Svijet i Srbija u vrtlogu potrage za litijumom

PIŠE: Dejan Vuk Stanković

Litijumska groznica trese svet. Države, rudarske kompanije, privatni investitori iz svih delova sveta sve više se upuštaju u avanturu potrage za „belim zlatom“. Pretežni je stav da je potraga ekonomski korisna i tehnološki neophodna. Savremena tehnologija, od automobilske industrije do elektronskih uređaja, upravo je bazirana na ovom metalu.

Kako stoji stvar s našom Srbijom? Odgovor bi se mogao sažeti u sledeće karakteristike: obazrivost, radoznalost i skepsa. Uprkos očiglednoj ekonomskoj i društvenoj dobiti od litijuma, na snazi je formalno-pravna obustava realizacije „Rio Tintovog“ projekta otvaranja podzemnog rudnika za eksploataciju litijuma i borata.

Protivnici rudarenja litijuma u Srbiji idu toliko daleko da predlažu zakonski i politički moratorijum na sve aktivnosti u pravcu eksploatacije litijuma. Zvanični razlozi, oni predstavljeni javnosti kao relevantni, za moratorijum na aktivnosti obuhvaćeni su pojmom ekološki. A ekološki razlozi su pobrojani kao borba za čist vazduh i vodu, briga za poljoprivredni potencijal i kulturno-istorijsko nasleđe regiona Jadra, bogatog rudom litijuma i višestruko tržišno korisnim boratima.

Kako stoji stvar sa moratorijumom za rudarenje litijuma u svetlu poznatih činjenica o savremenom naprednom svetu? Evo nekoliko primera.

Vodeća sila savremenog sveta SAD, zainteresovana za zelenu tranziciju i naprednu industriju, pitanje eksploatacije litijuma ne smatra samo pitanjem ekonomske i tehnološke nužnosti već „pitanjem važnim za sopstvenu nacionalnu bezbednost“.

Evropska unija u planovima za zelenu tranziciju naglašava kao strateški cilj izbegavanje zavisnosti od Kine. U Evropi je u toku otkrivanje novih rudnih nalazišta i pravljenje planova za otvaranje rudnika za eksploataciju litijuma, hemijsku preradu rude i pravljenje sopstvenih lanaca proizvodnje – od rudnika, preko baterija, do električnih automobila.

Prva evropska ekonomija – Nemačka, jedna od ekološki najsamosvesnijih država u Evropi, razvija model eksploatacije iz termalnih voda na samoj granici sa Švajcarskom. Druga ekonomija EU Francuska nedavno je takođe otkrila nalazišta litijuma u svojoj zemlji. Kao i drugde u svetu, projekat buduće eksploatacije započet je u svrhu razvoja industrije električnih automobila. Umetnički orijentisani Francuzi u Muzeju mineralogije u Parizu spojili su mineral bogat litijumom sa električnim automobilom budućnosti.

Iz navedenih primera, primećujemo da se svuda oko nas temeljno promišlja o najadekvatnijim načinima rudarenja litijuma i maksimizacije njegove primene.

Globalna ekonomska i tehnološka kretanja su u nesumnjivom neskladu s potencijalima rudarenja nalazišta litijuma u Srbiji. Naša zemlja se nalazi na raskršću. Blokada eksploatacije litijuma nosi veći broj negativnih posledica no onih pozitivnih po srpsku ekonomiju. To su, pre svega: povlačenje Rio Tinta iz Srbije, uz veliku izvesnost gubitka spora na međunarodnoj arbitraži i plaćanje penala privatnom investitoru, umanjenje potencijala ekonomskog razvoja u oblasti elektromobilnosti i zelene ekonomske tranzicije, sigurne dobiti za državu i građane i najzad stvaranje loše investicione reputacije Srbije kao nestabilnog mesta investiranja velikih multinacionalnih privatnih kompanija. S druge strane, deblokada održivog rudarenja nudi nov pravac razvoja Srbiji, kroz rad podzemnog rudnika litijuma i borata, fabrike litijumskih baterija i potencijalne investicije u industriju električnih automobila.

Ako se za trenutak osvrnemo prema svetu, izbor je jednostavan. Ukoliko se opredelimo za racionalnost u donošenju političko-ekonomskih odluka, imaćemo mogućnost da se oslobodimo (duboko) ukorenjenog mita o „izuzetnosti“ našeg slučaja, tradicionalno „začinjenog“ teorijama zavere i neproduktivnom mržnjom prema svetu progresa.

(kurir.rs)