Stanko Stanić, rektor Banjalučkog univerziteta: Politika ugrozila autonomiju Univerziteta

Stanko Stanić, odlazeći rektor Banjalučkog univerziteta, kazao je u intervjuu da se nadao da će proces izbora novog rukovodstva biti prepušten isključivo akademskoj zajednici, ali da se to, nažalost, nije dogodilo.

-Za neke kandidate lobirali su iz političkih stranaka, iz grada i republičkog nivoa i to pojedinci koji nemaju nikakve direktne veze sa Univerzitetom- kazao je Stanić i poručio da je politika ugrozila autonomiju Univerziteta.

NN: U dvije konkursne procedure nije bilo uspjeha i članovi Senata su, čini se, na neki način “opstruisali” sam izbor, s obzirom na to da smo imali dva puta identične situacije s poništenim listićima. Takođe, svi kandidati su ocijenili da je političko biranje zapravo osnovni problem. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
STANIĆ: Ne bismo mogli reći da postoji opstrukcija jer da je tako bio bi mnogo veći broj onih koji ne podržavaju predložene kandidate. Pravo je članova Senata i da ne podrže nijednog kandidata, te da se izjasne o tome prilikom glasanja. U oba kruga imali smo ista dva kandidata sa najvećom podrškom, pa mislim da je to i dokaz da se teško opredijeliti za njihove programe… Kod političkog uticaja, nažalost, moraću se složiti. Jer, prije nego što je počeo izbor očekivao sam da neće biti značajnog uticaja politike i da će akademska zajednica sama završiti taj posao. Pokazalo se, međutim, da je bilo uticaja sa svih strana, iz nekih političkih partija, i tako smo došli u ovu poziciju. Na to ukazuje i činjenica da su za neke kandidate lobirali ljudi iz grada i Republike koji nemaju ama baš nikakve direktne veze s Univerzitetom. Bilo bi mnogo bolje da se nisu upuštali u to, bolje za Univerzitet i RS. Bilo bi bolje da je Univerzitet ostao autonoman i u toj sferi da sam odlučuje ko će voditi ovu visokoškolsku ustanovu u naredne četiri godine. Ne mogu detaljnije govoriti o tim političkim uticajima jer nisam siguran u to, već su me članovi Senata obavještavali o tome ko ih je zvao i na koje sve načine pokušavao obezbijediti glasove.

NN: Kakva je to poruka budućim akademskim građanima?
STANIĆ: Ovih 10 godina sam se trudio da u radu Univerziteta bude što manje politike i čini mi se da sam dobrim dijelom uspijevao u tome. Saradnja sa Vladom RS je bila korektna u obimu u kojem smo bili zakonski naslonjeni jedni na druge, ali kada su u pitanju djelatnosti, znajte da smo imali distance. Nije bilo uticaja da bi se moglo reći da je ugrožena autonomija, a na određeni način, u ovom postupku ugrožena je autonomija Univerziteta i nije dobro ni za koga, posebno za mlade, da neki akademski ljudi pokazuju jednu vrstu slabosti, odnosno mogućnosti da na njih može uticati neko ko nije pozvan. Negativna je poruka za mlade, za one koji očekuju oslonac od Univerziteta, kao faktora promišljanja, ideja, razvoja, a ne prilagođavanja. Razmišljam kako da doprinesem u depolitizaciji situacije, da pokušam naći rješenje da se ovaj posao prepusti Senatu Univerziteta.

NN: Senat bi uskoro trebalo da donese odluku o raspisivanju konkursa treći put. Međutim, ako izbor ponovo ne da rezultate, po Statutu se bira v.d. rektora, a to možete biti i Vi. Ako bi se to desilo, šta biste sebi zadali za cilj u narednom periodu?
STANIĆ: Ne možemo biti zadovoljni kvalitetom nastavnog procesa jer jedan broj nastavnika nije dovoljno spreman, odnosno ne usavršava se dovoljno, a mi nemamo odgovarajuće regulative da se to prati i sankcioniše. Drugo, nismo dovoljno prisutni na tržištu projekata, iako je naša obaveza da budemo faktor razvoja. Te dvije komponente biće preporuka za fokus novom rektoru jer se ipak nadam da će biti “treća sreća” i Senat će zasjedati sljedeće sedmice, kako bismo zakazali termin konkursa. Ako se to ne desi do kraja maja, kad ističe moj mandat, Senat imenuje v.d. rektora i svaki nastavnik koji ispunjava uslove može biti izabran. Procedura je takva i da po isteku tih šest mjeseci Senat opet imenuje v.d. rektora, a ako ni tada ne bude završena procedura izbora i to teorijski može trajati još jedan čitav mandat, ali vjerujem da do toga nećemo doći.

NN: Prethodnih godina, po mnogim rang-listama, Univerzitet je bio na začelju EU i pri svakom susretu sa nastavnim procesima koji imaju međunarodni rejting uvjerimo se u lokalnu vrijednost našeg obrazovanja. Kako gledate na to i mislite li da je potreban otvoreniji i zreliji pristup u visokom obrazovanju?
STANIĆ: Većina sporazuma koje imamo na međunarodnom nivou nije mrtvo slovo na papiru, u međunarodnim krugovima za nas se zna i tu nema dileme. U rang-listama često je mnogo naših fakulteta, pa su naši rezultati mnogo vredniji ako se uzmu u obzir pojedinačna dostignuća. Tačno je da se postavlja pitanje da li smo u funkciji razvoja kao neko ko strateški kreira razvoj, ali je to pokazatelj naše komunikacije sa vlastima koja treba da koristi rezultate našeg rada i uključuje naše stručnjake u izrade dokumenata. Nažalost, do toga se dolazi različitim zaobilaznim putem iz ne znam kojeg razloga.

NN: Koji su to međunarodni univerziteti sa kojima imamo saradnju? Evo, možete li navesti dva ili tri? STANIĆ: Mogu vas jedino uputiti na prorektora za međunarodnu saradnju. Bilo bi neozbiljno s moje strane da kažem dva ili tri, pored stotinak.

Profesori sa diplomama sa privatnih fakulteta

NN: Strategijom obrazovanja aktuelizovana je priča o kvalitetu znanja stečenih na privatnim fakultetima. S druge strane, iz tog sektora pozivali su na pitanje gostujućih profesora na Univerzitetu…
STANIĆ: Prošlo je to vrijeme i malo je studijskih programa na kojima ima oko 20 odsto gostujućih predavača. Kratko ću se izjasniti o privatnim fakultetima. Balkan nije bio spreman za uvođenje privatnog sektora u obrazovanju. Nije ni danas. Za našu budućnost bi bilo bolje da se još nisu pojavili.

NN: Da li na fakultetima Univerziteta u Banjaluci ima stručnjaka koji su se školovali na privatnim fakultetima?
STANIĆ: Ima. Ima i asistenata i profesora. Javili su se na konkurse, s validnim kvalifikacijama, diplomama… I među njima ima dobrih i manje dobrih stručnjaka, izuzetnih pojedinaca.

(NN)