Razgovor iz koncept bara: Kako prekodrinci odlučuju izbore u Srbiji
Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji biće održani 17. decembra, a mnogi smatraju da su ovo prvi izbori na kojima je ugrožena apsolutna vlast Aleksandra Vučića i SNS-a. Kampanja uveliko traje, a ona se ni po čemu ne razlikuje od onoga što smo viđali i ranije.
PIŠE: Aleksandar Stojanović
Predstojeće izbore i političku situaciju u Srbiji bi svakako mogli tumačiti na dugo i naširoko, ali ovdje ćemo se baviti drugim fenomenom koji se opet reciklira u srpskoj javnosti. To su birači iz BiH, Republike Srpske koji imaju pravo glasa u Srbiji.
Matematika u tom pogledu je jasna, pa se prosto čovjek zapita kako je takva tema došla na dnevni red. Međutim, stručnjak za politički marketing otkriva kako je izgledao jedan razgovor koji je slušao u jednom beogradskom koncept baru, a koji je kasnije iskoristio u kampanji. Za potrebe teksta učesnici razgovora će se zvati Pavle i Borko.
Razgovor
Pavle: Brate, nadam se da će ovo zlo pasti, da ćemo se konačno osloboditi (ispija prvi gutljaj late makijata)
Borko: (Otpija gutljaj kraft piva) Brate moj, postalo je neizdrživo. (oblizuje rizlu i s dva prsta vadi duvan iz vrećice)
Pavle: Mi ako to sad ne uradimo, vladaće večno.
Borko: Ali prejaki su brate.
Pavle: Pa jesu brate, ali ne možemo stalno pričati, moramo nešto uraditi (otpija gutljaj kraft piva i povlači prvi dim). Pola njih su tamo iz interesa, nema tu ideje, nema želje nešto da promene.
Borko: Ubiše nas penzosi, brate, a mladi otišli. Ovi što su ostali ništa ne kontaju, zadrigle budale i turboprimitivci (naručuje drugu kafu).
Pavle: Klošarčine brate. Uvali im jeftini parizer, da sto vrae i ovi odma’ dupe prodaju. Poslove dobijaju preko stranke.
Borko: Baš
Pavle: A penzosima isprali mozak Pink, Hepi, Jeremićka, Marić, debeli Sarapa i prodaju se za neko sitno povećanje penzija.
Borko: A on im ih je oteo.
Pavle: Oteo, da.
(Stiže kafa, konobar spušta i sluša šta pričaju)
Pavle: Gdje sam stao? Da, oteo im on penzije i oni sad nama mladima odlučuju o budućnosti. Da hoće više pocrkati…
Borko: Baš (stavlja pola kesice šećera u kafu). A znaš šta je najjače, brate? Nas niko ništa ne pita, postavilo nam ove seljačine na funkcije, ove pizde što su ostavili sve na Kosovu i u Krajini, preuzeli su nam grad brate.
Pavle: To brate (završava pivo i suptilno podriguje sebi niz bradu, maše rukom za drugo). Došli iz pripizdina da nama ovdje odlučuju sudbinu.
Borko: Seljačine, još im praziluk iz dupeta viri. A ima nas, vidio si na protestima, vidio si silu, ali moramo ispaštati zbog dođoša
(Konobar spušta pivo) Momci, svi su oni isti, rade za istog gazdu. Zajebite politiku, ima li žena?
Pavle: Šta tebe boli đoka ima li kod nas žena? I nisu svi isti, brate, nisu. Dosta mi je te priče. Pogledaj samo face ovih na vlasti, pogledaj te kretenoidne face. Nisam isti kao oni. Ja sam završio FDU, oni nisu nikad ušli u pozorište. Ja sam aktivista 10 godina, jer volim, oni ušli u stranke jer moraju.
(Konobar brzo odustaje od rasprave i konta u sebi koji će meni ovo đavo)
Borko: Evo, ovakvi su problem. Meni konobar treba odlučivati nešto! Vjerovatno je i on došao sa strane, Bosanac neki utripovani (vadi mali češalj iz torbice i češlja bradu).
Pavle: Nema većeg zla od njih i njihove priče o “majci Srbiji”. Koja majka majmune, sjašite nam više i vratite se u pećine iz kojih ste došli.
Borko: Baš brate. I sad će autobusima da ih dovedu desetine hiljada da meni odlučuju sudbinu.
Pavle: Šta desetine? Bar 100.000. Ma šta sto, seci me ako ih ne dovuče pola miliona da pobedi taman za njihove glasove.
Borko: Realno. Nisam o tome razmišljao. Još danas čujem nekog lika na ijekavici priča, 100% je došao da se prijavi za glasove. Nikad ovoliko ijekavice nisam čuo u Beogradu. Ovo nije više naš grad, bre.
Pavle: Šta će, došli da vide malo sveta iz onih svojih zabiti. Ma, ne vredi.
Borko: Baš, ne treba ni izaći na izbore. Ionako će žvalavi da ih pokrade i dovede pola miliona prekodrinaca. Bojkot je najjače rešenje.
Pavle: Bukvalno. Joj, ubi me žgaravica od ove kafe.
Borko: Ni meni pivo nije nešto selo. Odo’ u ovu novu pivnicu da vidim kakvo je tamo pivo. Dečko, ‘ajde naplati.
Konobar: Momci, 1.800 dinara. Nego, promeniste li vlast?
Borko: Ma nema nama spasa dok nas opet ne bombarduju i ne sravne sa zemljom. Sve su nas trebali pobiti ‘99, a ko je bio pametan da ode u Nemačku.
Konobar: Dobro momci. Nego, jel’ to na posao?
Borko: Ma jok brate. Tražim posao, ali nema od ovih, sve su okupirali. Odo’ na pivo negde, da iskuliram.
Pavle: Odo’ i ja na još jednu kafu, čekaju me ovi moji iz kraja, imaju neke info iznutra, kažu da ovaj pada 17. decembra. Pa da ga ubijemo na Twitteru, da mu izazovemo paniku.
Borko: To, to brate, samo ih prepadati treba. Ćaolina.
Pavle: Ćao, brate, zovem sutra ujutro na kafu.
———–
Kada su Dragan Đilas i Marinika Tepić prije nekoliko godina iznijeli tezu da se birači iz Republike Srpske dovoze autobusima kako bi glasali za SNS i Aleksandra Vučića, iskoristili su to “otkriće” kako bi sa sebe saprali dugogodišnje katastrofalne rezultate.
Na posljednjim izborima bilo ih je 11.120 iz BiH. A da bismo objasnili koliki je njihov uticaj, navešću samo da npr. Barajevo u Beogradu ima 24.000 stanovnika. Dakle, broj birača iz BiH mogao bi, možda, uticati na rezultate izbora u jednoj beogradskoj opštini. A u trenutku kad su ti podaci prvi put izneseni u javnost, broj birača iz BiH bio je još manji. Pa izvucite zaključak šta je poenta ove priče.
Oznake: izbori Srbija, Kolumna, komentar, Srbija
