predsednik Skupštine Kosova, prenosi Blic.

(SB)