Robote, ne ljuti se

Piše: Aleksandar Apostolovski

Veštačka inteligencija ume da halucinira, ako je na to navede čovek. Šta će se dogoditi kada to postane obrnuto? Ništa naročito, biće to kraj sveta. Naravno da se najmoćniji medijski mogul Željko Mitrović prvi setio da iskoristi ta informatička čudesa, a čitaoci će mi oprostiti na neobaveštenosti, jer mi ne pada na pamet da tu generisanu AI, a ima nešto što se zove i ChatGPT, previše izučavam, jer se ipak držim svoje. Mislim na inteligenciju.

Kada je Svevišnji oblikovao Željka očigledno na njoj nije štedeo, o čemu mogu posvedočiti i njegovi prijatelji i neprijatelji koji su u različitim režimima imali različiti status kod vlasnika Televizije Pink. Samo se njegov položaj nije menjao i ostao je vladajući, što je u Srbiji podvig dovoljan da iznenadi i Mensu. Ko misli drugačije, neka testira svoj i-ku.

Naravno da je sa takvim statusom hodača po srpskoj vodi koji nikada ne potone, Željko krenuo i u naučna istraživanja, pa je, osim izleta nekoliko metara iznad zemlje na letećem automobilu i proizvodnje dronova, odlučio da se poigra sa veštačkom inteligencijom na svojim televizijskim kanalima.

Kako su i inače na njegovom svakodnevnom meniju lideri opozicije, Žeks je, što je njegovo kodno ime namenjeno za društvene mreže, smislio satirični format „Čoveče, ne ljuti se”. U njemu je, korišćenjem veštački inteligentnih spravica, predstavio Dragana Đilasa, Mariniku Tepić, Vuka Jeremića i Borisa Tadića. Za sada.

Štos je u tome što su te mašinice sposobne da, snimajući glas svakog čoveka, kasnijom obradom od njega naprave neviđenog genija, neopevanu budalu, totalnog smarača, vrhunskog šoumena… Šta god duša poželi. Naravno da pomenuti lideri opozicije, među kojima je i bivši šef države u dva mandata Boris Tadić, nisu prikazani kao pametnjakovići, jer su njihove izjave falsifikovane. I, eto novog medijskog i političkog urnebesa koji bi možda prošao kao još jedan eksperiment Mitrovića da ne zadire u sve veći pakt veštačke inteligencije i medija.

Televizija Pink apsolutno, što će reći punim gasom, podržava Aleksandra Vučića i to ne skriva. Uglavnom se na njoj Vučićevi protivnici provode kao bosi po trnju, iako na njoj ne gostuju. Što svojom, što tuđom voljom. Ali, ovoga puta su im umetnute reči koje nikada nisu izgovorili, pa gledaoci mogu biti dovedeni u zabludu, naročito zbog toga što ih Žeks emituje u centralnim informativnim emisijama.

Da su kojim slučajem spakovani u posebnu emisiju koja parodira političke, društvene i ostale takozvane javne ličnosti, eksperiment bi možda i uspeo, naročito da se Željko setio i da je prvo iskarikirao najpre sebe i ponekog pojedinca iz vrha vlasti. Međutim, kako u sličnim satiričnim formatima to ne čine ni opozicioni mediji, odnosno ne šale se na račun svojih favorita, a naročito ne na svoj račun, medijska situacija je kao u Prvom svetskom ratu. Pešadija je u rovovima, a između dve zaraćene strane je livada. Umesto municije koriste se reči sa trenutnim i odloženim dejstvom. Ko preživi, pričaće.

Kada je Dragan Đilas najavio tužbu protiv Željka Mitrovića, pomenuo je nešto što je važno, a to je da se na ovakav način mogu falsifikovati izjave državnih zvaničnika i time ugroziti čitava zemlja. Time je Đilas, možda iz nehata, predupredio eventualnu sličnu montažu sa Vučićem, recimo. Hajde da zamislimo kako neka televizija ili vlasnik naloga na nekoj od društvenih mreža veštački inteligentno obradi Vučića i umetne mu, recimo, izjavu da je priznao Kosovo. Ili izdao naredbu – da se vojska na Kosovo vrati.

Ali, nije ovde reč o Vučiću, već o bilo kojoj osobi. Vučić je, gostujući na RTS-u, osudio korišćenje veštačke inteligencije u svrhu falsifikovanja lika i glasa i rekao da je to nefer i nedozvoljeno u jednoj demokratskoj državi. Razume se da je podsetio da su i njega predstavnici bivšeg režima namestili, objavljujući fotografiju na kojoj se grli sa Kurtijem, iako je to bila foto-montaža. Vučić je pozvao nadležne organe da reaguju za nekoliko dana. A kada on zvanično pozove, oni se obično sete pa reaguju.

U ovom Vučićevom manevru mnogi će se s pravom kladiti da je igra sa Željkom unapred dogovorena, kako bi se pokazalo da predsednik želi fer demokratsku utakmicu, iako je, istine radi, on uglavnom targetiran kao omiljena meta medija sa one strane fronta koji iz drona osmatra Željko.

Paradoksalno je sledeće. Da „Žeksove ludorije”, kako je i sam Mitrović želeo da prvo nazove svoj veštački inteligentni eksperiment, može da bude lekovit i donekle smanji rastuće tenzije između vlasti i opozicije. Barem su se u vezi s nečim složili. Opozicioni lideri mogu biti zadovoljni jer su dobili ovu rundu. Jesu ismejani na nacionalnoj frekvenciji, ali ako se sete rodonačelnice pi-ara, ime joj je Zorica Brunclik, njena poruka prvim tabloidima koji su iznikli pod jugoslovenskim suncem, glasila je: „Pišite o meni, pa makar i dobro.”

Vučić takođe može da uknjiži bodove, jer je pokazao da ne želi da se na taj način bori sa svojim političkim protivnicima. Željko takođe može mirno da nastavi sunčanje u Sen Tropeu, jer je potvrdio svoj medijski uticaj, sviđalo se to nekome ili ne. Uostalom, već priprema sedmu sezonu rijalitija „Zadruga”, pod nazivom „Elita”. Nagradni fond za pobednika je 100.000 evra. Pa ko voli nek izvoli.

Ako se neko dvoumi, neka pita za savet veštačku inteligenciju. Bojim se njenog odgovora, jer će robot izmešati tolike evriće, elitu, vatromet, silikone i nacionalnu frekvenciju.

Činjenica da ta superinteligentna čudovišta zaista mogu da pobrkaju lončiće, čak i ako mislite da potpuno upravljate njima, stigla je i do mudraca iz Asošiejted presa. Pre nekoliko dana američka agencija objavila je smernice o veštačkoj inteligenciji, naglasivši da se ta alatka ne može koristiti za kreiranje sadržaja i slika za objavljivanje u servisima vesti.

„Naš cilj je da pružamo ljudima dobar način da shvate kako možemo pomalo da eksperimentišemo, ali i da budemo sigurni”, izjavila je Amanda Baret, potpredsednica AP za standarde vesti i inkluziju.

Menadžment američke agencije je konačno ukapirao da preveliko oslanjanje prilikom izveštavanje na robote, može ubiti novinarstvo. AP je deset godina eksperimentisao sa jednostavnijim oblicima veštačke inteligencije. I, šta su shvatili? Da se biće osamostalilo, pa su pozvali novinare upomoć. One od krvi i mesa, koje su nameravali da šutnu.

Drvim o tome mesecima i niko da mi kaže hvala. Bolje je da o pisanju odlučuje ljudski nego veštački inteligentan faktor. Robote, ne ljuti se!

(Politika)