Roditelji dječaka ubijenog u “Ribnikaru” objavili njegov esej: “Ja sanjam velike snove”

Mališan, koji je poginuo u pucnjavi 3. maja u školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, u eseju je najiskrenije opisao sve što za sebe želi u budućnosti.

Dječak koji je tragično izgubio život u masakru koji se dogodio 3. maja ove godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” opisan je kao jedan od najtalentovanijih učenika te ustanove.

Bio je nasmijan i veseo, pun duha, kako su ga opisali prijatelji.

Njegovi roditelji, dva mjeseca nakon pogibije, objavili su samo jedan u nizu njegovih radova za koje je dobio nagradu, a ono što je dječak iz svoje glave prenio na papir, veoma je potresno.

Bolom slomljeni roditelji, na Fejsbuk profilu podijelili su emotivnu i bolnu vijest, kojoj je trebalo da se raduju zajedno sa svojim sinom.

“U ovoj našoj tragediji i bolu koji nikada neće proći imamo potrebu da sa vama podelimo nešto lepo, a ipak toliko bolno da nam već slomljena srca dodatno cepa. Želimo da da vam pokažemo takmičarski rad našeg sina kojim je na ovogodišnjem takmičenju ‘Essay 2022’ u organizaciji KU Božidarac osvojio drugo mesto. Esej je pisan na temu ‘Novi početak’ zadatu od strane organizatora. Tema je lepa, izazovna”, navodi otac i dodaje: “Nažalost, taj san, jedan novi početak nije imao prilike ni da pokuša da ostvari jer mu je život oduzet pucnjem iz pištolja i pogotkom u srce, pucnjem iz pištolja iz ruke vršnjaka iz odeljenja kome niko iz tog razreda nikada nije učinio ništa nažao.”

Esej koji je napisao nastradali dječak srpski mediji su prenijeli u cjelosti:

“Svi imamo neke nove početke. Nekima novi počeci predstavljaju prepreku u životu dok su za neke novi počeci novi izazovi, uzbudljive avanture, životni cilj… To može biti polazak u školu, preseljenje, ali i neka nova simpatija. Za mene novi početak predstavlja moje buduće školovanje u inostranstvu.

U muzičku školu sam krenuo sa šest godina. Sada imam trinaest i idem u sedmi razred osnovne i prvi razred srednje muzičke škole. Naporno je, moram priznati, ali ako volite ono što radite ništa nije teško. Tokom dosadašnjeg muzičkog školovanja osvojio sam brojne nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Moji profesori smatraju da sam veoma talentovan i savetuju mi nastavak školovanja van Srbije na nekoj od prestižnih akademija.

Obrazovanje u inostranstvu za mene predstavlja jedan veliki izazov na koji ću, nadam se, moći da odgovorim uz podršku mojih roditelja, prijatelja i profesora. Odlaskom u inostranstvo moraću da se prilagodim novom okruženju: drugačijem načinu rada, drugačijoj kulturi, visokim zahtevima akademije… Možda ću morati da učim nove jezike i budem spreman na situacije u kojima ću oslonac imati samo u sebi. Moraću da vodim računa i o svakodnevnom životu, a imaću samo 17 godina. Ipak verujem da ću biti spreman” – napisao je dečak u svom radu, a potom nastavio:

“Odlaskom iz Srbije imaću prilike i da obiđem neke znamenitosti drugih zemalja, doživim nešto nezaboravno, razvijem nova prijateljstva. Na akademiji ću upoznati i druge talentovane muzičare sa kojima ću zajedno moći da sviram. Ko zna, možda i napravimo naš mali orkestar koji će zasvirati kompozicije Mocarta, Štrausa, Mahlera na nekoj ogromnoj sceni. Nadam se da ću imati prilike da upoznam i neke svetske poznate pijaniste kao što su Lang Lang, Ivo Pogorelić, Jevgenij Kisin… Možda će mi se ukazati i šansa da budem student masterklasa prestižnih profesora.

Međutim, prestižne akademije, poput Džulijarda u Americi, Kraljevske muzičke akademije u Velikoj Britaniji ili moskovskog konzervatorijuma, zahtevaju velika novčana ulaganja te se ja nadam da ću biti dovoljno dobar da zaslužim stipendiju za školovanje na nekom ovakvom univerzitetu. Ja sanjam velike snove i nadam se da ću ih jednog dana ostvariti. Odlazak u inostranstvo je samo deo mojih snova, samo još jedan novi početak. Možda sada mislite da sam samo zanesenjak i da su moji snovi nedostižni ali ja verujem da uz talenat i rad nemoguće ne postoji”,  zaključio je mališan svoj esej, kojim je osvojio drugo mesto.