Sumrak u Avganistanu

PIŠE: Borislav Korkodelović

Informacije o sukobima iranske vojske s talibanima na granici Islamske Republike sa Islamskim Emiratom Avganistana podsetili su na razgovor u Teheranu u leto 2017. „Optužuju nas za terorizam, a mi smo najveće žrtve tog zlodela”, prkosno je pred novinarima iz Srbije govorio generalni direktor državne Iranske novinske agencije (IRNA) Mohamad Xodadadi.

Hodadadi je s posebnim ogorčenjem govorio o incidentu u avganistanskom severozapadnom gradu Mazar-I-Šarif kada je u napadu terorista na tamošnji iranski konzulat u septembru 1998. ubijeno 10 diplomata i jedan novinar. Igrom slučaja, kasnije je Hodadadi postavljen za iranskog konzula u Mazar-I-Šarifu.

Tada su Iran i Avganistan pod prvom vlašću talibana (1995–2001) zamalo zametnuli rat. Na vrhu napetosti na istočnoj granici Irana bilo je raspoređeno više od 70.000 vojnika i 1.000 tenkova.

U najnovijem sukobu ovog maja poginula su dva iranska graničara i jedan pripadnik talibana. Međutim, nacionalna televizija Avganistana objavila je da je u sukobu ubijeno 12 talibana, a 36 ranjeno.

Iran ima komplikovane odnose s talibanima otkako se ovaj pokret pojavio devedesetih godina prošlog veka. Izvor napetosti sada je priliv vode iz reke Helmand iz Avganistana u Iran dok se obe zemlje bore protiv suše, među najtežim na svetu. Jedna od najvećih reka u Avganistanu Helmand izvire iz veličanstvenih planina Hindu Kuš i proteže se preko 1.000 km širom zemlje pre ulivanja u iranski deo Sistanskog basena. Uprkos sporazumima o puštanju Iranu određenih količina vode iz Helmanda, tokom poslednjih decenija je ta reka bila uzrok razmirica između dve zemlje.

Situacija u ovom regionu je izuzetno složena i eksplozivna, a sukob dva suseda bi mogla iskoristiti neka spoljna sila. U poslednje dve godine došlo je do 12 oružanih sukoba između iranskih graničara i talibana. Ginuli su pripadnici obe vojske, ali i civili, žene i deca.

Avganistan je ostao opustošen posle više od četiri decenije oružanih sukoba, prvo za preobražaj u skladu sa „obrascima” Sovjetskog Saveza, pa haotičnog građanskog rata i konačno posle dvadesetogodišnjeg ustanka protiv intervencije Sjedinjenih Američkih Država, talibani su se vratili na vlast pošto se američka vojska povukla iz potpuno uništene zemlje avgusta 2021, zajedno sa saveznicima iz NATO-a. Ostalo je avganistansko društvo podeljeno, s razornim uticajem složenog mnoštva unutrašnjih sukoba i ekstremnih oblika verskog fundamentalizma.

Od tada su druga globalna pitanja, posebno ukrajinska kriza, gurnula avganistanski problem u sumrak svetske svesti. No, Avganistan je zbog svoje posebne uloge u svetu i dalje izuzetno važan vektor spoljnopolitičkih interesa, posebno za države Centralne Azije, kao i Kinu, Indiju, Pakistan, Iran i Rusiju. Iskustvo razvoja Avganistana tokom 20. veka pokazalo je da je ta zemlja uvek bila centralna za geopolitičke interese svetskih sila.

Blizu dve godine od dolaska talibana na vlast njihov režim nije priznala nijedna susedna država. Glavni razlog za diplomatski zastoj je što talibani nisu ispunili obaveze prema međunarodnoj zajednici da neće dozvoliti da Avganistan postane leglo terorista i nastavljaju da udomljuju strane bojovnike optužene za napade iz te zemlje na susede. Takođe, talibani nisu formirali „vladu svih” koja bi obuhvatala pripadnike različitih religija, sekti, etničkih i društvenih grupa.

„Avganistan ostaje žarište nestabilnosti”, izjavio je nedavno ruski minister odbrane Sergej Šojgu. „Glavna pretnja dolazi od ilegalnih oružanih formacija koje su značajno ojačale poziciju posle dolaska talibanskog pokreta na vlast.” General Šojgu veruje da SAD nameravaju da iskoriste spremnost ovih terorističkih organizacija da destabilizuju situaciju u Centralnoj Aziji.

Poslednjih godina su SAD suočene sa optužbama da su umešane u premeštanje terorista tzv. Islamske države (ID) i iz drugih formacija iz Sirije i Iraka u Centralnu Aziju. Izaslanik predsednika Rusije za Avganistan Zamir Kabulov rekao je u januaru kako postoje dokazi da SAD pokušavaju da uspostave veze sa sadašnjim avganistanskim vlastima dok potajno sponzorišu rivalsku ID.

Stručnjak za bezbednost dr Arijan Šarifi, sa američkog univerziteta Prinston, izjavio je početkom ove godine da 20 terorističkih grupa „s tuđinskim ciljevima” deluju u Avganistanu. „Ove grupe imaju ciljeve izvan Avganistana, a ne u samom Avganistanu. Samo je pitanje vremena kada ćemo videti neke [dokaze] terorizma u regionu i šire. Prisustvo takvih grupa u regionu preti da osokoli organizacije istomišljenika u drugim delovima sveta koje, takođe, možda planiraju napade.”

Među takvima se naročito pominju Islamska država Korasan (ID-K), Tarik-e Taliban Pakistan (TTP) Islamski pokret istočnog Turkestana (ETIM) (usmeren na kinesku zapadnu pokrajinu Siđijang), Islamski pokret Uzbekistana (IMU) i Al Kaida, čijeg su vođu Ajmana el Zanjahirija (svojevremenog zamenika Osame bin Ladena) Amerikanci 2022. ubili dronom u „sigurnoj kući” u Kabulu.

Susedne države, međutim, ne nastoje da potkopaju talibane, pre svega zato što bi odsustvo vlasti u Avganistanu izazvano unutrašnjim borbama moglo biti korisno stranim terorističkim grupama i SAD. Ovi su, opet, glavni akteri koje susedi Avganistana smatraju najvećim pretnjama.

Predsednik Vladimir Putin je navodno rekao kolegi Džozefu Bajdenu u Ženevi juna 2021. da se Moskva snažno protivi bilo kom američkom vojnom prisustvu u Centralnoj Aziji. Potom je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio novinarima da je na sastanku sa zamenicom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland u Moskvi, „naglasio neprihvatljivost vojnog prisustva SAD u zemljama Centralne Azije u bilo kom obliku”.

Opet, po međunarodnim analitičarima, malo je verovatno da će SAD potpuno odustati od učešća u Avganistanu. Možda će proširiti vojno prisustvo u regionu u ime antiterorizma u formi „hibridnog rata”.

Analitičari u Zapadnoj Aziji smatraju da će Kina i Rusija, kao glavne odgovorne sile u regionu, više sarađivati sa svim stranama u mirnom rešavanju pitanja Avganistana i delovati na obnovi zemlje. Naročito se ima na umu kineska inicijativa „Pojas i put”, jer je Avganistan kroz istoriju bio ključan na nekadašnjem Putu svile.

Očekuje se da će se NR Kina i Rusija, podržavajući princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih država, usredsrediti na ekonomsku pomoć, a ne na vojno prisustvo u Avganistanu. Zvanični Peking i Moskva su naglasili da avganistanskim pitanjem treba da se bavi avganistanski narod. Tako Avganistan neće postati sada i za Kinu i Rusiju ono što je kroz istoriju bio, „groblje carstava”.

Uveliko se pominje i međunarodna Šangajska grupa za saradnju (ŠOS) predvođena NR Kinom i Rusijom. Svih šest suseda Avganistana s kojim imaju jake istorijske veze su članice ŠOS – Indija, Pakistan, Iran, te Uzbekistan, Kirgizija i Tadžikistan. Ulogu najavljuje, takođe, Turska, jedan od predvodnika sunitskog krila islama, kome pripada većina Avganistanaca, a koja je i doskora, kao članica NATO-a, delovala u Avganistanu.

(politika.rs)