Rusija na Dalekom Istoku – razvojna strategija za korak unapred: U Vladivostoku se otvara 9. Istočni ekonomski forum
U ruskom dalekoistočnom gradu Vladivostoku od 3. do 6. septembra održaće se deveti Istočni ekonomski forum.
Glavni zadatak ove godišnje manifestacije, utvrđene ukazom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, jeste doprinos razvoju privrede Dalekog Istoka, jačanje i proširenje međuarodne saradnje u Azijsko-tihookeanskom ili Azijsko-pacifičkom regionu, koji beleži burni ekonomski rast.
U radu prošlogodišnjeg foruma učestvovalo je više od 7000 ljudi, među njima oko 2400 predstavnika biznisa iz 62 zemlje. Potpisana su 373 sporazuma o saradnji na sumu od 3,818 triliona rubalja, pri tome uzete su u obzir samo sume onih ugovora koji ne predstavljaju komercijalnu tajnu. Najbrojnije strane delegacije doputovale su iz Kine, Indije, Laosa, Mongolije, Filipina.
Ova manifestacija zamišljena je 2015. godine kao deo napora koje vlada Ruske Federacije ulaže u razvoj Dalekog Istoka, kako bi se prekinuo odliv stanovništva iz ovog regiona u evropski deo Rusije. Kako je podvukao u najavi 9. Istočnog ekonomskog foruma pres-sekretar predsednika RF Dmitrij Peskov, cilj je da se život u regionu učini isto tako komfornom kao u evropskom delu zemlje.
U poslednjih nekoliko godina koje za rusku ekonomiju protiču u znaku zapadnih sankcija Istočni ekonomski forum dobija poseban značaj, između ostalog i u političkom smislu. Rusija jača vektor saradnje sa zemljama Azijsko-tihookeanskog regiona posle odluke Evropske Unije da faktički zatvori decenijama uspostavljane i razvijane pravce saradnje sa Rusijom.
„Uloga Azijsko-tihookeanskog regiona u međunarodnim poslovima naglo raste. Ovde se otvaraju nove mogućnosti za produktivnu kooperaciju, između ostalog u okviru uglednih multilateralnih struktura kao što su Evrazes, ŠOS, BRIKS. Želeo bih da potvrdim da je Rusija otvorena za dijalog sa svim zainteresovanim partnerima na azijsko-tihookeanskom prostoru, raspoložena za aktivnu saradnju u cilju izgradnje pravednijeg i demokratskog sistema međunarodnih odnosa, zasnovanog za istinskoj ravnopravnosti, oslobođenoj od diktata, vojnog pritiska i pritiska sankcijama“, – podvukao je u pozdravnom telegramu učesnicima foruma Vladimir Putin.
Danas je Azijsko-tihookeanski region najdinamičniji deo svetske ekonomije. U 50 zemalja regiona živi više od 4,2 milijarde ljudi ili 54% stanovništva planete. Za nekoliko poslednjih decenija mnoge zemlje regiona beleže visok tempo razvoja. Udeo Azijsko-tihookeanskog regiona u svetskom bruto domaćem proizvodu porasla je sa 21% 1991. godine do 35% 2019. godine.
Za to vreme zemlje regiona su takođe obezbedile sebi mesto među najvećim svetskim potrošačima nafte i prirodnog gasa.
Po obimu potražnje za naftom Kina se približava SAD, a Indija je postala treći najveći potrošač nafte u svetu. Istina, potražnja za gasom u zemljama regiona je osetno niža, pošto je za većinu njih gas još uvek relativno skupo gorivo. Eksperti očekuju da će vrhunac potražnje za plavim gorivom u zemljama Azijsko-tihookeanskog regiona pasti na 2040. godinu. Vrhunac potražnje za naftom u Kini će pasti na 2035. godinu, u nekim drugim zemljama regiona očekuje se da će to biti u periodu od 2030. do 2040. godine.
Imajući u vidu ovakve prognoze, zemlje regiona važni su partneri Rusije u oblasti energetske saradnje, zahvaljujući kojima ona može da održi balans izvoza energenata čak i u uslovima odustajanja EU od ruske nafte i gasa.
To pokazuje i najnovija statistika u skladu sa kojom je Rusija zauzela vodeću poziciju među izvoznicima naftnih derivata u Indiju (28,6% od ukupnog obima uvoza). Takođe isporuke ruske nafte marke Urals u Indiju u junu ove godine dostigle su istorijski rekord – 1,6 miliona barela dnevno. Pokazatelj je uvećan za 13% u odnosu na jun 2023. godine i za 2,2% u odnosu na maj tekuće godine, kada je bio uspostavljen prethodni rekord.
Takođe u regionu se nalaze najveći svetski proizvođači žitarica, što je izuzetno važno u kontekstu osiguranja svetske prehrambene bezbednosti. Kina je najveći proizvođač pšenice u svetu, ali ona gotovo ništa ne izvozi. Indija zauzima drugo mesto u svetu po proizvodnji, a Rusija treće. Međutim, Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, za njom slede Australija, SAD i Kanada.
Geografski veoma udaljene od Balkana zemlje Azijsko-tihookeanskog regiona poželjni su ekonomski partneri između ostalog i za Srbiju i njene susede. Prema rečima profesora međunarodnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Dejana Mirovića, srpski proizvodi nemaju šanse da se probiju na tržištu Evropske Unije zbog visokih carinskih barijera i subvencija kojima zemlje ujedinjene Evrope štite svoje proizvode.
„U tom smislu istočno tržište trebalo bi da bude posebno privlačno za Srbiju, posebno ako se uzme u obzir da je Beograd potpisao sa Pekingom ugovor o slobodnoj trgovini. Otprilike takav ugovor Srbija već odavno ima potpisan sa Rusijom. Srbija treba da sledi primer Rusije koja je uvidela da je to trište mnogo manje podležno protekcionističkim merama“, smatra Mirović.
Ruski primer se pokazao uspešnim i na njega se treba ugledati, podvukao je Dejan Mirović.
Treba istaći da Srbija aktivno razvija saradnju sa Kinom između ostalog u okviru projekta „Jedan pojas – jedan put“. Zemljama Azijsko-tihookeanskog regiona Balkan je interesantan kao jedan od mogućih punktova na putu njihove robe u Evropu. Sa druge strane, balkanske zemlje svakako bi imale šta da ponude zemljama ovog regiona, iako je njihova proizvodnja mala i količina robe nedovoljna za plasman na tako velikom tržištu sa ogromnim brojem stanovnika. Međutim, ukoliko bi se ova saradnja proširila i na druge balkanske zemlje, koje bi stvorile zajedničku bazu za izvoz na istočno tržište, kvalitet i količina proizvoda koji bi mogli da se plasiraju uvećala bi se.
Podsećamo da je posle poslednje posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu bilo najavljeno da Srbija planira da plasira deo svojih prehrambenih proizvoda na kinesko tržište. Sa druge strane, još 2014. godine, kada je Rusija uvela takozvane kontrasankcije zemljama EU i zabranila uvoz njihovih prehrambenih proizvoda na svoje tražište, bilo je reči o ulaganjima u prehrambenu industriju i poljoprivredu Srbije. Međutim, ovakva vrsta saradnje ne bi morala da se ograniči samo na Srbiju.
Takođe zemlje balkanskog regiona, koje su posle raspada savezne države ostale bez svoje industrije, još uvek imaju dobru kadrovsku bazu za neke vidove industrijske proizvodnje. Na primer, na Mašinskom fakultetu u Beogradu još uvek se školuju inženjeri brodogradnje, a velikih brodogradilišta kao što je bilo „Brodogradilište Beograd“ više nema.
Jasno je da ovakva vrsta saradnje nije ostvariva u uslovima nerešenog ukrajinskog konflikta i do krajnjih granica zaoštrenih odnosa između Rusije sa jedne strane i kolektivnog Zapada, pre svega EU i SAD, sa druge. Međutim, neminovno je da će pre ili kasnije doći do razrešenja ove političke napetosti. Zato nikada nije rano da se gradi strategija koja bi uzela u obzir i ovakav vektor budućih odnosa.
(Tatjana Stojanović)
Oznake: Istočni ekonomski forum, Rusija
