Šta ne treba da radite u Rimu, Beču, Parizu…

Zlatno pravilo koje poštuju zadovoljni putnici glasi: dobro upoznati odredište na koje se putuje.

Razlog zašto se neko loše proveo može da znači da nije znao gdje putuje i šta da očekuje. Čim se uplati aranžman, treba početi sa planiranjem i pravljenjem spiska šta obavezno treba videti.

Beč

U Beču se ne kupuje flaširana voda, već se pije voda iz slavine. Prave Bečlije su uzdržani i kulturni ljudi i ne treba se smješkati damama u bundama, niti započinjati razgovor sa muškarcima u odijelima. U Beču samo turisti nose helanke, šortseve i patike. Ovde je kafa uz dnevne novine ritual, a u gradskom prevozu se ne treba švercovati, jer su kontrolori nemilosrdni, a mnogi od njih govore srpski.

Rim

Prvo pravilo je da ne treba bacati novčiće u sve fontane. Ali je još važnije ne čekati u redu za Koloseum, jer se ulazi sa istom kartom koja se kupi na ulazu u Forum ili u Muzej. Ulaz u Vatikan je besplatan posljednje nedjelje u mjesecu, a Panteon je uvijek džabe. Na ulici treba izbjegavati susrete sa nasrtljivim prevarantima koji vam daju neki sitan poklon, a onda jure za vama da ih za to častite.

Barselona

Katedrala Sagrada familija je daleko interesantnija spolja. Unutra je gradilište za koje treba platiti 12 evra. Koliko god da je turista gladan ne treba da jede u Rambli, već u Gotskom kvartu. Španci, u principu, ne govore engleski. U Barseloni ne treba očekivati flamenko i veselu atmosferu, jer Katalonija nije Španija.

Pariz

U Parizu je nemoguće vidjeti sve, a maksimum može da se postigne preciznim planiranjem i korišćenjem metroa. Pariz je skup, pa nikada ne treba jesti na Monmartru, u poznatim avenijama ili na fensi mjestima. Najbolja i najjeftinija hrana je na željezničkim stanicama, koje su prava umjetnička dela. Čekati u redu za Ajfelov toranj je “bačen” dan, a kome je baš stalo, neka se popne uz 328 stepenika do prvog nivoa, jer je odatle pogled lijep i liftom se silazi dole. Mudri turisti ne ulaze u velike radnje, koliko god bile privlačne. Jelisejskim poljima se samo prolazi, jer postoje samo zbog Amerikanaca.

Prag

Bez razmišljanja treba doplatiti hotel u centru. Ne treba šopingovati na Venceslav trgu. Ne treba piti kafu u “Starbaksu”, niti jesti brzu hranu, jer češki restorani imaju veoma pristupačne cijene. Na Karlov most se ne ide tokom dana nego rano ujutru ili predveče. Ne treba očekivati mnogo od Zlatnog sata, jer je precijenjen kao atrakcija. Ne treba nervirati gardiste u Hradčanima, jer imaju kratak fitilj. U Pragu se treba slojevito oblačiti i nositi šal u bilo koje doba godine.

(Novosti.rs)