TATJANA PERENČEVIĆ, GOLMAN: Moja “Vojvodina” ima potencijal, u “Bajernu” nije bilo jednostavno
U Sportsko-rekreativnom centru “Hajdučke vode” na planini Borja, između Teslića i Banjaluke, tokom juna održan je “Golmanski kamp prijateljstva” sa 32 učesnika iz Republike Srpske i Srbije, u kojem su, uz muške kolege, bile i tri djevojke. Jedna od njih je i Tatjana Perenčević, branilac mreže Ženskog fudbalskog kluba “Vojvodina”, a među njenim zapaženim dometima je i činjenica da se u jednom periodu oprobala i u čuvenom “Bajernu” iz Minhena.
Tatjana ima 17 godina, rođena je u Sremskoj Mitrovici, a živi u Novom Sadu, gdje pohađa srednju ekonomsku školu. U razgovoru za banjaluka.net, ona ističe da iz kampa u “Hajdučkim vodama” nosi izuzetno pozitivne utiske.
– To je za mene jedno veliko iskustvo i svakako korak napred u karijeri. Veoma mi je drago što su još dve devojke pored mene posetile kamp, jer je ženski fudbal u Srbiji i samom regionu na prilično niskom nivou, zbog čega devojke treba da se usavršavaju i rade na sebi. Sa kampa nosim jako lepe utiske i sećanja, jer je sve bilo na visokom nivou, od organizacije, preko terena, pa do trenera – kaže Tatjana za naš portal.
Ona je fudbalom počela da se bavi u novosadskom klubu “Bistrica 05”, a zatim je obukla dres “Vojvodine”. U posljednjoj sezoni, njen tim bio je u sredini tabele u Superligi Srbije, a dominaciju je, kao i prethodnih godina, zadržao “Spartak” iz Subotice.
– “Vojvodina” ima izuzetnu školu fudbala, kroz koju je prošla i većina sadašnjeg tima. Pošto nam je ovo tek treća godina igranja u Superligi, verujem da bismo kroz koju godinu baš mi mogli da ugrozimo dominaciju “Spartaka”, koja je svakako zaslužena, jer ništa ne dolazi slučajno – kaže naša sagovornica, dodajući da je u protekloj deceniji najviši rang takmičenja u Srbiji napredovao, ali da i dalje zaostaje za evropskim ženskim fudbalom.
Nedavno je u Francuskoj završeno i Svjetsko prvenstvo u fudbalu za žene. Tatjanu pitamo da li titulu SAD na ovom, ali i prethodnom SP, smatra zasluženom, odnosno, kako bi onima koji su fokusirani na muški fudbal objasnila činjenicu da Amerikanci u “sokeru” imaju sasvim solidnu mušku reperezentaciju, koja ipak nikada nije u samom vrhu, za razliku od djevojaka iz te zemlje.
– Smatram da su Amerikanke uspešnije od muških kolega zato što više igraju srcem, nego za novac i više cene grb i dres reprezentacije od njih – uvjerena je Tatjana.
Kada je riječ o mogućnosti da se Srbija, u perspektivi, umiješa u borbu za medalje na globalnoj sceni, ona nema dilemu da treba primjeniti isti “recept”.
– Samo treba da svaka devojka malo više ceni grb i dres i da malo više gine za to – kaže Perenčevićeva.
Važan detalj u njenoj sportskoj biografiji svakako je činjenica da se okušala u čuvenom “Bajernu” iz Minhena. Tatjana opisuje kako je počela ta epizoda, kako se završila i šta se dešavalo između ta dva momenta.
– Moj otac živi i radi u Nemačkoj već par godina, tako da se on čuo sa ljudima iz “Bajerna” i poslao im moje snimke sa nekih utakmica. Oni su me pozvali na probu i bila sam tamo par dana, da bih posle mesec dana saznala da sam primljena. Neverovatno sam se osećala u tom trenutku. Međutim, kada sam tamo došla, nisam bila prihvaćena od većeg dela ekipe i oni mi se, kao ljudi, nisu svideli. Takođe, zbog papira nisam mogla da igram i samo sam zabeležila jedan nastup za B tim u prijateljskom susretu. Pošto smo svi bili tamo, cela porodica, odlučili smo da se mama, brat i ja vratimo u Srbiju, jer smo ovde srećni – iskrena je Tatjana.
Što se tiče planova za budućnost, ona potvrđuje da se njen dosadašnji sportski angžaman uklapa u druge lične ambicije.
– Nameravam da ovde završim srednju školu i da posle odem negde u inostranstvo, po mogućnosti u Španiju ili Francusku, gde bih verovatno završila i fakultet – zaključuje Tatjana.
(S. Bižić / banjaluka.net)
