Šuput: Za 72 sata smo dobili krizu i riješili je
Srđan Šuput/ foto: Miloš Dragičević
– Ne postoji niti jedna banka u Republici Srpskoj, što se pokazalo u ovoj krizi, da nema dovoljno likvidnosti i da ne može da odgovori na izazove. Međutim, u svijetu isto tako ne postoji nijedna banka koja može u jednom ili u dva, do tri dana da izdrži udar svih svojih klijenata, koji dođu i zahtijevaju svoj novac, rekao je zamjenik direktora Agencije za bankarstvo Republike Srpske Srđan Šuput.
On je gostujući u emisiji “Oči u oči-objektivno”, koju realizuje portal Banjaluka.net u saradnji sa Elta TV istakao da je svaka banka, koja posluje na teritoriji Republike Srpske sposobna da izmiri sve svoje obaveze, ali u određenom vremenskom periodu.
“U momentu nastanka krize ‘Sberbank’ je imala preko 800 miliona KM depozita, od čega preko 520 miliona KM depozita stanovništva, preko 150 hiljada klijenata stanovništva i zamislite da su svi oni došli u jednom danu i tražili svoj novac. To je nemoguće, ne postoji niko u svijetu ko bi to mogao da izdrži”, kazao je Šuput.
Šuput je naglasio da su tenzije, nastale uvođenjem sankcija ruskoj Sber banci smirene, te da se u momentu nastanka krize pokazalo kao dobro što Repubika Srpska ima svog regulatora, to je Agencija za bankarstvo Srpske, koja ima zakonska ovlaštenja da upravo u ovakvim kriznim situacijama u kojima se našla Sberbank Banjaluka reaguje.
“Mi smo pravovremeno, zahvaljujući i ljudima koji su ovdje u Agenciji za bankarstvo, Vladi i ministarstvu reagovali na pravi način i za 72 sata mi smo dobili krizu, upravljali krizom i riješili krizu. Mislim da je to pravi pokazatelj sposobnosti institucija koje ovdje rade i ljudi koji su na tom projektu, a ono na šta sam posebno ponosan jeste da smo mi sa kolegama iz Agencije za bankarstvo FBiH, s obzirom da su oni imali gotovo identičan problem sa Sber bankom Sarajevo bili prvi u regionu i EU koji smo kreirali mjere, mjere tzv. rekonstrukture banke, kada se ona nađe u ovoj situaciji u kojoj se našla. Onog dana kada smo mi izašli i rekli da smo pronašli kupca, da je on finansijski potentan, da može da nosi cijelu Sber banku i krizu koja je bila, građani su se umirili”, kaže Šuput.
Bankarski sektor stabilan
Komentarišući pisanja da je paniku među klijentima Sberbank Banjaluka nastala nakon što se pojavila informacija da je jedan klijent sa računa podigao 20 miliona KM, Šuput kaže da su to špekulacije i spinovanja, te da je kriza nastala isključivo zbog uvođenja sankcija Sber banci.
Dodaje da su trendovi smanjenja depozita bili prisutni i u periodu prije nastanka krize, zbog geopolitičkih dešavanja između Rusije i Ukrajine.
“Narod se boji rata, pogotovo narod u BiH, koji je to preživio u prošlo vijeku 90-ih godina i inflacija koja je definitivno prisutna u EU i kod nas u Republici Srpskoj. Novac počinje da gubi vrijednost stojeći u banci i građani su se odlučivali da podižu jedan dio sredstava. Došlo je do buma cijena automobila, nekretnina.. Ti trendovi su bili prisutni, prisutni su i danas, međutim, oni nisu alarmantni za stanje u bankama i bankarskom sektoru”, naglašava Šuput.
Šuput ističe da je bankarski sektor u Republici Srpskoj stabilan, a banke koje posluju na teritoriji Republike Srpske izuzetno likvidne.
“Banke su izuzetno likvidne, drže jako puno novca preko obavezne rezerve u Centralnoj banci. Bankarski sektor je u 2021. godini bio izuzetno profitabilan. Tako da sektor je jako stabilan, likvidan i ispunjava sve ono što mi, kao regulator, zahtijevamo od njih. Mi smo jako strog regulator, jer pratimo evropske direktive i dobro se pokazalo u ovoj krizi to što smo strog regulator”, dodaje Šuput.
Smanjen broj “loših kredita”
Šuput naglašava da je jako bitno da je sve banke poslovale pozitivno i da imaju profit, dok je broj “loših kredita”, kredita koji su u problemu u 2021. godini smanjen.
“Istina da postoji problem u stanovništvu, jer postoji odliv građana, međutim postoje instrumenti naplate kredita. Svaki kredit ima svoj kolateral i obezbjeđenje i mogu reći da upravo ti loši krediti kod stanovništva su prošle godine smanjeni. Tu se uvela jedna vrsta discipline i mogu reći da smo na solidnom procentu. Ja u ovom trenutku ne vidim bojazan, ali ono što mene može u budućnosti da brine na čemu mi sada, kao regulator, intenzivno radimo sa našim kolegama iz banaka jeste kriza proizvedena ratom u Ukrajini”, dodaje Šuput.
Šuput je naglasio da će se razmatrati dodatne mjere pomoći privredi, obzirom da Evropa ulazi u recesiju, te da se bilježi konstantan rast inflacije.
Odgovarajući na prozivke koje mu je u Narodnoj skupštini uputio poslanik opozicije, zamjeniku direktora Agencije za bankarstvo Republike Srpske poručuje:
“Ja sam imenovan u NS RS i odgovaram u NS RS. Ko god ima bila kakvu dilemu vezano za mene i moju karijeru, ja sam spreman da sjednem i razgovaram. Tako da, ja to doživljavam kao dnevno političku borbu određenih, moje je da se dokazujem na poslu na kojem radim, a mislim da za sada, evo imam 21 godinu staža u radnoj knjižici mislim da je to najbolji pokazatelj”, dodaje Šuput.
Ističe da Agencija za bankarstvo Republike Srpske ne podliježe političkim pritiscima, te da u toku obavljanja svoji aktivnosti institucija ima autonomiju.
“Kada radite neki drugi posao, konkretno, dok sam bio u banci i osiguranju, u svakom poslu vi imate određenu vrstu pritisaka. Uvijek neko zove, sugeriše, pokušava na lijep način da ‘proda’ priču, ali ukoliko vi profesionalno radite svoj posao, u skladu sa zakonom onda vas ne može zaboljeti glava. Ukoliko skrenete, onda vas glava boli na svakom poslu”, konstatuje Šuput.
Kriza pokreće nove mjere pomoći privredi
Po uzoru na one koje je Vlada Republike Srpske, resorno ministarstvo i srodne institucije usvojila tokom pandemije virusa korona, slične mjere ponovo bi se mogle naći na snazi, jer su aktuelna geopolitička dešavanja i iz tog proistekla kriza, te inflacija dodatno pogodila privredu Srpske, smatra Šuput.
Dodaje da se u Republici Srpskoj mora podsticati rast potrošnje, te s tim u vezi povećati plate i penzije.
“Bojim se da ulazimo u zaista težak period, kada je u pitanju region. Republika Srpska je mala ekonomija. Imali smo jako dobre pokazatelje u 2021. godini, izuzetno stabilan budžet, suficit, punjenje budžeta iznad planiranih prihoda i napravili smo dobru pretpostavku za 2022. godinu. Nažalost, ova kriza nastala zbog rata bojim se da će zaista imati teške posljedice. Zatvaraju se granice, protok roba, cijene rastu. Cijene su porasle od 10 do 15 odsto, plus inflacija, što znači da imamo rast od 15 do 20 odsto. Ono što ja mislim da je dobro i što radi Vlada, a mislim da bi trebalo i svi oni koji imaju mogućnost, a to je da povećavaju plate. Mi moramo povećati potrošnju, ne smijemo sada da štedimo. Ukoliko pravimo potrošnju stvaraćemo veći dohodak, samim tim punićemo budžet i vratiće nam se”, naglašava Šuput.
O eventualnim moratorijima na kredite će se razmatrati, zaključuje Šuput.
“Mi ćemo razgovarati sa našim direktorima banaka, a moramo pričati i sa poslovnom zajednicom i Vladom. Već pravimo analize i gledamo u kom pravcu će se sve kretati. Mislim je da će naša privredna zajednica, naši ljudi koji rade u realnom sektoru imati problem sa kratkoročnim sredstvima. To su sredstva koja se uzimaju za obrtna sredstva, za finansiranje proizvodnje na kratak rok. Tu će biti sigurno problema. Zato što, neko ko je prošle godine uzeo milion KM kredita da bi pokrenuo proizvodnju, to danas vrijedi 800.000 KM jer imate inflaciju. Mi ćemo kroz razgovor iznijeti određene prijedloge i nadam se da će do toga da dođe, da se na kratkoročna sredstva napravi moratorij ili odgođeno plaćanje, ne dugoročno, već od tri do šest mjeseci, kako bi privredni subjekti mogli da isfinansiraju novu proizvodnju i na taj način nesmetano radili”, zaključuje Šuput.
(Banjaluka.net)
Oznake: Agencija za bankarstvo RS, Srđan Šuput
