SELAK: Besmisleno osporavati saradnju Srpske i Srbije

Interesi Republike Srpske mogu biti istinski ugroženi samo ako ih ugrozimo mi sami. Niko i ništa ne može da nam bilo šta otme ili oduzme ako smo mi u Srpskoj jedinstveni i složni, kaže u razgovoru za „Politiku” Goran Selak, predsednik Socijalističke partije Srpske.

On konstatuje da stranke iz Sarajeva vode destruktivnu politiku i preživljavaju pričajući bajke o ukidanju Srpske, naglasivši da „te priče imaju svoju publiku u FBiH i te politike dobijaju podršku na izborima, što je mnogo veći problem od bilo kakvih njihovih ucena, blokada i ultimatuma”.

„Ali RS ima mehanizme zaštite svojih interesa i te mehanizme ne smemo ni oslabiti ni obesmisliti. Ključni su sloga i jedinstvo povodom pitanja zaštite interesa RS, ali ta sloga i to jedinstvo moraju da budu iskreni. Kada to postignemo, onda smo rešili pitanje Sarajeva i možemo u punom kapacitetu da se posvetimo unutrašnjim problemima, koji nisu ništa manje destruktivni i opasni, naprotiv.”

Vodite parlamentarnu stranku koja se izdvojila iz Socijalističke partije i pridružila se opoziciji. Gde je vaš položaj pred izbore, da li ste deo opozicionog bloka i kakav dogovor imate s njima? Pominjalo se da tražite mesto premijera u slučaju pobede opozicije.

SPS je deo opozicionog bloka na republičkom nivou i sa strankama opozicije delimo veći broj programskih ciljeva. Neki konkretan dogovor o zajedničkom delovanju na izborima tek treba da usledi. Podržaćemo najkvalitetnije kandidate za pojedinačne funkcije, ali očekujemo jedinstvenu podršku opozicije našim politikama. Status stvaraoca Republike Srpske za borce i porodice boraca, zatim 2.500 evra za svaku novorođenu bebu, depolitizacija institucija Srpske i jačanje veza sa Srbijom su neke od tih politika. Moramo da se odužimo borcima, podstičemo rađanje, stvaramo nova radna mesta, čuvamo mir, a institucije vratimo građanima. Moramo da učimo od Srbije, koja je uprkos krizama i svim dešavanjima i dalje lider regiona. To je posao budućeg premijera, ma kako se zvao.

Ipak, iz Sarajeva osporavaju ekonomsku saradnje Srbije i RS, kao što su „Buk Bijela” ili aerodrom u Trebinju.

Osporavanje saradnje Srpske i Srbije je još jedan besmislen posao, isto kao i ukidanje RS. Takva priča političarima u Sarajevu donosi glasove i vlast, ali nema nikakvo utemeljenje u realnosti. Očekujem da će nakon toliko izbornih ciklusa i ta stara priča izgubiti na snazi i postati obesmišljena jer građanima Federacije očigledno nisu problem RS ili Srbi, kojih skoro i nema u tom entitetu, nego korumpirani političari, partijski sistem i siromaštvo, te potpuno odsustvo bilo kakve vizije ili plana za privredni oporavak. Naša politika je tu jasna, nastavak i jačanje saradnje sa Srbijom je prioritet. Imamo saradnju s Pokretom socijalista, koji vodi Aleksandar Vulin i s kojima pored zajedničkih politika i programskih rešenja, delimo i jedan zajednički zadatak, a to je još čvršće i šire povezivanje Srpske i Srbije u svim aspektima. Za stranke iz FBiH, takođe, bilo bi mnogo produktivnije da se okrenu dijalogu, saradnji i suživotu, ali dok se to ne desi, mi ne možemo da živimo u prošlosti i da se bavimo njihovim temama. Moramo da idemo napred, učimo od boljih i jačamo Srpsku.

Šta je za vas kao opoziciju najveći izazov za RS?

To su manjak političke zrelosti i istinskog patriotizma, te potpuno odsustvo domaćinskog upravljanja resursima. Tu ne mislim na kafanski patriotizam i bukanje po mitinzima, nego na jačanje RS i borbu za nacionalne interese koje delimo sa Srbijom i svim Srbima, ma gde živeli. Politička zrelost podrazumeva da Srbi ne dovode sami u pitanje interese RS u svrhu dnevne politike i političkih kampanja. Politička zrelost znači da vlast i fotelje ne mogu biti važniji od Srpske. Najveći izazov je svakako srpsko jedinstvo, koje formalno postoji, ali na kojem treba i dalje uporno raditi u smislu da potpuno razdvojimo partijske, lične i bilo kakve interese od interesa RS. Kada to postignemo, napravili smo ogroman korak. Jedan od načina za efikasno čuvanje srpskih interesa u BiH jeste zajednički kandidat za Predsedništvo BiH i zajednička lista stranaka iz Srpske za Parlament BiH. Nažalost, u sadašnjim okvirima to zvuči nerealno i nadam se iskreno da ćemo imati dovoljno vremena za smenu generacija pre nego što nas okolnosti i stanje u svetu nateraju da se istinski složimo i okupimo oko Srpske. Naravno da očekujemo pritiske, ali svaki naš politički odgovor ne vredi ako nije jedinstven i ako među nama ima onih koji su iz bilo kojeg razloga spremni na kockanje interesima Srpske.

Saslušani ste u Tužilaštvu BiH zbog „napada na ustavni poredak”. Kakav je vaš stav prema planovima RS da se bori za nadležnosti koje su neustavno prenete na nivo BiH?

Ispostavilo se da su svi ti planovi i najave bili prazne priče, bez stvarne želje da se krene u tom pravcu, što je izazvalo razočaranje kod dela građana. Taj predmet nije trebalo da bude ni otvoren u Tužilaštvu BiH, ali to je BiH, i to je svakodnevica za RS i naše građane. Umesto definisanja naših nacionalnih interesa, nekom je u interesu da se bavimo izmišljenim problemima, a najgore je to što i sami delom učestvujemo u održavanju takvog odnosa.

O vraćanju nadležnosti bi prvo trebalo da saslušamo predstavnike advokatske komore, eksperte za međunarodno pravo, senatore Srpske i predstavnike Akademije nauka i umetnosti RS. Treba da imamo jasan plan i pripremu, konsultujemo se sa Srbijom kao potpisnicom i garantom Dejtonskog sporazuma i da znamo šta sve treba da uradimo kako bismo započeli takvu borbu. To su pravna pitanja u mnogo većoj meri nego politička i traže temeljnu pripremu i spremnost na tešku pravnu borbu i međunarodne pritiske. Umesto toga, ne samo da vraćanje nadležnosti nije bila namera nego je takvim neodgovornim potezima ozbiljno narušeno istorijsko jedinstvo koje smo postigli povodom nametanja Inckovog zakona. Nakon toga je usledila očekivana histerična reakcija iz Sarajeva, koja je samo poslužila kao nastavak cirkusa jer optužbe za navodni napad na ustavni poredak BiH su besmislene i poslužile su samo u svrhu političkih kampanja i dizanja tenzija. Posledica je da smo korak dalje od vraćanja nadležnosti, ali to ne treba nikog da obeshrabri i niko ne treba to da shvati kao odustajanje od borbe za prava i nadležnosti koje nam pripadaju po Dejtonu.

(SB)