PROFESOR IZNENADIO HRVATSKU: Rusi nisu agresori, u Ukrajini napadaju ciljeve koje je postavio Zapad
Zapadne zemlje su dugo pripremale teren za današnji sukob šireći NATO i njegova vojna postrojenja na istok Evrope, prema granicama Rusije. Na taj način su isprovocirale Moskvu na vojnu operaciju u Ukrajini, koja je samo kolateralna žrtva u sukobu Rusije i Zapada, kaže profesor Slavko Kulić.
Kulić je penzionisani univerzitetski profesor, međunarodno priznati stručnjak, član i učesnik brojnih međunarodnih foruma za strateška pitanja, autor više od 70 knjiga i 400 radova i dugogodišnji komentator dešavanja u svetu, navodi Novi list.
„Progovorio sam pre svih i najavio da će Zapad uspeti da isprovocira Vladimira Putina, odnosno Rusiju, da napadne Ukrajinu. Ne bih rekao da je to invazija, nego napad Rusije na ciljeve koje je Zapad postavio u Ukrajini bez znanja ukrajinskog naroda. Tamo su postavljeni centri za biološki rat protiv Rusije koji su usmereni na degradaciju te zemlje kao velike sile. Postojanje centara za biološka istraživanja u Ukrajini pre nekoliko dana javno je potvrdila i Viktoria Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara, odgovarajući u Kongresu na pitanja senatora Marka Rubia. Izrazila je zabrinutost da će ti „istraživački materijali“ sada doći u ruke Rusa. Moje je mišljenje da su Rusiju uspeli da isprovociraju“, kaže Kulić za Novi list.
Tačno je da je Nuland kazala da Ukrajina ima postrojenja za biološka istraživanja te kako je zabrinuta da ruske vojne snage nastoje zauzeti ta postrojenja. Video zapis njene izjave postao je viralan na društvenim mrežama te ga se uzima kao “dokaz” da SAD u Ukrajini razvija biološko oružje.
Međutim, činjenica je da je odavno poznato da SAD i Ukrajina sarađuju na naučnim projektima koji se provode u biološkim laboratorijima u Ukrajini te da ta saradnja ujedno ne znači da SAD vodi i kontroliše ukrajinske laboratorije, niti da se u njima proizvodi biološko oružje.
On operaciju Rusije u Ukrajini ne vidi kao agresiju, već kao akciju za uništavanje ciljeva koje je Zapad postavio u Ukrajini, počevši od laboratorija u kojima se proizvode sredstva za biološki rat, pa do ostalih ciljeva usmerenih protiv Rusije.
„Zašto ukrajinski narod o tome nema informacija? Hoću da se to zna. U Ukrajini je napadnuta politička oligarhija koja ratuje protiv Rusije uz potporu Sjedinjenih Država i Evropske unije, Pentagona i NATO-a. Taj rat isprovocirao je zapadni imperijalizam. Mislim da je u celoj ovoj priči takozvana invazija Rusije na Ukrajinu sporedna, jer se ovde primarno radi o težnji SAD da odvoji EU od Rusije i da Evropu dobije za sebe“, ocenjuje Kulić.
Na samom početku invazije Rusija je tvrdila kako ruska vojska samo brani rusko stanovništvo na istoku zemlje, što su tvrdnje koje nemaju utemeljenje u činjeničnoj stvarnosti jer su ruski napadi zabilježeni u više gradova diljem Ukrajine. Kulić navodi kako se Rusija brani od ugroze života u svom prostoru, što je takođe netačno budući da Rusija nije napadnuta odnosno njene su snage ušle na ukrajinski teritorij.
Osim toga, teza o “specijalnoj akciji za uništavanje infrastrukture i ciljeva koje je Zapad na prostoru Ukrajine”, kako rusku invaziju naziva Kulić, takođe ne drži vodu jer je ruska vojska od samog početka rata granatirala i civilne ciljeve, među kojima su rodilišta, škole, vrtići i evakuacijski koridori.
Prema njegovim rečima, dolazak predsednika Džoa Bajdena na čelo SAD označava početak nove dominacije Sjedinjenih Država i oligarhije koja stoji uz predsednika.
„Američki narod tu nije kriv jer o tome ništa ne zna. Ni mi ovde o tome ništa ne znamo jer se šalju javne poruke da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu ničim izazvana, bez ikakvih razloga. Oni koji to govore, verujem, moraće otići s javne scene jer hrvatskom narodu prave lošu uslugu i štetu koju će osetiti u budućnosti“, napominje profesor.
Nakon sloma Sovjetskog Saveza, 14 zemalja istočne Europe primljeno je u NATO, od kojih četiri graniči s Rusijom.
Na stranicama Saveza može se naći informacija kako su NATO i Rusija zajedno su radili na pitanjima borbe protiv narkotika i terorizma te spašavanja podmornica, čak i za vrijeme proširenja Saveza na nove članice.
“Međutim, 2014. godine, kao odgovor na ruske agresivne akcije protiv Ukrajine, NATO je obustavio praktičnu suradnju s Rusijom. Ne tražimo konfrontaciju, ali ne možemo zanemariti da Rusija krši međunarodna pravila, narušava našu stabilnost i sigurnost. Kao odgovor na rusku upotrebu vojne sile protiv Ukrajine, NATO je 2016. razmjestio četiri multinacionalne borbene skupine u baltičke države i Poljsku. Ove jedinice nisu stalno bazirane u regiji, u skladu su s međunarodnim obvezama saveznika i broje oko 5000 vojnika. Prije ruske ilegalne aneksije Krima, u istočnom dijelu Saveza nije bilo savezničkih trupa”, stoji na stranicama NATO-a.
Tvrdnje o tome kako NATO, sa svojih 5000 vojnika, predstavlja prijetnju Rusiji, koja pod oružjem drži 850.000, njemački je Deutsche Welle nazvao nerealističnima.
Netačna je i tvrdnja kako je Savez svojim raketama došao na ruske granice, iako u Rumunjskoj (s kojom Rusija graniči na Crnom moru) ima instaliran antiraketni sustav. Kako se može naći na stranicama NATO-a, ta obrana od balističkih projektila nije usmjerena protiv Rusije, već je zamišljena za obranu europskih saveznika od prijetnji projektilima izvan euroatlantskog područja.
Amerika sa EU od 1991. priprema novi svetski rat
Kako dodaje, nakon završetka Trećeg svetskog rata, a u sociologiji međunarodnih odnosa tu se misli na Hladni rat koji je trajao od 1949. do 1989. godine dovevši do pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza, Amerika zajedno s Evropskom unijom priprema novi svetski rat.
„To traje od 1991. godine, a negde od 1997. zapadna Evropa krenula je u kolonizaciju istočnog dela kontinenta, posebno onih zemalja koje su se odvojile od Sovjetskog Saveza ili izašle iz njega. Reč je o petnaestak država. Učlanjivanje tih zemalja u Evropsku uniju i NATO samo su instrumenti u tom procesu – brza NATO-izacija pa i EU-kolonizacija jugoistočne Evrope po kriterijumu prava jačeg“, smatra Kulić.
Očito, primećuje, nije tačno da su Rusi napali Ukrajinu ničim izazvani, već zato što je NATO pod vođstvom SAD došao svojim raketama na rusku granicu.
„Tu se otvara pitanje ko je ovde napadač, a ko se brani. Rusija se brani od ugrožavanja života u svom prostoru jer zapadna doktrina već dugo smatra da je Rusija najunosnija nekretnina na svetu, koju Zapad treba osvojiti svim sredstvima“, primećuje profesor.
Na komentar novinara da je ukrajinski narod tu najveća žrtva i da je „sličnu sudbinu doživela i Hrvatska“, Kulić kaže da se to ne može tako upoređivati, jer je Ukrajina sasvim drugi slučaj.
„Ukrajinski je narod kolateralna žrtva sukoba Zapada s Istokom. Videćemo hoće li se do kraja ovog meseca završiti ta priča s uništenjem zapadnih enklava u Ukrajini koje ratuju protiv Rusije. Članice EU, pa i Hrvatska, šalju tim enklavama pomoć i oružje. Mislim da će oni koji to čine snositi istorijske posledice. I hrvatski narod kao subjekt kulture snosiće posledice odluka naših političara koji su se priklonili zapadnom imperijalizmu, a koji dugo priprema to što se ovih dana događa. Mislim da se nismo našli na pravoj strani istorije, nego na krivoj“, kategoričan je Kulić.
On misli da se o Ukrajincima puno vodi računa u ruskoj vojnoj akciji kojoj cilj nije uništavanje gradova i ubijanje naroda, nego uništavanje enklava u kojima je Zapad postavio infrastrukturu za rat protiv Rusije.
„Rusi imaju obzira prema Ukrajincima jer su to bliski narodi, a Ukrajina je u istoriji bila deo Rusije kojoj je Kijev neko vrijeme bio i glavni grad. U našoj javnosti, nažalost, ne govori se istina“, ocenjuje Kulić.
Profesor je uveren da nije tačno da ruska vojska sprečava evakuaciju civila iz Mariupolja.
„To je propaganda, kao što nije tačno da gađaju samo vrtiće, porodilišta i osnovne škole. Ne želim sada ulaziti u pitanje vojnih operacija. Mene zanima što će se događati s Evropom, pa i Hrvatskom, kada se sve ovo završi. Zanima me ko će polagati račune za ovu nesreću i neistine koje su izgovorene za obmanjivanje javnosti“, pita se Kulić.
Kako kaže, zna se da Rusija nije upotrebila ni deset posto oružja.
„Ima ga dovoljno da sve u Ukrajini sravni sa zemljom, ali to joj očito nije cilj. Oni koji tvrde da Rusi hoće da pobiju stanovništvo u gradovima ne govore istinu. Pročitao sam neke materijale ruskih generala i njihove koncepcije rata protiv Zapada. Dakle, ne rata protiv Ukrajine, nego protiv Zapada. Nemojte ovaj sukob svoditi na Rusiju i Ukrajinu, jer to doktrinarno nije tačno. Reč je o ruskom sukobu sa Zapadom u kojem Rusi žele da unište zapadne enklave u Ukrajini, od kojih neke ratuju pod neonacističkom zastavom i nemaju veze s Ukrajinom“, ocenjuje profesor.
Na pitanje da li veruje da će se rat u Ukrajini završiti za mesec dana, Kulić kaže da ne zna, ali da veruje da će se ubrzo znati ko je u svetu u pravu:
„Ratuje se u cilju odvajanja Evrope od Rusije koja je zarobljena sa 450 atomskih bombi. Pratim tela Evropske komisije i znam da se Evropskom unijom ne upravlja iz Brisela, nego iz jedne druge zgrade, ne iz one u kojoj se nalazi nemačka vlada“.
Ovde je, dodaje, reč o sukobu nametnutom od oligarhije iz Vašingtona koja je po njegovom mišljenju, patološka, bez ikakve kulturne dimenzije, s obzirom na to što radi drugim narodima.
„U suprotnom, nestaćemo kao subjekt kulture, jer ćemo sami sebe devalvirati ne shvatajući da su nam ove okolnosti nametnute, ne iz Brisela, nego iz Vašingtona“, upozorava profesor.
Kina krajnji cilj
Na pitanje ko će imati najviše štete, a ko koristi od rata u Ukrajini, on kaže da je to centralno pitanje.
„Ovde se želi ići na uništavanje Rusije i njeno pretvaranje u drugorazrednu ili trećerazrednu silu, kako bi se lakše izveo obračun s Kinom kao prvorazrednom silom. Vođe velikih naroda nisu planetarno zreli kada jedni drugima prete nuklearnim oružjem, jer nas to vodi u samouništenje. Narodi Evrope imaće u ovom ratu ogromne štete, naročito kada se klasična struktura evropskog gospodarstva uruši zbog manjka energenata, sirovina i metala koji u velikoj meri dolaze iz Rusije. Građanima u Evropi, kao i u Hrvatskoj, život će znatno poskupeti“, smatra Kulić.
Izlaz u povlačenju NATO i SAD sa granica Rusije
Na pitanje kako se rat u Ukrajini može zaustaviti i kako se može rešiti taj sukob Zapada i Rusije, Kulić kaže da je izlaz u povlačenju NATO-a, odnosno Sjedinjenih Država, s granica Rusije.
„Verujem da će Rusija nakon toga kompenzovati Ukrajinu za ono što je tamo srušeno. Postoje načini za zaustavljanje rata u Ukrajini i sukoba Zapada s Rusijom, samo ako Zapad bude razumeo taj uslov. Povlačenje snaga NATO-a s granica Rusije je prvi uslov. To znači da problem i rešenje nije samo u Rusima, nego je problem u Zapadu“, kaže profesor uz napomenu da ne zagovara interese Rusije, već govori ono što jeste.
„Ovo što govorim je proverljivo. Ne zagovaram ničije nasilje. Pravo na nasilje ne može imati niko, pa ni Rusi, niti Amerikanci, spram sveta“, rekao je Kulić za Novi list.
Gubitak dominacije
„Amerika je proteklih godina počela da gubi dominaciju u svetu. Ona želi Evropu zadržati za sebe, samo zato da bi joj prodavala svoju naftu i plin po deset puta višoj cijeni od one kakva je bila. U ovom sukobu Evropa će jako stradati. Evropski lideri nisu razumeli suštinu tog sukoba. Vođe velikih naroda nisu planetarno zreli kada se sukobljavaju oružjem preko leđa trećih. Tu ukrajinski narod strada ni kriv, ni dužan. Taj narod nije javno informisan o tome ko protiv koga ratuje u Ukrajini. Ako neko govori da je Rusija „ničim izazvana“ pokrenula agresiju na Ukrajinu, onda ga ja pitam kako to da je NATO svojim raketama došao na ruske granice i kako to da se dosad o tome ćutalo, uključujući i kod nas u Hrvatskoj“, kaže Kulić i dodaje da su to ozbiljne stvari i oni koji to ovog časa budu razumeli imaće mogućnost da opstanu kao subjekti kulture.
*Napomena: Naknadnom analizom faktograf.hr utvrđeno je da Slavko Kulić neutemeljeno tvrdi da Rusija u Ukrajini uništava laboratorije za proizvodnju biološkog oružja. U Ukrajini postoje biološki laboratoriji, ali nema dokaza da se u njima proizvodi oružje. Prvobitna verzija članka je dopunjena. Analizu možete pročitati ovdje.
(SB)
Oznake: Slavko Kulić
