Studenti u blokadi objavili Memorandum o Kosovu i Metohiji
Studenti u blokadi objavili su na svojim nalozima na društvenim mrežama Memorandum o Kosovu i Metohiji, koji je, kako su naveli, izraz jedinstvene volje.
Istakli su i da ovaj memorandum služi kao podsetnik da je njihova borba za Kosovo i Metohiju „istovremeno borba za naš obraz, našu kulturu i našu budućnost u porodici ravnopravnih naroda sveta“.
Post objavljen na nalogu Studenti u blokadi na Iksu prenosimo u celosti.
Mi, studenti Srbije, okupljeni u Kragujevcu, prvoj prestonici moderne Srbije i središtu srpske državotvorne misli, svesni svoje lične i kolektivne odgovornosti i istorijskog duga prema precima i potomcima, doneli smo ovaj Memorandum kao izraz jedinstvene volje.
1. Kosovo i Metohija su neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije.
Ova činjenica nije samo ustavna kategorija, već istorijski i moralni imperativ koji ne podleže pregovorima o suštini.
Očuvanje ustavnog poretka Srbije na prostoru Kosova i Metohije temelj je opstanka srpske države i zalog pravednog mira u regionu.
2. Kosovo i Metohija nisu samo prostor oni su komponenta srpskog nacionalnog identiteta.
Kao grad u kojem je utemeljena moderna srpska državnost, Kragujevac baštini dužnost da bude čuvar zavetnih vrednosti koje su nikle na Kosovu i Metohiji, ne samo na krvlju natopljenom bojnom polju, već i na duhovnom obzorju sa kojeg nas i danas obasjavaju prizrenske crkve, pećke priprate, banjsko zlato i stubovi gračanskih svodova.
Bez Kosova i Metohije, naš kulturni i istorijski kod gubi svoje izvorište i smisao.
Меморандум о Косову и Метохији.
Ми, студенти Србије, окупљени у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије и средишту српске државотворне мисли, свесни своје личне и колективне одговорности и историјског дуга према прецима и потомцима, донели смо овај Меморандум као израз…
— Studenti_u_blokadi (@studentblokade) May 17, 2026
3. Kao zreo i istorijski narod, svesni smo da se pitanje Kosova i Metohije ne može rešavati u izolaciji, već isključivo unutar složenih tokova međunarodne zajednice.
Srbija mora aktivno i konstruktivno arađivati sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama, prepoznajući ih kao nezaobilazne partnere u pronalaženju najadekvatnijeg i održivog rešenja u okviru svog Ustava.
Naš cilj je model koji će, uz dosledno poštovanje međunarodnog prava osigurati mir, bezbednost i punu zaštitu prava za narod koji živi na ovoj teritoriji.
4. Pitanje Kosova i Metohije tiče se svakog građanina ove zemlje.
Naša veza sa južnom pokrajinom ne proizilazi isključivo iz svojstva držaoca pasoša Republike Srbije, već iz suštinskog svojstva činioca srpske istorije i kulture.
Svaki pojedinac, kao nosilac kolektivnog sećanja, ima dužnost da doprinese očuvanju ove duhovne i kulturne baštine, koja prevazilazi granice administrativnih dokumenata.
Ovaj Memorandim služi kao podsetnik da je naša borba za Kosovo i Metohiju istovremeno borba za naš obraz, našu kulturu i našu budućnost u porodici ravnopravnih naroda sveta.
Sa ovog mesta, iz srca Šumadije, poručujemo da je očuvanje Kosova i Metohije zajednički imenitelj svih naših nastojanja – poručili su, prenosi Danas.
Šta je rekao Milo Lompar na tribini u Kragujevcu
Na kragujevačkom Đačkom trgu u nedelju 17. maja je održana tribina o značaju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) i o progonu srpskih obrazovnih institucija na Kosovu. Na tribini je pročitan proglas studenata UPKM koji su potom Studenti u blokadi preuzeli kao svoj zvanični stav i objavili ga na zvaničnom nalogu na mreži Iks, kao Memorandum o Kosovu i Metohiji, što je izazvalo odmah ogromnu pažnju političke javnosti.
Na tribini je govorio Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, označen u delu javnosti kao predstavnik i lider desnog krila Studentskog pokreta.
Milo Lompar ocenio je da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ostaje „ključni zavet“ koji zajedno sa zdravstvom treba da bude predmet celovitih napora društva i pojedinaca, prenosi portal Kossev.
„To je nešto što studentska agenda treba da ima kao bitnu komponentu nečega što pripada njihovom obrazovanju i njihovom pozivu“, poručio je Lompar.
Govoreći o širem značaju Kosova, Lompar je naglasio da kosovska tradicija predstavlja komponentu kulture i kolektivne svesti srpskog naroda. On je ocenio da je naivno očekivati da će ta komponenta nestati političkim procesima, uključujući one započete Briselskim sporazumom, jer je ona duboko ukorenjena u kolektivnom identitetu.
Prema njegovim rečima, isključivanje te komponente značilo bi promenu same prirode naroda, prelazak iz autentičnog u „sintetički“ identitet, što vidi kao negativan i dalekosežan proces.
„Ovde je reč o dalekosežnoj promeni kolektivne svesti, o svojevrsnom eksperimentu uživo koji se ne tiče samo Kosova i Metohije, već i drugih sredina poput Kragujevca, Subotice, Banjaluke i Nikšića“.
On je dodao da je kosovska komponenta simbol „srpskog integralizma“ i nešto što određuje narod bez obzira na promene teritorijalnih okolnosti, te da je neophodno delovati u skladu sa nasleđem i sprečiti pokušaje promene kolektivne svesti.
„Isključivanjem kosovske komponente prisustvujemo promeni osnovnih tačaka kolektivne svesti. Menjamo se kao narod i prelazimo iz autentičnog naroda u sintetički narod, što je negativan postupak.“
Ukazujući na širi politički kontekst, Lompar je ocenio da je u toku proces koji utiče na celokupnu državnu strukturu, dok je situacija sa univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici samo jedan od vidova pritiska na akademsku zajednicu.
Prema njegovim rečima, akademska zajednica treba da pokaže solidarnost i izađe iz okvira zatvorenosti, podsećajući na istorijsku ulogu Univerziteta u Beogradu kao simbola borbe za slobodu, demokratiju i nacionalnu emancipaciju.
On je takođe ukazao da je promena položaja Srba na Kosovu povezana sa dugotrajnim političkim procesima koji, kako smatra, slabe društveni otpor i moral.
„Lakše je vladati korupcijom nego silom“, rekao je Lompar, naglašavajući potrebu za promenom takve politike i obnovom nacionalne i društvene odgovornosti.
„Na delu je pokušaj da se Srbija pretvori u koloniju. A u koloniji univerzitet nije neophodan uopšte.“
U tom kontekstu, studentske proteste vidi kao izraz moralne obaveze društva, ističući da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici mora ostati jedan od ključnih zahteva, kako akademske zajednice, tako i šire javnosti.
„Univerzitet, a naročito beogradski, ima dugu tradiciju borbe za slobodu i demokratiju i za nacionalnu ravnopravnost i emancipaciju srpskog naroda“, poručio je Lompar, a prenosi Kossev.
Oznake: studentski protest
