“Sudbina srpske majke je istorija srpskog naroda”

Zečević, za portal Banjaluka.net, kaže da ga je ovoj tematici približila kćerka.

„Kada je imala oko šest godina, nakon odgledane emisije na TV-u o Milunki Savić, zapitala me zašto njoj nismo dali ime Milunka. I to pitanje, ta detinja iskrena potreba da se identifikuje sa takvom ličnošću, da želi da postane tako hrabra, pred životom neustrašiva, a opet skromna, navela me na iskonska egzistencijalna pitanja: A, ko sam ja? Od koga i čega sam? Šta želim da postanem?“

Zečević smatra da je tema vrlo kompleksna, zahtjevna i intrigantna, nažalost nedovoljno pominjana.

Iz ove postavke imamo itekako šta da naučimo, jer sudbina ovih žena utkana je u istoriju srpskog naroda. Krenućemo ovim putem i na svojevrsni čas istorije, kroz koji nas vodi upravo autor postavke.

“Nije majka samo ona žena koja rodi dete”

– Na ovoj izložbi biće portreti žena koje su imale materinski odnos prema Srbiji i srpskom narodu. Te ličnosti su svetli primeri vrlina koje krase srpsku majku, jer nije majka samo ona žena koja rodi dete, već ona žena koja te zadoji ljubavlju, verom i nadom, čašću i poštenjem, moralom i rodoljubljem, ona koja će se žrtvovati za dobrobit, koja će sa ljubavlju prekorevati, paziti i bditi, koja je izvor hrišćanskih vrlina. Ove majke su simboli bezuslovne ljubavi, požrtvovanja, čestitog odnosa prema ljudima i životu.

Sveta Anastasija, Mati Angelina, knjeginja Milica, majka Jevrosima

– Želim da publika na izložbi vidi valjane portrete, pročita tekst o svetoj Anastasiji, majci svetog Save, svetoj Angelini koja je još za života od naroda dobila večitu titulu – Mati Angelina, kneginji Milici koja je nakon Kosovske bitke uspela žrtvom i roditeljskom mudrošću da Srbiji obezbedi mir, sačuva narod, državu i porodicu. Konstantin Filozof je zabeležio da je bila lepotom žena, a savetima Odisej. Takođe je bila i „dostojna slave i velemudra mati koja je prevazilazila mnoge izabrane majke“. O majci Jevrosimi – simbolu pravičnosti, morala i hrišćanskih vrednosti. Prisećanje na Majku Jevrosimu je iskonski poriv i potreba svakog od nas da se vratimo izvorima plemenitosti i etičnosti koji već vekovima izviru i ka nama teku snažnim i autentičnim rečima.

Draga Ljočić, Milunka Savić, Marija Trandafil, Diana Budisavljević

– Priča je ovo i o Dragi Ljočić, prvoj srpskoj lekarki, velikom patrioti i dobrotvorki. Bila je velika filantropkinja i zaštitnica dece. Iskreno i energično se zalagala za otvaranje dečijih bolnica, izgradnju domova za nezbrinutu decu, zdravstvenu zaštitu žena. O Milunki Savić, rodoljubu, najodlikovanijoj ženi za ratne zasluge koja je u miru nastavila da se bori za budućnost svog roda usvajajući, vaspitavajući i othranjujući više od tridesetoro dece, ratne siročadi od svoje nevelike plate, kao samohrani roditelj. O Mariji Trandafil, koja je kao srpska dobrotvorka i novosadska veleposednica, ponekad nazivana „najvećom srpskom dobrotvorkom“, odlikovanom ordenom Crvenog krsta. O Diani Budisavljević, rođenoj Austrijanki koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 15 000 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Deca koju je pokušavala da spasi bila su uglavnom srpske nacionalnosti sa Korduna, Kozare, iz srpskih sela sa teritorije NDH. Da bi pomogla srpskoj deci, i sama je puno rizikovala. Obilazeći logore, zarazila se bolestima koje su harale i ubijale mališane. Preležala je tifus i doživela tri nervna sloma, ubeđujući zveri i krvnike da puste bar decu sa njom.

Ivana Petrović, Nadežda Petrović, majke Kozare, majka devet Jugovića

– Ivana Petrović na sahrani svog sina, vladike Njegoša, postaje simbol hrišćanske i majke svih prisutnih jer ih ona hrabri, teši i primerom uči. Koliko je srce u jedne majke, koja teši narod, ne tražeći utehu za sebe. Kolika je ljubav njena prema Gospodu, kolika vera? Vladika za majku nije umro, on je živ. I baš zbog ovakvih majki sećamo se Svetiteljevih reči da je: „materinska ljubav najbliskija Hristu Spasitelju“. Ljubav koja oživljava! O Nadeždi Petrović, slikarki i suosnivaču Kola srpskih sestara, dobrovoljnoj bolničarki koja je rodoljublje stavila ispred svog života.
O majkama Kozare, simbolu stradanja i borbe da se kuća i potomstvo sačuvaju od bezumnog istrebljenja i razaranja. O majci devet Jugovića, simbolu izdržljive žene, majke heroja koja hrabro podnosi smrt svojih najmilijih sve do trenutka kada njena ogromna patnja i duševni bol pređu granice izdržljivosti i razruše njeno biće. Narodni pevač je kroz karakter ove hrabre žene istakao dva najuzvišenija ljudska osećanja: materinstvo i patriotizam.

Georgina Đuka Tesla i Olimpijada Pupin

-Georgina Đuka Tesla, svetlost Nikolinog života izvela ga je na pravi put, od nje je nasledio želju i talenat za kreacijom. Priča je ovo i o Olimpijadi Pupin, Pijadi kako ju je sin Mihailo zvao, ženi na čiji pomen bi jedan od najumnijih Srba ustajao i tim činom beskrajnog poštovanja pokazivao šta i koliko za njega znači.

Jelena Anžujska

-Jelena Anžujska, prva srpska kraljica sa oreolom svetice. Samostalno je upravljala oblastima koje danas pripadaju istočnom i delovima zapadne Hercegovine (BiH), delom današnje Hrvatske, čitavom Crnom Gorom, delom današnje Albanije i južne Srbije, čuvajući narod i zemlju od razaranja spolja i iznutra. Više od šest decenija je uticala na istoriju i kulturu Srbije, postavljajući temelje za kasniji veliki uspon Srbije na svim poljima. Bila je jedna od najprosvećenijih osoba tog vremena, a govorila je i više jezika. U gradu Brnjak, u blizini svog dvorca, je osnovala prvu srpsku školu za devojčice bez roditelja i siromašne, a po završetku škole im pomagala da se udaju, dajući im miraz.

Rada Bojović

-Vekovi prolaze, ali ono što se ne menja jeste želja majke da svojoj deci pruži najviše što može. Baš takav je životni put Rade, majke velikog srpskog vojvode Petra Bojovića, koja je (neprimetnim) nadljudskim zalaganjem i naporima u doba turske okupacije uspela da podigne šestoro dece, od kojih je pet sa fakultetskim diplomama, kao samohrana majka. Nakon što je izvela decu na put, naoružala ih obrazovanjem i poslala ih da „oslobode“ Srbiju, u starosti je i sama naučila da čita. – „Pred kraj svog života naučila sam da čitam. Naučio me moj sin Petar. Napisao mi azbuku i počne mi prikazivati. Tako ja malo po malo, naučim da čitam. Najviše sam volela Jevanđelje. Neka Vuku Karadžiću Bog da carstvo nebesko kad je Jevanđelje preveo na naš jezik.“

Za Zečevića veliku čast predstavlja i to što su o ovoj temi i njegovim radovima besjedili velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, što je bio slučaj u Tivtu, gdje je izložbu otvorio mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Joanikije, i u Podgorici, gdje je izložbu otvorio episkop novobrdski gospodin Ilarion. Ovom prilikom Zečević nas podsjeća i na riječi vladike Nikolaja Velimirovića: „… Šta je majka? To je biće najsličnije Bogu. Aj, braćo moja, poštujmo majke, i svoje i tuđe. Jer svaka je majka po prirodi kao majka slična Hristu Spasitelju, tim pre majka hrišćanka…“

Piše: Marina Majkić Miletić

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno