Štrajkači u banjalučkom parku trpe poniženja : “Vandali nas vrijeđaju, tuku i uriniraju po šatoru”
Štrajkači Radenko Pecalja i Mićo Blaženović u šatoru žive skoro dve godine, kupaju se na teniskim terenima, hrane u Karitasu, ali kažu da će iz ove borbe izaći kao pukovnici ili pokojnici.
Kako danas žive oni koji su se borili za Republiku Srpsku najbolje pokazuje slika u banjalučkom Parku Mladen Stojanović.
Tamo se, samo nekoliko metara od zgrade Vlade RS, nalazi mali šator, na njemu srpska zastava i natpis “štrajk za istinu i pravdu”.
Na početku borbe za prava boraca bilo je desetak štrajkača, većina ih je, zbog ugroženog zdravlja u neuslovnim šatorima odustala od borbe sa vjetrenječama, ali Pecalj i Blaženović kažu da će se boriti do smrti.
Dok muku muče da ih nadležni pogledaju i ispune obaveze koje imaju prema borcima, problema, kažu, imaju i sa vandalima koji ih uznemiravaju, a zbog svega je reagovala i policija.
– Besmisleno je sve, jer ovdje vladaju kriminalci i lopovi, a država nema sluha za probleme boraca. Mi smo najbolje godine života dali za ovu državu, a sada nemamo prava ni na osnovne uslove života, još se narkomani i pijanice iživljavljaju nad nama. Govore nam da smo debeli, da smo četnici i noću uriniraju po šatoru, tačno pored naših glava, to je jako nisko – priča Pecalj, demobilisani borac prve kategorije Vojske RS, odlikovan dva puta, koji od predsjednika države traži posao.
Dodaje da su za vikend, oko dva ujutru, dva momka, urinirala po šatoru, vikala da izađu ako smiju, te ih kasnije napala.
– Čuo sam da viču “izađite ako smijete” ja sam izašao da vidim šta je, a jedan je rekao “sad ga Goca” zatim me gurnuo, da bi na kraju policiji rekli da smo mi njih napali dok su prolazili kroz park, i naravno slagali identitet – priča Pecalj i pokazuje na vrata šatora na kojim ima tragova krvi.
Ovakvi napadi nisu rijetki, čak su im u šator jednom prilikom poslali i pse vučijake, a često se dešava da noću drmaju šator, da im sve stvari poruše.
Međutim, borci kažu da ih ništa neće obeshrabriti, ostaće u parku dok god pravda ne pobijedi.
– Ako nam sruše šator i zabrane da budemo ovdje, uzeću najlon i ležati na klupi. Odavde idem kao pukovnik ili pokojnik, istjeraću pravdu makar se na kraju polio benzinom i zapalio – kaže Blažević.
Tvrdi da ima dokaze koji jasno pokazuju da su tužioci zloupotrebili službeni položaj i zataškali kriminalne radnje, te da neće odustati dok ga neko ne pozove na razgovor u Posebno odjeljenje za organizovani i najteže oblike privrednog kriminala.
Borci se kupaju na teniskim terenima u parku, hrane u Javnoj kuhinji, zimi mrznu, ljeti jedva preživljavaju, a noću se bore sa vandalima.
Ne obilazi ih, kažu, ni pozicija ni opozicija, ne žele da miješaju politiku, niti da ruše Vladu, samo žele da pravda pobijedi.
Podsjećamo da je priču o štrajku u Parku Mladen Stojanović započeo sin poginulog borca Njegoš Tomić, koji je prošle godine odustao od štrajka i osnovao pokret, a najvjerovatnije će sledeće godine i na izbore.
Očekuju sastanak
Štrajkačima je malo nade ulila predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, koja je nedavno obećala da će ih u Ministarstvo za rad i boračka pitanja primiti i saslušati, ali i od tog obećanja prošlo je više od dva mjeseca.
– Tražili su da pismeno dostavimo sve zahtjeve, što smo i uradili, te sada čekamo sledeći potez. Računamo da su im prošli odmori i da bi uskoro mogli da nas pozovu – dodaje Mićo Blaženović.
(EuroBlic)
Oznake: Željka Cvijanović
