Putinov intervju šerifu Karlsonu

PIŠE: Aleksandar Apostolovski

Teško je poverovati da će se Taker Karlson naročito potresti ako Evropski parlament predloži Evropskoj komisiji da mu se uvedu sankcije. Ne verujem ni da ga je naročito uzdrmalo to što ga je Hilari Klinton opisala kao Putinovog korisnog idiota i kao štene. Po povratku iz Moskve, posle senzacionalnog intervjua sa Vladimirom Putinom, Taker je ležerno odgovorio da Amerikom vladaju ludaci.

Dobro došli u novi svet, na korak do kataklizme. Konzervativac koji odavno tvrdi da su korporacijski mediji mrtvi, pa je posle otkaza na Foks njuzu odlučio da postane sam svoj novinar, sa nalogom na platformi „Iks”, izazvao je tektonske potrese u geopolitici i medijima. Američki mejnstrim mediji i demokrate ne mogu da smisle Takera i rado bi mu spakovali hapšenje zbog špijunaže. Mogu ga osumnjičiti da je unapred šaputao na uvce pitanja Putinu, što ga može dovesti pod udar federalnih zakona. Ali očigledno je da bi ovaj pedesetčetvorogodišnjak i to jedva dočekao, preokrenuvši stvari, kao što je uvek činio, u svoju korist. Na sve je mislio, rekao bih, nešto manje on, a mnogo više njegovi pokrovitelji. Dmitrij Peskov, pres-sekretar Kremlja, izjavio je da Karlson nije unapred dao pitanja Putinu, nego su seli jedan do drugog prilično blizu i započeli intervju koji će danima jednako gledati i analizirati kako oni koji strastveno obožavaju tako i oni koji jednako strastveno mrze Vladimira Vladimiroviča.

Obojen crnim katranom i perjem i potpuno cenzurisan u zapadnim medijima, Putin je pokazao zašto se, i sa toliko naslaga kontroverzi, smatra političarem velikog kalibra. Ali da bi harizma Vladimira Vladimiroviča doprla do svakog oka i uha u svetu, a naročito u Americi, bio mu je potreban medijum sličnog novinarskog kova, sa američkom krštenicom.

Interesi su bili obostrani. Hajde da zamislimo da je bilo ovako. Peskov je jednog lepog zimskog dana nazvao Takera mobilnim telefonom i rekao mu: „Hajde, tovariš, svrati do Moskve da intervjuišeš Putina.”

Taker je odgovorio: „Stvarnoooo?”, a onda kupio kartu od Njujorka do Beograda, potom u VIP salonu Beogradskog aerodroma popio sok od paradajza, čekajući let „Er Srbije” koji će ga odvesti do Moskve, gde ga je na aerodromskoj pisti čekala limuzina, koja ga je potom provozala kako bi video Podmoskovlje.

Teško će biti da je bilo tako jednostavno.

U predvečerje američkih izbora, iako su oni u novembru, dakle, samo što nisu, predsednik SAD Džo Bajden suočava se sa rekordnom nepopularnošću. Na drugoj strani je Donald Tramp. Iako suočen sa nekoliko sudskih procesa, Donald je dostigao onu političku putanju koju priželjkuje svako ko se dohvati politike, a naročito ako ona vodi ponovo do Bele kuće. Ta putanja raste progresivno sa svakom aferom koju, sasvim logično, protiv njega serviraju vladajuće strukture Amerike.

Otuda i takva, slična popularnost Takera Karlsona, kao Trampovog omiljenog novinara. Glas mu se sve više čuje i sve je više praćen na platformi „Iks” što su njegove izjave žešće i često ulaze u sivu zonu teorija zavere, kao one o štetnosti vakcina protiv kovida. Ali kada je Taker proricao da se u laptopu Hantera Bajdena kriju mnogi kosturi, pokazalo se da je na dobrom tragu, što je Karlsona pretvorilo u novinarskog šerifa koji jaše kroz internet preriju platforme „Iks”, u vlasništvu još jednog mesije novog doba, supermilijardera Ilona Maska. Naravno da je Ilon naklonjen Trampu.

Očigledno je da je Donald počeo da bira svoju ekipu mnogo pažljivije nego tokom kampanje za svoj prvi predsednički mandat, kada ga je izdavao svako ko nije imao pametnija posla. I okolnosti mu sada idu na ruku. Predsednik Bajden se očigledno bori sa demencijom, što nikako ne treba ismevati, a nažalost, takva praksa postaje manir čak i u Americi, koja je po tom pitanju hipersenzibilna. Međutim, demokrate se sada nalaze u zamci koju su sami postavili. Ako priznaju da Džo Bajden ne može da obavlja predsedničku funkciju zbog zdravstvenih problema, priznaće time da to nije nastalo odjednom i suočiće se sa neprijatnim pitanjem ko zaista vodi Ameriku, umesto izabranog predsednika Sjedinjenih Država. Čak i da to učine, među demokratama na horizontu nema kandidata koji bi do novembra mogao da se suprotstavi Trampu. Kad sam već kod toga, gde je nestala potpredsednica Kamila Haris?

Istovremeno, danas je lakše ući u Ameriku preko mitske reke Rio Grande nego u beogradski „Lidl” kada su akcije sniženja, što je dovelo do prekomernog ulivanja migranata u Teksas, izazivajući sukobe žestokih Teksašana sa federalnim vlastima.

Ako se oni pravi, suludi ratovi vode u Ukrajini i Gazi, sudbinu sveta narednih godina odlučiće predsednički izbori u Americi. Za koga bi danas glasali američki očevi osnivači i ko bi vratio veru u obnovu etičkih i demokratskih postulata američke države, onakve kakva je bila s pravom uzor čitavom svetu? Da li je to Donald Tramp ili Džo Bajden?

Ma kako na prvi pogled apsurdno zvučalo da je to Tramp, ako napravimo otklon od stereotipa prema njemu i držimo se isključivo njegove politike, na užas neoliberala, trag će voditi ka njemu.

Tramp je hiljadama milja od savršenog prototipa praočeva Amerike, ali drugog izbora nema, a Barak Obama, koji je na prošlim izborima zapravo vodio Bajdenovu kampanju, ne može da se kandiduje.

Na drugoj, istočnoj strani, Vladimir Putin je hiljadama kilometara daleko od demokratskog lidera, ali kako se inače demokratija teško uzgaja u Rusiji, neprikosnoveni šef Kremlja je čovek s kojim će se pregovarati o ratu i miru.

Da li je intervju Takera Karlsona, glasnogovornika Trampa, ispipavanje terena za novi detant? Putin to čak nije ni krio, ne uputivši nijednu uvredljivu reč ni o jednom američkom predsedniku sa kojima se veoma blisko sastajao, dok su oni menjali, a on ostajao u zlatnoj sali Kremlja. Opleo je, naravno, nekoliko puta po Ciji, što je običajno pravo svakog bivšeg uglednog kagebeovca kao što je Vladimir Putin. Ali pre bih rekao da je ovaj globalni medijski spektakl zajednička koprodukcija dela američkog establišmenta koji shvata da će svet otići dođavola i onoga koji ih je podsetio da to toga može doći.

Uostalom, Taker je u Moskvi razgovarao i sa Edvardom Snoudenom. Interesantan susret američkog novinara konzervativca i bivšeg odbeglog saradnika američkih obaveštajnih službi, jednog od najpoznatijih svetskih uzbunjivača i špijuna. Sa Snoudenom Taker nije napravio intervju. Ne verujem da su razgovarali o tome kako se Snouden navikao na rusku zimu!

Dok američki liberalni mediji Karlsona nazivaju podrugljivo Trampovim diplomatom iz senke, predviđajući mu visoko mesto u državnoj administraciji ako kojim slučajem pobedi Tramp, ovaj novinarski kauboj je, jednostavno, dobio svetsku ekskluzivu. Obožavaoci ga dižu u zvezde, mrzitelji bi ga strpali u Gvantanamo, ako tamo ima slobodnih apartmana. Što se više pletu zavere u vezi sa tim intervjuom, to njegova gledanost više raste. Mnogo je jasnije i zašto je Ilon Mask kupio „Tviter” za silne pare i pretvorio ga u „Iks”, a zatim ga oslobodio cenzure kojoj je bio podvrgnut Tramp. Kockice se polako sklapaju. Koga će sledećeg intervjuisati Taker Karlson?

(politika.rs)