Sarajevska sačekuša za Dodika

Čitava istorija posleratne BiH bila je istorija rušenja Dejtonskog sporazuma od strane njenih kreatora. A cilj je ukidanje RS i na tome rade muslimansko Sarajevo i kolektivni Zapad

PIŠE: Nenad Kecmanović

Kolektivni zapad zaoštrava hibridni rat protiv Srpske. Već je mnogo komentarisana lakrdija sa Kristijanom Šmitom propalim kandidatom za v. p., koji krivično goni sve koji se oglušuju o njegove privatne zakone, neokolonizatori Srpske šire crnu listu politički nepodobnih funkcionera. Pored predsednika republike na spisku su se našli i premijer, spiker parlamenta, ministri i krug će se širiti i na poslanike, inostrane prijatelje Srpske, sve do hapšenja naroda. Najnovije mere iz širokog spektra su blokiranje platnog prometa sa inostranstvom i internet veza institucija RS.

„Sledi li konačni obračun sa Srpskom?” bila je tema tribine održane prvih dana oktobra u Beogradu. Odgovor učesnika je bio potvrdan, a lajtmotiv svih izlaganja „optužuju Dodika, a sude Srpskoj”. Pozivom Dodiku da se izjasni o krivici pred sudom BiH u Sarajevu je eto to što sledi i počelo, zatim su ekspresno odbijeni argumentovani prigovori optuženog i u najkraćem roku zakazano suđenje. Onda je pritisak na Dodika pojačan sankcijama za njegovu decu. Sutra biće i za unuke.

Ako nekom već i do sada nije bilo jasno, čitava istorija posleratne BiH bila je istorija rušenja Dejtonskog sporazuma od strane njenih kreatora. A cilj je ukidanje RS i na tome rade muslimansko Sarajevo i Kolektivni zapad. Iz Sarajeva ponavljaju da je Srpska genocidna tvorevina i privremeno okupirana teritorija. A Kolektivni zapad otima nadležnosti, javnu imovinu, entitetske granice, pravo da biraju svog predsednika. Reklo bi se da ostaje još samo ime Republika Srpska koje će označavati praznu ljušturu. No i to samo nakratko, jer već odavno postoji zamisao da se ukine i ime i da se Srpska zove Severoistočna Bosna, kao što je i Srpsko Sarajevo preimenovano u Istočno Sarajevo. Holbruk je odmah posle Dejtona rekao da su SAD pogrešile što nisu naterale Miloševića da se odrekne imena Republika Srpska. Ešdaun je 2004 izjavio da je „moguće ukidanje Srpske”. Petrič, 2014: „Vreme je za ukidanje Srpske.” Silajdžić 2007: „Cilj mi je ukidanje RS.” Čak i Sulejman Tihić tražio je pred Ustavnim sudom BiH ukidanje RS. Samo trenutno im je na dnevnom redu predsednik republike, a onda će oteti i sve preostalo što je uspeo da odbrani Dodik, podržan izbornim poverenjem naroda.

Prognoza da će se posle 10, 20, i, evo, skoro i 30 godina grčevitog otpora RS i HB, odustati od fatamorgane jedinstvene Bosne bez entiteta i kantona, koju neće dva od tri konstitutivna naroda, ispostavila se netačna. NJima se nije žurilo, a Srbi su vekovima navikli da izdržavaju u otporu. Međutim, sa globalnim geopolitičkim promenama naglog opadanja moći SAD i evropskih satelita, odnosno uspona evroazijskih džinova Kolektivnom zapadu je počelo da se žuri pa je i Dodik odgovorio projektom osamostaljenja i sporazumnog razlaza, koji je izazvao nervozu i ustoličenje v. p., koji nije dobio neophodnu saglasnost SB UN.

U laž ih je dodatno uterala Cvijanovićeva, kolektivna predsednica BiH, zahtevom Guterešu da obelodani zapisnik sa sednice SB na kojoj je Šmit navodno izabran za v. p. Nešić, ministar bezbednosti u Savetu ministara BiH, utvrdio je crno na belo da je Šmit prijavio boravak u Sarajevu kao nemački diplomata, a ne v. p. UN u BiH. Elem „imperija laži”, kako ih je nazvao Putin, a kod nas dodaju „ko laže taj i krade”. Preostaje pitanje da li će odmah ići do kraja i pokušati da srpskom narodu u BiH uz nadležnosti, opljačkaju i javnu imovinu, ukinu entitetske granice, kidnapuju demokratski izabranog predsednika republike. Nema više mic po mic, nego sve i odmah.

Mnogi smatraju da im, pored rata na Bliskom istoku i u Ukrajini, te napetosti sa Kinom oko Tajvana nije do novog, trećeg ili četvrtog živog ili potencijalnog žarišta u BiH. Da, ali im je, dok su oči sveta uprte daleko od Balkana, prava prilika da lake poene pokupe u Srpskoj na Dodiku i njegovoj deci. Ako ovo mogu da rade predsedniku republike, šta li će tek ostalim anonimnim građanima Srpske. Šmit i Marfi su, opet, toliko zakuvali u BiH da je logično očekivati da ih vrate kući. Da, ali ako Šmita povuku, više neće moći regularno da izaberu drugog. U svojoj bahatosti pogrešili su što Incka nisu ostavili za doživotnog v. p. On je bio prošao proceduru Saveta bezbednosti UN.

Izgleda da nam 30 godina rušenja Dejtona nije bilo dovoljno da shvatimo da nije trebalo popuštati ni u detalju, ne praviti koncesije, kompromise, pregovarati o stvarima koje su već napismeno dogovorene. Ali najgore je sada se međusobno optuživati gde je ko pogrešio pa popustio, otvarati unutrašnji međustranački front i time ići na ruku zajedničkom neprijatelju u Sarajevu u Briselu i pre svega u Londonu i Vašingtonu. Ne treba se zavaravati da je Pariz bolji od Berlina, Brisel gori od Vašingtona, London najgori od svih. Kolektivni zapad, bar kada je reč o Srbima, ima jedinstven kolonijalni odnos, pa i Srbi moraju da budu jedinstveni u odbrani nacionalne slobode. Zapad je u BiH jasno zauzeo jednu stranu u BiH jer su Bošnjaci pokazali tradicionalnu poslušnost okupatorima, osmanlijama, habzburgovcima, hitlerovcima. Sud i Tužilaštvo BiH su neka vrsta „malog Haga” za koji je i pre procesa Dodiku odavno nazvan „sud za Srbe”, i ne treba zaboraviti da je Haški tribunal po završetku rada, svoju kompletnu arhivu poslao na čuvanje i postupanje u Sarajevo. Federalni ministar unutrašnjih poslova Ramo Isak izrazio je spremnost da ako sud tako odluči spreman je da uhapsi Dodika već na sledećem ročištu u Sarajevu. Ipak nije sve tako crno…

Ili, dok jednima ne omrkne drugima ne svane. Iznenada je izbio rat na Bliskom istoku i karte su se naglo izmešale u bošnjačkom delu BiH. Sukob Izraela i Palestine, kao što smo pre dve nedelje i predvideli, Bošnjake je razapeo između orijentalne duše i okcidentalne kalkulacije. Podela ne ide između njih nego kroz svakog od njih. U prvi mah su ne samo „građanska koalicija” na vlasti nego čak i Mešihat, demonstrirali lojalnost Amerikancima, implicite Jevrejima, ali nakon prekoračenja nužne samoodbrane i surove odmazde u Gazi, došlo je do eksplozije ne samo humanitarne nego i islamske solidarnosti sa Palestincima protiv SAD, koju će proamerička vlast u Sarajevu teško obuzdati. DŽevad Galijašević je naveo desetine punktova islamskog terorizma u bošnjačkim kantonima. A da se antisemitizam možda već uvukao i u institucije FBiH, ukazuje prekjučerašnja odluka Agencije za bankarstvo FBiH da bez obrazloženja zatvori Mikrokreditnu banku koju je 2017. formirala Jevrejska opština. Otkud baš sada?! Zlatko Lagumdžija, aktuelni ambasador BiH u Vašingtonu, morao bi svoje šefove da upozori na posledice fetve. Kada je svojevremeno bio na vlasti zapalo ga je da na zahtev SAD, uprkos uličnim protestima, izruči alžirsku grupu mudžahedina u Gvantanamo zbog sumnje da su rušili kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u NJujorku. Nakon toga je, ne samo izgubio izbore nego i čelo i danas najjače opozicije Izetbegovićevoj SDA.

O previranjima u bošnjačkom korpusu svedoči i šokantan intervju uglednog profesora Zlatka Hadžidedića na TV Fejs. Govorio je da su SAD izgubile rat u Ukrajini, o tome da bošnjački mediji to kriju, o bošnjačkom podaničkom mentalitetu, o potrebi da se Bošnjaci presaberu i uzdaju u se, te afirmativno citirao Putina. Elem, Marfi i Šmit su u velikom belaju, jer pogrešna procena situacije u BiH može da ih košta dobro plaćenog radnog mesta. Ovaj potonji je već diskretno obelodanio svoj šestomesečni izvještaj za sednicu SB UN pod radnim naslovom „Dodik je za sve kriv”. Ali u NJujorku ga, sa kontraizveštajem iz Srpske, čeka ruski ambasador Nebenzja.

A što se tiče onih koji ponavljaju notornu činjenicu da Dodik nije isto što i Srpska, neka zamisle kako bi izgledala Mađarska bez Orbana, Rusija bez Putina, Kina bez Sija! Ili, neka pogledaju šta se desilo sa Nemačkom posle odlaska Merkelove! A onda neka zaključe šta bi bilo sa Srpskom bez Dodika. Ako im se čini da bi bilo isto ili čak bolje, neka razmisle zašto su se naši zapadni neokolonizatori okomili lično i porodično baš na njega. Valjda oni znaju.

(Politika)