SRĐAN RAJČEVIĆ: Želje profesora neće određivati upisnu politiku na fakultetima

Upisna politika na visokoškolskim ustanovama više ne treba da zavisi od želja profesorskog i nastavnog kadra na pojedinim fakultetima, nego od realne potrebe tržišta za određenim studijskim programima i za određenim brojem mjesta na koja se upisuju studenti.

To u intervjuu za Srpskainfo kaže ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske Srđan Rajčević.

– Prije svega, moramo uraditi reviziju studijskih programa na visokoškolskim ustanovama, moramo da vidimo šta nam je potrebno, šta su sada aktuelni trendovi u privredi, koja su to konkretna radna mjesta moja su nam potrebna nakon što s fakulteta izađu svršeni diplomci. Na osnovu tih realnih pokazatelja, koje ćemo vjerovatno dobijati od Unije udruženja poslodavaca, Privredne komore, raznih drugih udruženja privrednika, upisnu politiku ćemo uskladiti sa njihovim potrebama – kaže Rajčević.

Hoće li ti obrazovni profili studenata moći da računaju na stipendije Vlade?

Apsolutno. Ovo ministarstvo će nastaviti da vodi fačuna prije svega o izvrsnim studentima i to će biti jedan od primarnih kriterijuma na osnovu koga ćemo dodjeljivati stipendije. Naravno, imamo i one stipendije koje su već određene za studente koji su u stanju socijalne potrebe. Studentima van svojih mjesta stanovanja moramo da pomognemo. Isto tako ćemo uvesti bolju kontrolu dodijeljenih stipendija i svih grantova ovog ministarstva. Da vidimo šta se Srpskoj vraća od tog novca koji ulažemo.

Da li će biti neke posebne analize rada privatnih visokoškolskih ustanova, koje nisu baš na dobrom glasu?

Ustavni princip nediskriminacije je ono čime ćemo se rukovoditi. Dakle, ne možemo praviti diskriminaciju da li je neki univerzitet u javnom ili u privatnom vlasništvu. Ali, držaćemo do kvaliteta nastavnog procesa i naučnoistraživačkog rada koji dolazi sa tih visokoškolskih ustanova. Prema onome što sam do sada vidio, osiguranje kvaliteta nije bilo jača strana. Razmišljamo o novim modelima, da vidi kako da obezbijedimo taj kvalitet, da nam se ne bi dešavalo da su javne visokoškolske ustanove sada u fazi smanjivanja svojih kriterijuma, da bi zadržali studente.

Mislite li da je kvalitet obrazovanja na privatnim fakultetima ispod kvaliteta javnih fakulteta?

Ne mislim ništa. Znam iz ličnog iskustva odlične studente koji su završili i javne i privatne fakultete. To je dobar pokazatelj da vlasništvo nema veze; kvalitet je ono najbitnije. Naravno, imamo tu i drugih poblema. Imamo Okvirni zakon o visokom obrazovanju BiH, imamo Agenciju na nivou BiH koja upisuje visokoškolske ustanove u svoj registar akreditovanih. Nijedna ustanova iz RS ne može da ostvari međunarodnu saradnju sa bilo kom visokoškolskom ustanovom iz inostranstva ako nije upisana u taj registar. Na drugoj strani imamo jedan dio nadležnosi na nivou RS, našu Agenciju i naš registar. Prema onome što su me izvjestili saradnici, tu postoje određeni poblemi, Agencija s nivoa BiH pravi opstrukcije javnim visokoškolskim ustanovama iz Srpske. To ću da provjerim.

Prema svjetskim rang listama, univerziteti iz RS i BiH su loše plasirani ili ih nema uopšte. Da li je taj podatak zaista toliko porazan i gdje vidite uzroke?

Suštinski problem je nedostatak vidljivosti naših visokoškolskih ustanova. Ta vidljivost se može ostvariti jedino vidljivošću našeg nastavnog kadra tako što će da objavljuju svoje naučne radove u stranim publikacijama. To je jedini način da neko sazna za vas. Tu ne možemo da se pohvalimo nekom dobom statistikom. Moramo da idemo u pravcu onoga što je uradila Srbija, gdje je uslov za izbor u zvanje da imate određen broj naučnih radova objavljenih u stranim publikacijama. Mi nemamo još taj kriterijum. Pred nama je ogroman posao u tom resoru.

Primjetan je trend pada broja upisanih studenata u Srpskoj. Da li to smatrate problemom i koji su uzroci?

Naravo da to posmatramo kao problem. Razlozi su višestruki. Smatram da je glavni razlog taj što ljudi koji završavaju fakultete nemaju planove šta dalje raditi ako ovdje nemaju zagarantovanu budućnost u smislu radnog mjesta. Zato je sinergija privrede i ekonomije, poslovnih subjekata i ljudi koji završavaju fakultete od izuzetnog značaja. Moram da napomenem da odliv radne snage nije samo specifikum RS nego je to trend koji je pogodio čitavu regiju Zapadnog Balkana. Svi su u potrazi za boljim kvalitetom života.

Da li će se javni univerziteti u Srpskoj i dalje finansirati iz budžeta, nakon prelaska pod krov novog ministarstva?

Da. Javne visokoškolske ustanove će se i dalje finansirati iz budžeta.

Jedan od ciljeva Vlade je digitalizacija društva u Srpskoj. Koje digitalne proizvode ćemo dobiti u ovom mandatu?

Očekujem da u prvih 100 dana rada operativno krenemo sa izdavanjem ID kartica. To je rezultat projekta koji smo dosad radili u Agenciji za informaciono društvo RS. Radi se o uspostavljanju Nacionalnog centra za upravljanje digitalnim identitetom. Cilj je da svaki građanin i svaki poslovni subjekat dođe u posjed kartice na kojoj se nalazi njegov digitalni sertifikat. Tim sertifikatom možete da se predstavljate u elektronskom poslovnom pravnom prometu. Da napravim paralelu. Sada, kada komunicirate putem društvenih mreža ne možete biti sigurni da je osoba s druge strane ta za koju se predstavlja. Ovaj sistem Nacionalnog centra i ta kartica će biti zvanična potvrda vašeg identiteta i biće izdavana od strane ovog ministarstva, uz prethodne provjere zajedno sa MUP. Tom karticom moći ćete i da potpisujete elektronske dokumente i da svi ti potpisi i dokumenti imaju pravnu snagu. Primjera radi, ako neko hoće da podnese zahtjev za izdavanje svojih matičnih podataka, onog što sada zovemo rodni list, on će taj list moći da dobije u elektronskoj formi i da obavlja upravni postupak elektronskim putem. Izdavanjem tih kartica dobićemo osnovu za uspostavljanje sistema elektronske uprave, za pokretanje brojnih elektronskih servisa. Ono što je dosad rađeno odlaskom na šalter moći će se dobijati elektronskim putem.

Jedan od zadataka Ministarstva jeste i podsticanje inovatorstva. Čemu inovatori mogu da se nadaju?

Mogu da se nadaju boljem fokusu ovog ministarstva na njihov rad. Svakako ćemo nastaviti da povećavamo sredstva koja se daju kao podsticaj inovatorstvu u RS. Nastojaćeno da uvedemo veću kontrolu u to na šta se sredstva troše. Važno je da njihove inovatorske ideje imaju uticaj na privredu Srpske. Nama inovatorstvo ne znači ništa ako neće imati ekonomsku primjenu u RS.

Gašenje dvije agencije

Kakva je sudbina Agencije za informaciono društvo čiji ste direktor bili?

Obzirom da formiramo resor za informaciono društvo unutar novog Ministarstva, stav Vlada je da je prestala potreba za Agencijom za informaciono društvo i za Akademskom istraživačkom mrežom SARNET. One će sada preći u resor za informaciono drušvo. Na taj  način pravimo i uštede. Svojstvo pravnog lica gube dvije ustanove.

(Srpskainfo)