Politika 06.01.2022.

Tegeltija: Međunarodna zajednica najodgovornija za krizu u BiH

ČITANJE: 4 minute

Zoran Tegeltija, predsjedavajući Savjeta ministara BiH, rekao je da će u BiH morati da dođe do konsenzusa ljudi koji žive na ovim prostorima te da je najveća odgovornost za krizu u BiH trenutno na međunarodnoj zajednici.

“Ne mislim na ljude koji su trenutno u BiH, već i na one koji su dugi niz godina ovdje i koji su, pokušavajući da dokažu uspješnost svog projekta, mnoge stvari lomili preko koljena, formirali institucije mimo Ustava i davali im ovlaštenja i pravo da se ponašaju i donose odluke onako kako oni misle da treba i sada je to dostiglo vrhunac”, rekao je Tegeltija u intervju za “Nezavisne novine”.

On ističe da je problem u tome što međunarodna zajednica nije spremna da kaže da su neke reforme, kao što je reforma pravosuđa, bile neuspješne te da ne želi da razgovara o tim stvarima u globalu, već samo u pojedinačnim dijelovima.

Kada je riječ o radu Savjeta ministara BiH, Tegeltija ističe da je preduslov za to da on počne da radi na način kako se od njega očekuje povlačenje odluke Valentina Incka, bivšeg visokog predstavnika u BiH, istovremeno naglašavajući da će odluke koje se budu nakon toga eventualno donosile zavisiti od unutrašnjih odnosa.

“Ta odluka mora biti uklonjena iz pravnog sistema BiH, a način na koji će oni to raditi nama nije važan. Ona je u pravnom sistemu mimo svih pravila i normi i oni koji su omogućili da to dođe u pravni sistem neka odluče kako će je ukloniti”, rekao je Tegeltija.

BiH i u 2022. godinu ulazi bez budžeta, a Tegeltija navodi da je bez budžeta teško planirati godinu.

“Bilo bi dobro da imamo budžet, jer bismo na taj način mogli planirati aktivnosti i sredstva koja stoje na raspolaganju Savjetu ministara BiH u oblasti kulture i povratka, koji još nije završen. Možda najproblematičnija stvar, ukoliko ne bude budžeta za 2022. godinu, jeste da će plate zaposlenih u zajedničkim institucijama BiH ostati na istom nivou. Te plate od 2008. godine dva puta su smanjene i poslije svih korekcija najniže su od plata u svim drugim institucijama na nivou entiteta i kantona. Bez budžeta nećemo moći pomoći ni zdravstvenom sektoru, jer smo mi 2020. godini obezbijedili oko 40 miliona direktne podrške zdravstvenom sektoru i taj novac neće nestati, biće višak prihoda, ali budžet je planski dokument za jednu godinu i mnogim budžetskim korisnicima taj novac je potreban u tom trenutku. Sve što prolongirate i uradite poslije dvije godine ne daje one efekte koji bi se ostvarili da su sredstva dobili u tom trenutku”, kazao je Tegeltija.

Prema njegovim riječima BiH nema svoju makroekonomsku politiku i konvertibilnu marku smo vezali za evro.

“Moja lična procjena je da će u drugoj polovini 2022. godine inflacija biti vraćena u realne okvire”, rekao je on.

Na pitanje da li je vrijeme da BiH preispita ulogu Centralne banke (CB) BiH i da li postoji spremnost za tako nešto Tegeltija kaže da u ovom trenutku ne postoji minimum političke saglasnosti da BiH mijenja mjesto i ulogu Centralne banke.

“Da je BiH, zemlja kakva jeste, koja ima puno otvorenih političkih tema, otvarala to pitanje koje se direktno preliva na građane kroz različite segmente. Lično mislim da CB BiH može dati veći doprinos ukupnoj ekonomskoj situaciji i kroz ova ovlaštenja koja u ovom trenutku ima, ali za to je potreban konsenzus”, kaže Tegeltija.

Na pitanje ima li uopšte naznaka da će u BiH biti postignut konsenzus i da li danas Savjet ministara BiH radi ili ne radi, Tegeltija kaže:

“Ako posmatrate kroz sjednice Savjeta ministara, gdje sjedimo ministri i ja, možemo reći da nešto i ne radi, ali ako posmatrate sve institucije Savjeta ministara, ministarstva, razne agencije itd., one su sve ovo vrijeme radile. Život nije moguće zaustaviti i zbog toga institucije rade. Imate danas ogromne gužve na graničnim prelazima, a zamislite da smo blokirali rad UIO ili Granične policije. Što se tiče Savjeta ministara kao izvršnog organa, on zaista ima problema u donošenju odluka i mi iz Republike Srpske učestvujemo u radu onoliko koliko su nam dozvolili zaključci Narodne skupštine RS. Naš stav je da nećemo blokirati nikada ono što utiče na zdravlje ljudi i ono što može ugroziti finansijski i ekonomski građane”.

(A.M.)