Srbi u službi Fanariota
Čiji je patrijarh koji stoluje u Fanaru? Ko daje legitimitet onome koji ima najmanje vernika da trguje pravoslavljem po svetu? U najmanju ruku čudni potezi Fanara su zabrinuli čitav pravoslavni svet. Pritisci koji oni vrše na sve pomesne Crkve postaju sve izražajni i bahati. Od gorućeg problema Ukrajine do pokušaja potčinjavanja čitave dijaspore, posebno ovih dana Austrije.
PIŠE: Nebojša Lazić, teolog
Sporno kod Istanbulskog patrijarha jeste sve. Od titule „Vaseljena“ koja se odnosila na neprosvećene, neznabožačke zemlje, kojih danas nema, do njegovog odnosa prema ostalim Pravoslavnim Crkvama. Jevanđelje je stiglo na svaki kontinent, u svaku državu. Svoju pređašnju silu i slavu je Carigradska patrijaršija izgubila 29. maja 1453. godine padom Konstantinopolja. Od tada postaju potčinjeni islamskom vladaru, to jeste sultanu. Od 20. veka patrijarh u Istanbulu se ne može postati bez prethodne saglasnosti Turske države.
Sam Fanar jeste jedna mala oblast u kojoj su živeli Grci i ostali pravoslavni narodi. Stanovnici ove gradske četvrti su se bavili trgovinom, oni su služili Osmanskoj vlasti kao najbolje haračlije. U našem narodu su ostali zapamćeni u vrlo negativnom istorijskom sećanju. Obično fanarioti u našoj istoriji su činili zulume skoro kao i Turci. Nisu imali razumevanje za potčinjene narode nego su kao trgovci bez etike gledali samo i isključivo materijalnu dobit. Tako je ostalo upamćeno da je 1815. godine patrijarh Kirilo VI opisao fanariota Danila kao „varalicu, koji krčmi Boga i trguje sa Hristom“. Harači i progoni Turaka su bili potpomognuti privremenom crkvenom upravom iz Istanbula posebno kada je nama ukinuta patrijaršija.
Jako je bitno da razlikujemo Fanar od naše mnogostradalne braće Grka. Kada je grčki narod krenuo u oslobađanje od Osmanlija tada je Fanar bio na strani Turaka i time se jasno opredelio. Postali su najvernije sluge sultana sa samo prividnim obilježima nekada slavnog Romejskog carstva.
Fanar, iako se nalazi na istoku, uvek je težio da bude zapad. Tako je patrijarh Carigrada želeo da bude veći papa od pape. Da potčini okolne narode raznim metodologijama, uvek igrajući na kartu sluganstva velikoj sili. Nekada se Fanar oslanjao na veliko Osmansko carstvo, sada se oslanjaju na Pentagon. Tako je besramno Carigradski patrijarh dao tomos udruženju raskolnika u Ukrajini. Ovde je postupio kao produžena ruka vojnog pakta, istog onog koji je nama činio nepočinstva.
Priznavanje raskolnika i otvorenim pritiscima da ostali priznaju iste, Carigradska patrijaršija je počela da otvara žive rane na Telu Hristove Crkve. Fanar nikada nije gasio požare unutar Pravoslavnog sveta, nego samo potpaljivao. Njihov odnos prema Srpskoj Crkvi jeste jako složen. Kao što su nekada Srbi postajali janjičari, tako se trenutno u SPC nalaze i sluge Fanara. Oni kojima je draži Istanbul od Pećke patrijjaršije.
Ljudi iz naše Crkve kojima je Istanbul duhovni Jerusalim iskazali su svoje sluganstvo. Kada smo bez potrebe postupili kao šarlatani. Stiče se utisak da patrijarh Vartolomej i njegovi saradnici žele da trguju sa nama, da nam otvore što više problema, od Sjedinjenih Američkih Država do Austrije, da bi u tom trgovanju kao iskusni na kantaru samo oni imali korist.
Naš stav treba biti doslednost. Mi ne možemo da trgujemo svojim za svoje, u takvoj trgovini mi smo samo gubitnici. Naravno da mi ne trebamo da budemo ni „ruska gubernija“, nego ono što jesmo – autokefalna, samostalna Svetosavska crkva. Prijateljsku ruku moramo da pružimo onome sa kime se naši interesi preklapaju. Hristos nije u sili nego u pravdi, po rečima Aleksandara Nevskog. Mi trebao ostati u pravdi, zanemariti pritiske Carigrada ojačanih najvećom vojnom alijansom. Mi moramo biti što smo bili da bi opstali – Sveta Crkva koja je nezavisna, sa kojom se ne može trgovati.
Probleme lokalnih poklonika Fanara treba rešavati, da ne ugrozimo našu hijerarhiju. Naša Crkva mora da opstane na svim kontinetnima kao jedina uzdanica i čuvar duhovnosti i nacionalog identiteta. Srbin je Hristov gde god da se nalazi zahvaljujući Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i to mora ostati.
Oznake: Fanar, komentar, Nebojša Lazić
