Prvi čovjek Udruženja mljekara Srpske poručio: Isplata podsticaja ili ostavka ministra!

Ukoliko dug za podsticaje za 2015. godinu u iznosu od oko 24 miliona KM ne bude isplaćen do 20. aprila, deset udruženja poljoprivrednika u RS zatražiće od ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, Steve Mirjanića, da podnese ostavku!

Ovo je u intervjuu za Press potvrdio Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja mljekara RS, nakon sastanka u Bijeljini sa još devet predstavnika preostalih udruženja poljoprivrednika.

On kaže da bez isplate dugovanja na koja su poljoprivrednici računali nema proljećne sjetve ni proizvodnje, jer su ionako osiromašeni seljaci, dovedeni na ivicu propasti iščekujući prijeko potrebne podsticaje.

– Tražićemo sastanak s premijerkom RS, Željkom Cvijanović, i predsjednikom RS, Miloradom Dodikom. Ako ministar Mirjanić sam ne podnese ostavku, tražićemo da bude smijenjen. Nema više svrhe, ministar je takav da, ako podsticaji ne budu isplaćeni do tada, mi s njim nemamo šta da dogovaramo. On je rezultate pokazao, uspio je da smanji broj proizvođača sa 10.000 na 4.500 za vrlo kratko vrijeme – rekao je Usorac.

– Podržavamo proteste, ali ako do 20. aprila dug ne bude isplaćen, ne vidim razloga da protestujemo. Sjetva će biti otkazana, a nama bi bilo bolje da nađemo kupce za zemlju i povučemo se. Možda će ti neki koji pišu pravilnike početi da rade na njoj kad već znaju kako i šta treba da se radi. Nećemo sijati u oktobru i čekati do zime da se sjete i isplate ono što nam duguju. Ako ne isplate podsticaje, nema proizvodnje hrane, pa neka se oni bave našim poslom.

– Ukoliko se ne ugrade naše sugestije, biće užasan. Umjesto da posluži da se smanje zloupotrebe, pravilnik je pisan tako da se okoristi desetak najvećih proizvođača, a da nastradaju oni mali. Ovaj pravilnik nije potrošački ni socijalni, već pljačkaški, osmišljen da samo određenim ljudima donese korist.

– Čitav niz sugestija smo dali, da se riješi problem sa izvozom mesa u Tursku i da se uvede zaštita za domaće proizvođače, da se riješi problem s plavim dizelom tako da on postane dostupan svim poljoprivrednicima u BiH. Tražili smo i oštrije inspekcijske kontrole, da se smanje zloupotrebe i da isplata podsticaja bude transparentna tako da se redovno ažuriraju podaci na sajtu ministarstva. Primjera radi, iako se 63 firme vode da su dobile kredit od milion maraka za poljoprivrednu proizvodnju, mi nismo nikad čuli za više od pola njih. U voćarstvu nismo čuli za 70 odsto onih koji su dobili “masne” kredite.

– Definisane su tako da se kreću od 10 do 30 feninga po litru, ali problem s njima jeste u ograničenjima iznosa. Napisano je tako da se iznos za mlijeko ekstra kvaliteta može isplatiti 30 feninga, a za niži kvalitet deset. Međutim, ograničen je iznos ukupnih sredstava, pa ako bude veća količina mlijeka, ako krava da više, lako se može desiti da neće biti novca za premiju. Ne može krava da se ograniči da daje onoliko mlijeka koliko je propisao ministar svojim pravilnikom. Kažem vam, ovim pravilnikom samo je ministar zadovoljan. Donijeli su ga drugi, bez uvažavanja mišljenja seljaka i sugestija s terena. On je loš i destimulativan, ne ide u pravcu razvoja proizvodnje, već zadovoljenja potreba uskog kruga proizvođača kojima je namijenjen.

– Vidjećemo, ali ako ne isplate podsticaje, džaba nam sve. Dug od oko 24 miliona KM za prošlu godinu i još 10 miliona koliko se nabralo za ovu godinu nije mali i daj bože da oni to isplate. Ljudi nemaju para, a obećana im je pomoć za sjetvu i na nju su računali. Ovo kašnjenje je pogubno za sve nas, proizvođače i sezonu koja je pred nama. Ne znam kako oni to ne vide, ili se tu radi o pobjedi nekog jakog lobija koji sve ovo priželjkuje.

– Da ograniče uvoz pooštravanjem kontrola na granicama. Zbog loše kontrole, 70 odsto robe ne ide na terminale i carini se s umanjenom vrijednošću, količinom ili se uopšte ne carini. Na nekim prelazima nema carinskih terminala, dok dva granična prelaza koja je registrovala EU, Gradiška i Bijača, ne ispunjavaju ni osnovne uslove za izvoz i uvoz robe životinjskog porijekla. Nažalost, granica je bolje uređena između Avganistana i Pakistana nego kod nas.

– Čisto sumnjam! Do sada su nam, kad se pobunimo, davali male ustupke, ali sve je uglavnom ostajalo mrtvo slovo na papiru. Naši političari nisu spremni da založe svoj obraz za narod. Oni rade u interesu uvoznih lobija, a sve ide preko naših leđa. Pojedinci su toliko korumpirani da uopšte ne prezaju od uništavanja domaće proizvodnje zarad neke sitne lične koristi.

– Tvrdim da EU u BiH definitivno ne trebaju njeni predstavnici. Ljudi koji bi trebalo da su na našoj strani i da predstavljaju nas najbolje štite interese Evrope. EU nije mogla da nađe bolje zaštitnike, jer su joj  predstavnici bh. vlasti uvijek davali trostruko više nego što je tražila. Moj stav je da se BiH hitno mora zaštititi od uvoza i zatrpavanja jeftinom robom očajnog kvaliteta koja je, već sada se može reći, do nogu potukla domaće poljoprivrednike.

Radimo više, imamo manje

– Gotovo nigdje u svijetu seljak ne živi dobro, a kamoli kod nas. Pregrmili smo nekoliko suša, a onda i velike poplave u kojima smo izgubili stotine miliona maraka. Činjenica je da živimo kudikamo gore nego prije deset godina. Ne treba zanemariti činjenicu da poljoprivreda plaća i ceh ekonomske krize, tako da danas moramo raditi daleko više da bismo imali manje.

(Press)