Sudar duhovnosti i praznine: Porfirije govori, Stanivuković klima glavom

Ponedeljak, Pravni fakultet u Banjaluci.

Za govornicom jedan čovek posvećeno i argumentovano govori o važnosti školovanja i obrazovanja. U prvom redu, sedi drugi čovek sa veštačkim osmehom od uva do uva, sluša i značajno klima glavom. Pogleda neopterećenog mišlju pita se o čemu ovaj čovek, čudno odeven priča.

“Em je promašio modu, em temu. Kome treba škola i obrazovanje? Ja nemam ni jedno ni drugo, a glumim da sve znam.Važna je gluma, slika na mrežama. Sliku treba prodati.”

Prvi je došao da govori, drugi nije došao da čuje. Za govornicom je Njegova svetost, patrijarh Portfirije, u prvom redu predsednik PSS-a Draško Stanivuković. Prvi je oličenje duhovnosti, mudrosti, smernosti, skromnosti. Drugi je oličenje praznine, duhovne, moralne, intelektualne, ljudske. Istina i laž jedna naspram druge.

Kod Draška je sve laž. On laže o poreklu, laže o porodici, laže o prijateljima i saradnicima, laže Sarajevu, laže o Banjaluci. Sve je laž, osim smeća na svakom koraku i rupa na svakom metru.

Draško je simbol poraza srpskog naroda. Gubitka korena, suštine, vrednosti. Draško je pitanje koje svako sebi treba da postavi i sam nađe odgovor: kako smo dozvolili sebi da takvi budu nešto.

Ako je bilo kome to teško, neka se podsete Njegoša: “Crni dane, a crna sudbino! O kukavno Srpstvo ugašeno, zla nadživjeh tvoja svakolika, a s najgorim hoću da se borim!” Preporuka Stanivukoviću, Njegoša nema na Instagramu i Facebooku, ne trudi se da te zaprati.

Željko Avramović

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno